Ove nedelje sam svima oko sebe postao naporan jer ne mogu da prestanem da pričam o mekama (mechs). Niko ne može da dođe do reči jer ja ispunjavam vazduh izuzetno detaljnim opisima svih mojih omiljenih borbenih robota, i da vam otkrijem tajnu – svi su mi omiljeni.
Postoji jedan po imenu Falcon koji može da se transformiše u borbeni avion i leti okolo, maltretirajući sve svojim projektilima, ooh ooh, i još jedan po imenu Welkin koji ima džinovsku sekiru i može da zarobi ljude u laserskoj kutiji ispunjenoj žiletima, i, oh, da li sam vam pričao o Pantheru? Jesam? Pa, nema veze, Panther ima veliko koplje koje možete napuniti i zabiti drugima u leđa kao bušilicu. Znam da znate, ali koliko je to kul?
Mecha Break me je pretvorio u osmogodišnjaka koji ne prestaje da davi majku pričom o svim svojim omiljenim Pokemonima, što je, ako mene pitate, znak dobre meka igre. Meke su, pre svega, zamišljene da budu kul. Trebalo bi da poželite da ih uzmete i sudarate jedne o druge kao akcione figure iz detinjstva. Uprkos nekim očiglednim manama, Mecha Break pogađa pravo u moju ljubav i nostalgiju prema džinovskim robotima više od bilo koje druge meka igre na tržištu.
Mecha Break je meka igra, ali zapravo nije Meka igra. Zvuči smešno, ali postoje određene konvencije žanra koje fanovi očekuju, a koje nećete naći ovde. Meka igre se vrte oko prilagođavanja, ali ovde nećete naći mnogo toga za modifikovanje. Možete ofarbati svaku jedinicu (i možete biti prilično kreativni s tim) i možete obući svog pilota (za pozamašnu sumu), ali, bar u glavnom 6v6 modu igre, ne možete menjati oružje, zameniti bustere ili podešavati motor. Svaki „striker“ (reč koju Mecha Break koristi za meke) dolazi u standardnoj opremi, pravo iz fabrike, spreman za bitku.
Kao posledica toga, gejmplej u igri Mecha Break je izuzetno pojednostavljen za jednu meka igru. Ima kvalitet koji omogućava da se odmah uskoči u igru, što se ne nalazi često u ovom žanru, ali se zato nalazi u herojskim pucačinama poput Overwatcha i Marvel Rivalsa. Igra ima visok plafon veštine i svaka meka zahteva vežbu da bi se efikasno pilotirala, ali možda neće privući tipičnog fana meka igara.
Meni to, međutim, savršeno odgovara, i cenim što mogu odmah da uskočim u akciju i iskusim uzbudljive bitke bez mnogo grindovanja i finog podešavanja. Mecha Break ima tri moda igre koji nude različite verzije istog eksplozivnog gejmpleja: 3v3 deathmatch, 6v6 sa tipičnim modovima herojskih pucačina (osvajanje tačke, pratnja tereta, itd.) i Mashmak, PvPvE mod ekstrakcije koji vam omogućava da nadogradite svoju meku materijalima koje sakupite.
Najviše vremena sam proveo u 6v6 modu, poznatom i kao Operation Verge. On nudi najdirektniju akciju meka-protiv-meke na širokom spektru uništivih bojišta, i iako postoji samo nekoliko mapa, izbegavanje projektila i jurnjava okolo nikada ne dosade. Tempo borbe je uzbudljiv, a borba preko kilometarskih planinskih venaca i lebdećih gradova daje svakom meču neverovatan osećaj razmere i brzine.
Postoji lepa raznolikost između klasa strikera. Napadači, branioci, borci prsa u prsa, podrška i snajperisti dolaze u različitim veličinama, od lakih do ultra-teških, što im daje potpuno različite stilove igre i korisnost u borbi. Sastav tima je ključan, jer će raznolikost klasa pomoći da se međusobno branite od protivnika dok iskorišćavate slabosti neprijateljskog tima.
Dobijate potpuno drugačije iskustvo u zavisnosti od strikera kojeg izaberete. Laki napadač poput Falcon-a može da se vine preko bojišta da zauzme ciljeve, prekine neprijatelje i preokrene tok borbe. U međuvremenu, ultra-teški defanzivni striker kao što je Tricera jedva može da se podigne sa zemlje, ali je praktično neuništiv tenk koji može da raskomada manje strikere svojim Gatling topovima. Čini se da u igri Mecha Break ima više raznolikosti u stilovima igre nego u bilo kojoj drugoj herojskoj pucačini, i mnogo prilika za zanimljivu timsku sinergiju.
Ali ne razmišljam ni o čemu od toga kada sam u kokpitu. Radim isključivo na instinktu dok izbegavam lasere i baraže projektila i sečem i probijam se kroz ojačani čelični oklop neprijateljske podrške. Morate biti u savršenoj sinhronizaciji sa svojim strikerom kada koristite energetski štit za izvođenje savršenih pariranja ili oslobađanje roja mikro-projektila u pravom trenutku dok prolazite pored nesvesnog protivnika. Akcija iz trenutka u trenutak u igri Mecha Break je nepobediva, čega ponekad moram da se podsetim kada počnem da se frustriram zbog nekih njenih manje zadovoljavajućih karakteristika.
U igri Mecha Break postoji prilično agresivna monetizacija. Uglavnom je vezana za kozmetičko prilagođavanje, ali kao što sam ranije rekao, prilagođavanje je jedna od glavnih privlačnosti meka igara, pa je osećaj posebno loš kada to ne možete da radite bez da prvo predate svoju kreditnu karticu.
Stvari takođe nisu jeftine. Prvo što ćete videti kada pokrenete igru je reklama za novog pilota i kul farbu za Falcon-a: cena 47,99 američkih dolara. Možete zaraditi valutu igrajući, ali količina koju zaradite je toliko niska (i ograničena na nedeljnom nivou) da se skoro čini obaveznim da kupite battle pass, koji umnožava količinu valute koju zarađujete posle svakog meča. Igra čak prati svu valutu koju ste mogli da zaradite dok ne kupite battle pass, samo da bi pojačala pritisak i učinila da deluje kao bolja ponuda.
Možete ignorisati kozmetičke stvari, ali postoje i tri meke koje treba otključati tom valutom. Zbog nedeljnog ograničenja, moraćete da grindujete maksimalan iznos svake nedelje pet nedelja samo da biste kupili jednu. Oh, i tu valutu takođe gubite na kraju svake sezone, tako da zaista morate biti na oprezu ako želite da otključate tri najkul strikera u igri (jedan od njih ima dvostruke energetske mačeve).
Zatim, tu su grudi. Već sam pisao o grudima, pa ne želim da preterujem sa grudima, ali čoveče, Mecha Break vam zaista gura grudi u lice, doslovno. Razumem „fan service“, ali Mecha Break je dovoljno dobar da stoji samostalno bez potrebe da jeftino pojačava svoju privlačnost sa svom tom fizikom poskakivanja. Jednostavno je nekako neukusno, i pretpostavljam da verovatno odbija više ljudi od igre nego što ih privlači.
Ništa od ovoga ne uništava izuzetan gejmplej igre Mecha Break, ali ga kvari. Mecha Break je nešto poput prelepog filet minjona od 220 grama iz najfinijeg restorana u gradu, sa debelim slojem Heinz kečapa premazanim preko. Naravno, možete sastrugati kečap i i dalje uživati u bifteku, ali bi bilo mnogo bolje da kečap uopšte nije tu.
