Osećaj prihvatanja je nešto sa čim se veoma dobro poznajem. Svakodnevno se pitam da li je ono što radim zaista ono što je za mene ispravno. Ako ostavimo po strani te misli, premisa igre Monospaced Lovers je upravo to — istraživanje šta znači biti prihvaćen. Nažalost, realnost je često surovija nego što biste očekivali od igre poput ove.
U Monospaced Lovers, igrači preuzimaju ulogu Clare, mlade devojke koja živi u idiličnom gradiću. Jednog dana se budi sa telefonom koji nije njen. Kada ga otključa, nailazi na gomilu enkriptovanih fajlova koje je postavio haker poznat kao Bog Binarnog. Da bi dešifrovala fajlove, mora da reši zagonetku: Šta se nalazi u prostoru između 0 i 1?
Postoji posebna čar u otkrivanju ko je tačno Clara i šta predstavlja svet oko nje. Cela njena prošlost ostaje zagonetka koju otkrivate kroz poglavlja, i fascinirala me njena komunikacija s Kamom, osobom s kojom često razgovara putem poruka. Takođe upoznajete i druge likove, poput Landona, koji voli novac i želi profitirati sa „slajmovima“, i Katherine, njene energične prijateljice koja uvek traži novu zagonetku za rešavanje.
Suštinski, Monospaced Lovers se može opisati kao platformer sa avanturističkim elementima i zagonetkama, s primesama vizuelnog romana. Na mapi je rasuto preko 60 kolekcionarskih predmeta, a glavni fokus je osećaj otkrivanja. Nema manjka raznovrsnih zagonetki, od izbegavanja projektila do pritiska na prekidače kako bi se formirala reč u binarnom kodu.
Iako zvuči kao nelinearna igra, ipak postoji određeni stepen linearnosti, naročito u ranim oblastima. Kada otvorite druge zone, igra sadrži skrivene sobe i kolekcionarske predmete koje možete pronaći. Najviše pažnje privlače data čipovi koji sadrže misteriozne poruke, poput pisma ili poruke od tzv. Boga Binarnog.
Ipak, jedan od frustrirajućih aspekata igre su nefleksibilna rešenja zagonetki. Igra ne pruža prostor za kreativne pristupe, a čak i kada omogućite mod za pomoć u zagonetkama, sve što dobijate je aplikacija za beleške u kojoj Clara daje jasnije nagoveštaje, ali samo za određene tipove zagonetki.
Kontrole su na početku bile malo teške za savladavanje. Konkretno, Clara može da izvede udarac sa dugmetom A, a skače s dugmetom B, ali te akcije ne možete izvoditi brzo jedna za drugom. U pojedinim borbama s šefovima, lako je slučajno pritisnuti pogrešno dugme, što može otežati određene segmente platformisanja.
Za igrače koji nisu vešti u platformingu ili zagonetkama, igra nudi dva tipa „Assist“ moda: mod za lakše platformisanje, i mod koji daje više nagoveštaja za rešavanje zagonetki.
Jedan od problema koji sam primetio je nedostatak opcije za ručno čuvanje igre. Jedina opcija je ostaviti konzolu u Sleep Modu, što deluje kao čudna odluka u dizajnu igre.
Grafika i muzika u Monospaced Lovers su pristojni, ali na Nintendo Switch-u dolazi do povremenih pada frejmova, posebno u podzemlju, gde igra koristi specifične slojeve prikaza. Ovo verovatno opterećuje sistem više nego što deluje na prvi pogled.
Kada je reč o zvučnoj podlozi, ona mi je bila prilično promenljiva. Neki delovi su imali sjajnu muziku, dok su drugi bili takvi da sam radije isključio zvuk i pustio nešto drugo. Vredno je spomenuti da su korisnički interfejs i tipografija igre pristojni. Likovi koriste zvučne signale za govor, pri čemu svaki ima jedinstven ton.
Osim prikupljanja svih 60 kolekcionarskih predmeta i rešavanja zagonetki, Monospaced Lovers nudi malo razloga za ponovno igranje. Prosečno trajanje je oko 20 sati, od kojih ćete verovatno pola vremena provesti pokušavajući da pronađete precizno rešenje za neku zagonetku.
Ako omogućite pomoćne modove i želite da osvojite sve trofeje, budite spremni na razočaranje. Aktiviranjem asistencija deaktiviraju se neki trofeji, a najgore je što čak i kada ih kasnije isključite, fajl ostaje označen, čime postaje nemoguće osvojiti sve trofeje bez brisanja čuvane igre. Ovakav sistem podstiče igrače da izbegavaju asistencije i prisiljava ih da traže rešenja u vodičima.
Monospaced Lovers je dovoljno pristojna igra, ali nažalost, ne uspeva da u potpunosti ispuni obećanje o „osećaju otkrivanja“ kojim se hvali. Priča jeste solidna, ali nepraktična rešenja zagonetki umanjuju celokupno uživanje.
Kombinacija toga sa diskutabilnim dizajnerskim odlukama često me ostavlja sa osećajem frustracije. Ponekad se zapitam da li jednostavno nisam deo specifične ciljne grupe koju igra traži… baš kao i njena specifična rešenja za zagonetke.
