Metal Bringer je akcioni roguelike u kome gradite mehove, a razvila ga je ista ekipa koja stoji iza Samurai Bringer-a. Sa upečatljivom vizuelnom prezentacijom, iznenađujuće simpatičnim likovima i zadivljujuće zadovoljavajućim gameplay loop-om koji uključuje pravljenje mehova, skupljanje plena i borbu protiv bosova, Metal Bringer me je iznenadio. Iako igra može imati određene nedostatke u jasnoći, lako je postala jedan od mojih omiljenih mecha naslova, koji se čak može meriti sa Armored Core franšizom zahvaljujući uzbudljivoj mecha akciji.
Nijedna priča o Metal Bringer-u ne može početi a da se prvo ne pohvali njegov izuzetno jedinstven umetnički stil. Negde između piksel art-a i 3D grafike, igra zaista izgleda neverovatno i odiše retro vibrom. Već svetao i dinamičan vizuelni stil postaje još upečatljiviji zahvaljujući treperećim neonskim bojama koje naglašavaju prikupljanje predmeta ili napredovanje nivoa, dajući igri nesumnjivo dobar izgled koji može biti malo previše – prosto zbog količine stvari na ekranu odjednom, ali o tome više kasnije.
Metal Bringer priča priču o distopijskoj budućnosti u kojoj je veštačka inteligencija zarobila čovečanstvo, čuvajući ljude u kriospavanju protiv njihove volje, kao da pokušava da spreči masovno izumiranje tako što će celu vrstu strpati u zamrzivač. Naša protagonistkinja, devojčica po imenu Suria, budi se u laboratoriji van glavne mreže i saznaje da je bila u kriospavanju 1000 godina te da je poslednja čovečanstva koja je budna i van domašaja neprijateljske VI. Koristeći mašineriju koja je služila za porobljavanje ljudi, ona ih oslobađa – što je klasična zaplet iz mecha animea, koji vas odmah uvlači u priču.
Sa mehaničke strane, Metal Bringer je akcioni roguelike koji se vrti oko pravljenja dve vrste oružja za borbu protiv beskrajnih hordi VI: Labor i Arms. Takozvani Labor su veštački inteligentni androidi, od kojih većina služi neprijateljskoj VI, dok je jedan daljinski upravljani model vaš prolaz ka spoljašnjem svetu. Uz Labor postoje i Arms, u suštini mehovi koje pilotiraju Labor i koji predstavljaju vaše najmoćnije oružje za oslobađanje čovečanstva.
Osnovni gameplay loop u Metal Bringer-u se svodi na istraživanje proceduralno generisanih nivoa, uništavanje ogromnih hordi neprijateljskih Labor-a (od kojih neki poseduju Arms), kao i prikupljanje nacrta i nadogradnji koje se kasnije koriste za izgradnju vaših Labor i Arms jedinica za buduće igre. U svaku misiju krećete sa svojim personalizovanim Labor-om i Arms koje on upravlja, a tokom igre možete da iskočite i preuzmete druge Arms ili da ukradete komponente iz poraženih mehova, omogućavajući vam brzu prilagodbu koja postaje veoma korisna kada vam se delovi mašine počnu uništavati.
Mogućnost da gradite svog lika i meha koristeći isti sistem prilagodbe baziran na komponentama vam daje ogromnu kolekciju predmeta i slobodu da personalizujete svoj stil igre. Iako u početku nećete imati mnogo snage, sposobnost da preuzmete poražene mehove i ukradete njihove delove vam daje veliku slobodu u načinu igre čak i pre nego što otključate bilo šta.
Raznovrsnost prilagodbe u Metal Bringer-u je zaista zapanjujuća, sa svime – od pojedinačnih delova do pasivnih nadogradnji – dostupnim za vašu konstrukciju. Igra ne želi samo da vam pruži moćan arsenal oružja za spašavanje čovečanstva, već i da osigura da on odgovara vašem izabranom estetiku i uliva taj ključni „kul faktor“. Lično sam postao veliki obožavalac mantis-like sečiva za ruke, koje je činilo da se kroz horde neprijatelja i bosova seče kao nož kroz puter – sve dok nije eksplodiralo, verovatno pod teretom svoje neverovatnosti (a ne zbog salve projektila bačenih u mom pravcu).
Igra se takođe ne opterećuje previše balansom u korist igrača. Kako otključavate nove nacrte, vaši mehovi mogu varirati od osnovnih do potpuno apsurdnih, gotovo bez ikakvog ograničenja u pogledu toga koliko ludilo može da ide.
Kao i svaki dobar mecha anime, Metal Bringer sadrži niz jedinstvenih rivalskih pilota sa posebno dizajniranim i imenovanim Arms jedinicama koje treba poraziti. Ovi minibosovi predstavljaju jedinstven izazov i često vode ka borbama sa džinovskim, tradicionalnijim bosovima kasnije. Oba su proceduralno odabrana za svaku igru, a upoznavanje vaših rivala kroz više borbi pod visokim pritiskom prilično je uzbudljiv način predstavljanja ovih likova.
Iako igra u početku može delovati malo previše laka, naročito kada počnete da otključavate omiljene delove mehova, brzo može postati izazovna, što sam lično cenio jer svaki nivo postaje jedinstven i progresivno teži.
Međutim, ogromna količina informacija i boja koje se konstantno nalaze na ekranu – usled masovnih hordi neprijatelja, nekoliko traka zdravlja i resursa koje morate da pratite, kao i nivo projektila koji graniči sa bullet-hell žanrom – može otežati praćenje događaja i smanjiti jasnoću. Sistem za zaključavanje mete je malo nestalan, često vas zaključava na nasumičnog neprijatelja u gomili umesto na bosa, bez mogućnosti promene mete osim ako ne otkačite i ponovo zaključate, što može dodatno pogoršati probleme sa jasnoćom.
Kada se to kombinuje sa lošom engleskom lokalizacijom, može se desiti da čak i nakon više sati igranja, i dalje imate poteškoća da potpuno razumete određene mehanike. Jasnoća je možda najveći nenamerni izvor poteškoća u Metal Bringer-u, gde samo nerazumevanje može učiniti igru težom nego što bi trebala biti.
Metal Bringer je postao jedna od mojih omiljenih mecha igara, sa visokom ponovljivošću zahvaljujući roguelike loop-u i neverovatnim sistemima za prilagodbu mehova. Iako loša lokalizacija i preplavljeni vizuelni efekti i korisnički interfejs mogu otežati jasnoću, Metal Bringer je dovoljno zabavan da verovatno nećete ni mariti.
