Iz senzornog ugla, Neva je možda najprijatnija igra koju sam ikada igrao. Ručno crtani 2D umetnički stil lako privlači pažnju na indie tržištu, a igre poput Hollow Knight, Spiritfarer i Cuphead svake godine podižu lestvicu. Ipak, umetnost, muzika i animacija u Neva zajedno donose jedno od najimpresivnijih vizuelnih, zvučnih i pokretnih iskustava koja sam doživeo u skorije vreme, postavljajući novi standard u ovom domenu.
Taj standard je zapravo postavio Nomada Studios pre šest godina sa tihom, kontemplativnom igrom Gris. Jasno je kako je ovaj tim prešao na nešto poput Neva, čiji svet i dizajn likova deluju kao prirodni nastavak prethodnog projekta. Međutim, Neva predstavlja značajnu evoluciju umetničkog izraza Nomade – svet igre je bogatiji, opipljiviji i prožet opasnostima, lepotom i mistikom više nego svet iz Gris. To je postignuto preciznim balansiranjem ilustracija, dizajna scena i zvuka.
Kliše je reći, ali nema boljeg načina da to izrazim: deluje kao da možete posegnuti i dotaknuti svet Neva. Svaki korak koji protagonistica Alba napravi tokom četiri poglavlja igre ima težinu i značaj, što dodatno ističu suptilni elementi koji se postepeno razvijaju, doprinoseći sjaju igre. Neva je mnogo više od same vizuelne lepote.
Priča igre, koja se prenosi bez dijaloga, verovatno će mnoge podsetiti na Princess Mononoke ili druge slične priče o promenama u prirodnom svetu. Kroz igru se prepliće dirljiva priča o sporom i neizbežnom ciklusu smrti i ponovnog rođenja prirode, slična pričama koje su drevne civilizacije prenosile kroz crteže na zidovima pećina ili pesme oko logorske vatre.
Neva ne pokušava da bude složena ili zagonetna. Njena priča koristi jednostavnost kao snagu, podstičući igrače da je dožive emocionalno umesto da je previše analiziraju. Ovaj efekat se postiže kroz vrhunski umetnički dizajn i muziku, koji savršeno dočaravaju suštinu svake sezone, od hladnog propadanja jeseni do optimističnog procvata proleća. Sezone nisu samo pozadina – one su srž priče.
Tokom evolucije sveta igre, razvija se i titularna Neva, hibrid psa i jelena koji prati Albu na njenom putovanju. Igrači posmatraju kako Neva prelazi put od bespomoćnog šteneta do nezavisnog adolescenta, što donosi slatkogorko iskustvo. Njegova rastuća nezavisnost predstavlja gubitak određenog tipa odnosa, ali istovremeno donosi moćnije mehanike igranja. Na neki način, Neva predstavlja oličenje promena sveta oko sebe.
Kao i Gris, Neva koristi jednostavne mehanike igranja. Akcenat je na platformingu i borbama, ali bez preterano tehničkih elemenata. Borba je zasnovana na formuli kombinovanih udaraca, sa nekoliko dodatnih veština koje se pojavljuju tokom igre, ali ne značajno produbljuju mehaniku. Svaka borba ima optimalan pristup, što ne ostavlja mnogo prostora za eksperimentisanje.
Iako se može prigovoriti jednostavnosti mehanike, kritika Neva zbog toga bi bila kao kritikovati jabuku što nije narandžasta – jednostavno nije poenta igre. Borba je prijatna i iznenađujuće izazovna u određenim trenucima. Boss borbe i intenzivne sekvence nisu neverovatno teške, ali zahtevaju pažnju.
Platforming je nešto značajniji deo igre. Svaki nivo donosi nove izazove koji osvežavaju centralne mehanike, ali povremeno se čini da igra ne istražuje te ideje do kraja. Najbolji platformeri idu korak dalje, što je možda propuštena prilika ovde.
Neva je relativno kratka. Završio sam igru za nešto više od tri sata, pronašavši oko pola kolekcionarskih predmeta. Iako je priča dobro tempirana i efektna, važno je napomenuti da nije igra koja će vam pružiti desetine sati zabave, čak i uz pokušaje pronalaženja svih kolekcionarskih predmeta.
Ipak, smatram da bi svi trebalo da probaju Neva u nekom trenutku. Teško je zamisliti nekoga ko neće osetiti duboku emociju tokom ove kratke, ali nezaboravne avanture. Igra vredi više nego što traže Devolver Digital i Nomada Studios.