Hajde da odmah na samom početku raščistimo jednu veoma bitnu stvar: Marvel’s Guardians of the Galaxy je bez ikakve sumnje jedna od najboljih superherojskih igara ikada napravljenih u istoriji ovog medija. Tačka. Kada je originalna video igra prvobitno izašla pre nekoliko godina za Xbox i PlayStation konzole, kritičari su je slavili, pokupila je brojne nagrade za najbolji narativ, ali su je sami gejmeri iz nekog neobjašnjivog razloga masovno ignorisali. Verovatno su bili opečeni prethodnim, manje uspešnim Marvelovim „live-service“ projektima. Srećom, Square Enix nam je sada pružio drugu priliku da istinski cenimo ovo maestralno delo koje je razvio talentovani studio Eidos Montreal. Pred nama je Marvel’s Guardians of the Galaxy: Encore Edition, fantastično prilagođen za novu, moćnu Nintendo Switch 2 konzolu.
Kada sam dobio priliku da ponovo uskočim u Star-Lordove čizme sa mlaznim pogonom, iskreno sam bio i uzbuđen i skeptičan. Da li će igra uspeti da zadrži onaj isti, prepoznatljivi šarm u prenosivom formatu? Nakon desetina sati provedenih uz ekran, mogu vam garantovati da ovu igru apsolutno ne smete ignorisati.
Bolji i dublji likovi od onih na filmskom platnu
Moje lično poznavanje Čuvara galaksije (Guardians of the Galaxy) bilo je, do trenutka kada sam prvi put pokrenuo igru, informisano isključivo i jedino kroz MCU filmove. Naravno, svestan sam da tamo negde postoji masivna biblioteka stripova iz koje se može izvući svaki detalj njihovih života. Ono što želim da kažem jeste da apsolutno nemam pojma koliko su ove verzije likova poput Petera Quilla, raketnog rakuna Rocket Raccoona, surove Gamore, drvenog Groota i neustrašivog Draxa the Destroyera vernije originalnim stripovima u poređenju sa onim što smo gledali u bioskopu. Ali, jednu stvar znam sa apsolutnom sigurnošću: ove verzije likova iz igre volim mnogo, mnogo više.
Ovde, naši Čuvari su prikazani kao svemirski lovci na čudovišta koji pokušavaju da zarade za život sakupljajući ucene. Njihova prva misija u igri prati pokušaj lova na gigantsku svemirsku ribu unutar opasne Zone Karantina (Quarantine Zone), što je zapravo kolosalno skladište otpada pod strogim nadzorom svemirske policije Nova Corps. Kao što to i možete da očekujete od ove disfunkcionalne ekipe, stvari ne idu baš po zacrtanom planu. Pre nego što uopšte stignete da trepnete, upašćete u epsku nevolju i moraćete da se nosite sa raznim živopisnim i opasnim zlikovcima. Tu su fanatična Univerzalna Crkva Istine (Universal Church of Truth), jeziva braća po krvi (Blood Brothers), i ogromno čudovište veličine Godzile zbog kojeg sam bukvalno skočio sa kreveta i počeo da navijam dok sam igrao.
Ova video igra takođe donosi prvo gejmersko pojavljivanje fantastične Lady Hellbender, kraljice čudovišta planete Seknarf Nine. Njena pojava, dominacija u prostoru i fantastično napisan dijalog čine je likom koji sam momentalno i apsolutno obožavao svaki put kada bi se pojavila na ekranu.
Gejmplej koji slavi timski duh
Kao što je i logično, vi preuzimate direktnu kontrolu isljučivo nad Peterom Quillom, poznatijim pod svojim pseudonimom Star-Lord, koji je nespretni, ali srčani vođa ove grupe. Same komande i celokupan sistem igre dizajnirani su tako da u svakom trenutku maksimalno naglašavaju njegovu lidersku ulogu. Dok istražujete neverovatno maštovite vanzemaljske planete i čudne ekosisteme, primarno ćete raditi dve stvari: vodićete neprestane razgovore sa svojim saigračima i borićete se protiv hordi neprijatelja.
Prvi zadatak je ujedno i najzanimljiviji. Vaši saigrači će gotovo neprestano pričati, svađati se i šaliti međusobno dok lutate bilo kojom mapom. U tom brbljanju, veoma često će tražiti baš Peterovo mišljenje ili presudu u svađi. U tim trenucima, igra vam daje izbor između dva različita odgovora, ili pak opciju da jednostavno prećutite i ostanete nemi. Ne postoje tehnički „pogrešni“ odgovori koji će vas naterati da ponavljate nivo, ali ovaj sistem fenomenalno naglašava činjenicu da su Čuvari galaksije pre svega tim sastavljen od izuzetno teških, jedinstvenih i tvrdoglavih pojedinaca, a vi ste samo jedan član tog tima koji pokušava da održi krhki mir.
Ovo je ujedno moj apsolutno omiljeni deo u igri Marvel’s Guardians of the Galaxy: jednostavno lutanje po nekoj čudnoj planeti punoj geometrijskih, apstraktnih biljaka, potraga za valutom (zenni) ili skrivenim kostimima za likove, dok istovremeno uživam slušajući kako ovi karakteri komuniciraju, bockaju se i postepeno otkrivaju svoje traume. Nijedna druga video igra do sada nije uspela da me na ovakav način poveže sa nekom digitalnom grupom likova. Zaista počnete iskreno da brinete o njima, a to je ono što kasnije vozi i pojačava sav onaj emotivni naboj i udarce koje priča nemilosrdno servira.
Borbeni sistem i taktika u hodu
Kada se nađete u borbi, taj osećaj timskog rada dolazi do punog izražaja kroz dva ključna elementa: pozivanje saigrača da izvode svoje specijalne napade i održavanje motivacionih govora. Naravno, Peter je više nego sposoban sa svojim prepoznatljivim energetskim pištoljima, a kako video igra odmiče, on će postepeno učiti alternativne, razorne elementalne napade (led, struja, vetar, vatra). Međutim, Rocket, Gamora, Groot i Drax su vaša glavna artiljerija. Oni mogu koristiti poene za veštine (skill points) koje zarađujete nakon svakog uspešnog okršaja, kako bi naučili nove, razorne napade.
Sve to funkcioniše veoma prosto i intuitivno u praksi. Držanjem pritisnutog „L“ tastera, vreme se blago uspori, a vi birate lika i pritiskom na odgovarajuće dugme komandujete mu da napadne metu koju je Peter nišanio. Na primer, možete prvo narediti Rocketu da baci svoju taktičku gravitacionu bombu koja će brutalno usisati i sabiti celu grupu neprijatelja na jednu usku tačku. Odmah zatim, viknete Grootu da pokrije to isto tlo ogromnim, oštrim trnjem koje nanosi oštećenja, a finalni udarac prepuštate Draxu koji se zaleti i razbije sve preživele neprijatelje svojim masivnim telom.
Ovo je jedan fantastičan, dinamičan sistem koji vas neprestano podstiče da razmišljate strateški, a vaše opcije za kombinovanje (komboe) se samo povećavaju kako priča napreduje. Peterovi elementalni napadi se pritom odlično uklapaju u skidanje specifičnih neprijateljskih štitova, čineći vas zauzetim i fokusiranim tokom celog trajanja meča.
Tu je i čuveni „Huddle“ (okupljanje tima). Tokom dugih i iscrpljujućih borbi, kada vam se napuni posebna skala, možete pozvati tajm-aut. Vreme staje, muzika utihne, a Čuvari se okupljaju oko vas. Na osnovu onoga što govore (da li su previše opušteni ili u panici), vi kao Peter morate izabrati pravi dijalog kako biste ih motivisali. Ako uspete, preko ekrana će zagrmeti neki neverovatni hit iz 80-ih (od Ricka Astleya do Iron Maidena), svi članovi tima će dobiti ogroman „buff“ (pojačanje oštećenja), a vreme hlađenja njihovih magija biće drastično skraćeno. Taj osećaj borbe uz vrhunski retro „soundtrack“ je prosto magičan.
Istraživanje i sjajan scenario
Tokom vaših avantura, grupa će redovno nailaziti i na ekološke, prostorne zagonetke – poput klasičnog pitanja: „Kako da se popnemo na onu visoku liticu?“. Svaki Čuvar, naravno, ima specifičnu, unikatnu veštinu koja može rešiti problem. Groot može svojim korenjem da stvori improvizovane mostove preko ponora, Rocket može da se uvuče u uske ventilacione cevi i hakuje kontrolne panele, Gamora može da se zakači za zidove i odatle katapultira Petera na više platforme, dok je Drax zadužen za pomeranje masivnih, nepremostivih prepreka. Same zagonetke su retko kada zaista teške ili frustrirajuće, ali njihov glavni cilj je da još više učvrste tu neophodnu timsku dinamiku.
Pisanje je bez presedana. Svaki pojedinačni Čuvar tokom igre dobija svoj veoma zadovoljavajući i duboko emotivni rasplet (arc), dok istovremeno vidite i prirodnu progresiju tima kao celine. Likovi koji su se pojavljivali u MCU filmovima takođe se nalaze i ovde, ali svi do jednog imaju potpuno drugačiji, dublji prikaz. Cosmo je zapravo ruski pas-telepata koji priča na preslatkom, slomljenom engleskom jeziku sa jakim akcentom. Mantis u ovoj igri ima sposobnost predviđanja i nikada zapravo nije potpuno sigurna sa kojom „vremenskom verzijom“ osobe trenutno razgovara, što dovodi do urnebesnih situacija. Adam Warlock govori neverovatno elokventnim i arhaičnim jezikom, što ga čini istovremeno i smešnim i zastrašujućim. Ako bi se ikada delile nagrade za dijalog, ova video igra bi morala da odnese sve zlatne pehare kući.
Tehničke performanse na Switch 2 i novi dodaci
Nadam se da sam vas do sada ubedio da ovoj igri morate pružiti šansu, ali sasvim je legitimno da se zapitate o njenim tehničkim performansama. Pričamo o naslovu koji je originalno dizajniran da gura snagu Xbox Series X i PlayStation 5 konzola. Switch 2 se već do sada dokazao sa nekim zaista čudesnim prenosima („portovima“), pa me je izuzetno interesovalo kako se ovaj Encore Edition drži na testu.
Sveukupno gledano, dok je konzola u takozvanom „Docked“ režimu (povezana na vaš televizor), igra radi i izgleda suštinski identično kao Xbox Series X verzija koju sam ranije igrao. Kao što verovatno i možete pretpostaviti, igra trpi određene udarce i kompromise kada izvučete konzolu i pređete u „Handheld“ (ručni) režim rada. Ipak, moram naglasiti da ti kompromisi ne utiču negativno na sam gejmplej i osetljivost kontrola. Najviše ćete primetiti blage padove frejmova tokom pre-renderovanih sinematika, nešto slabije renderovanje fizike kose kod likova i malo jednostavnije osvetljenje na licima van borbe.
Pored svega toga, ova video igra je i dalje apsolutno, „da-ti-padne-vilica“ prelepa. Enterijeri svemirskih stanica i eksterijeri vanzemaljskih svetova su neverovatno maštoviti i unikatni, bez ikakvog ponavljanja. Neka od čudovišta imaju onaj fantastični, jezivi kvalitet umetnika Wayne Douglasa Barlowea, a ja lično jako cenim nove dizajne i odevne kombinacije za stare poznanike poput Groota i Gamore.
Sama prefiks oznaka „Encore Edition“ za Switch 2 konzolu donosi nekoliko ekskluzivnih, novih funkcija, mada iskreno govoreći, nijedna od njih nije preterano revolucionarna. Dodato je nišanjenje uz pomoć žiroskopa, što je simpatično, ali po mom mišljenju pomalo suvišno za ovaj tip igre. Takođe imate opciju kontrole nišana preko miša, što bi moglo biti korisno PC gejmerima ukoliko nekako povežu periferije. Najviše reklamirani dodatak je set potpuno ekskluzivnih „Encore“ kostima za ceo tim, koji čine da Čuvari izgledaju kao nekakve prenaglašene zvezde rok bendova iz ludih osamdesetih godina. Iskren da budem, ne mislim da su ti kostimi baš preterano lepi, i vrlo brzo sam ih zamenio onim fantastičnim, alternativnim oklopima koje sam uspeo da pronađem istražujući planete u samoj igri.
Nažalost, moram da prijavim da sam se susreo sa jednim retkim, ali pomalo dosadnim tehničkim problemom (bagom). Ponekad, u trenucima kada biste otvorili pauza-meni da likovima obučete drugi kostim, igra bi se jednostavno zamrzla sa obaveštenjem da je „naišla na problem“, nakon čega bi vas nemilosrdno izbacila na glavni Switch 2 meni. Srećom, s obzirom na to da se napredak automatski i veoma često čuva (auto-save), ovo tehnički nikada nije predstavljalo gubitak progresa, već samo manju iritaciju. Zbog toga sam vrlo brzo naučio da eksperimentišem sa promenom mode za moju ekipu isključivo tokom mirnijih trenutaka ili u bazi. Nije ništa što bi mi uništilo celokupno iskustvo, ali je dovoljno primetno da se spomene.
Završni sud: Kupiti ili ne?
Mislim da je Marvel’s Guardians of the Galaxy jedno neverovatno, emotivno i spektakularno delo koje apsolutno vredi odigrati. Međutim, moram biti potpuno iskren: te pomenute ekskluzivne „Encore“ funkcije i kostimi koji dolaze na Switch 2 konzolu nisu dovoljno ubedljiv razlog da ovu igru kupite baš za nju, ukoliko je već posedujete i igrate na nekim jačim, „next-gen“ kućnim konzolama.
Ipak, to nikako ne znači da ne bi trebalo da je nabavite na ovoj platformi ukoliko vam je ona primarna. Ukoliko vam je Switch 2 glavna konzola, slobodno se bacite u ovaj svet, samo nemojte očekivati da će dodatni režimi nišanjenja izmisliti toplu vodu. Za mene lično, sama spoznaja i činjenica da ovako vizuelno raskošnu, veliku i kompleksnu „AAA“ superherojsku priču sada mogu neometano da igram dok putujem u avionu ili dok ležim udobno zavaljen u krevetu, predstavlja opciju koja apsolutno nema cenu.
Video igrice koje uspevaju da spoje vrhunsku, emotivnu priču, odličnu muziku iz osamdesetih, prelepe vanzemaljske svetove i urnebesan, inteligentan humor su veoma, veoma retke u današnje vreme. Ovu kosmičku avanturu bi zaista trebalo da odigrate bez obzira na to za koji se hardver ili konzolu na kraju odlučite. Uključite kasetofon, navucite svoju kožnu jaknu i pomozite Star-Lordu da, po ko zna koji put, nespretno pokuša da spasi čitavu galaksiju.
