Razvijena od strane Prima Game Studio-a, a izdata od strane Knights Peak-a, Mandragora je soulslike metroidvania naslov u kojem preuzimate ulogu Inkvizitora iz Crimson City-ja na zadatku da pronađete državnog neprijatelja: vešticu.
Ovaj naslov bio je deo događaja Steam Next Fest, gde su igrači širom sveta imali priliku da ga isprobaju pre zvaničnog izdanja. Uz uvodni dijalog koji priča priču i stranicu sa kontrolama, krećete u svet Faelduum-a u potrazi za vešticom… ali opasni svet, pun čudovišta, obećava težak put. Demo je omogućio igranje samo jednog od šest klasa — u ulozi Vanguarda, krenuo sam na ovu misiju u jednom od najviše iščekivanih naslova.
Elementi soulslike-a i metroidvanije u Mandragora prisutni su odmah na početku, dok se borite sa jezivim stvorenjima i koristite parkour mehaniku. Iako se lik isprva oseća pomalo „težak“, mogućnost hvatanja za ivice kako bi se penjao gore-dole po svetu donosi realističniji osećaj u poređenju sa standardnim metroidvania igrama, gde likovi obično skaču visoko i kreću se glatko. Ova promena tempa je osvežavajuća i dobrodošla, jer teža pokretljivost održava tematski ton igre, nalik klasičnim soulslike-ovima, ali sa više agilnosti.
Kratki demo ne nudi mnogo u smislu priče za one koji žele da saznaju više o svetu — dijalozi su uglavnom usmereni na napredovanje priče, iako su neki redovi teksta uspeli da me nasmeju. Primarna pažnja u ovoj jednosatnoj igri bila je na borbenim i zagonetnim elementima, gde sam imao priliku da isprobam različite vrste borbi protiv širokog spektra neprijatelja.
Borba je tačno onakva kakvu biste očekivali u 2D soulslike iskustvu. Imate esencijalni „dodge roll“ i menadžment izdržljivosti, a vizuelno prepoznatljivi modeli i impresivan dizajn olakšavaju prepoznavanje nadolazećih napada, podstičući eksperimentisanje sa pariranjem (koje igra često i ohrabruje).
Neprijatelji su varirali od fantazijskih stvorenja do običnih bandita, a svi su imali sličan obrazac borbe koji podstiče na sistem „napred-nazad“. Izbegavanje napada često se svodilo na blokiranje, pariranje ili izbegavanje, kako bi se iskoristio kratak prozor za nekoliko brzih udaraca. Iako borbeni sistem nije inovativan, ostaje zabavan i zadovoljavajući.
Možda najzanimljiviji element je „adrenalinska traka“ koja se puni tokom borbe i omogućava izvođenje specijalnih napada i veština. Ako prekinete borbu i usporite tempo, adrenalin se polako prazni, što vas motiviše da ostanete u borbi, zadržavajući brzi tempo koji je osvežavajući.
Ovaj demo daje samo delić onoga što Mandragora može da ponudi. Igranje samo jedne od šest klasa možda deluje skromno, ali ogromno stablo veština koje se otvara pri nivou napretka pokazuje koliko malo još znamo o celoj igri. Raznovrsnost gradnje i mogućnost ponovnog igranja kroz različite klase čine soulslike igre privlačnim, a već implementirana prilagodljivost obećava zanimljivo iskustvo.
Iako se razlikuje od tipičnog soul-nivo sistema napredovanja, prelazeći na mrežasto stablo talenata, ovaj sistem više podseća na ARPG nego na klasičan soulslike. Kao veliki obožavalac Sekiro: Shadows Die Twice, mislim da žanr može mnogo dobiti sa sistemom klasa koji omogućava više veština i jedinstvenih napada, umesto ogromnog arsenala sa različitim vremenima napada, ali malo kreativnosti.
Iako je lakša nego što sam očekivao, Mandragora me intrigira. Priča i likovi Faelduum-a su zanimljivi, sa glasovnom glumom koja se uklapa u atmosferu i pričom koju želim da nastavim da istražujem. Bez komplikovanih zagonetki i teorija, jednostavna naracija sa RPG borbenim i platformskim elementima izgleda kao iskustvo kojem se veselim.
