Uvek je zabavno kada franšiza igara krene u nepredvidivom pravcu. To može biti rizičan potez, pogotovo ako je prva igra bila uspešna. Lost in Random iz 2021. godine bio je akciona avantura RPG iz trećeg lica, smeštena u šarmantno groteskni svet. Okruženje i umetnički stil bili su privlačni, tamna gotička unija Tima Burtona i Alice in Wonderland. Priča je bila herojski poduhvat jedne sestre da spasi svoju rođaku, praćena svesnom magičnom kockom nazvanom – naravno – Dicey. Lost in Random se završio porazom pogrešno shvaćene zle Kraljice, koja sada postaje glavni lik Aleksandra u novoj igri, Lost in Random: The Eternal Die. Kraljica ima kockastog pratioca po imenu Fortune.
Dok su neki igrači imali problema sa mehanikama i tempom Lost in Random-a, bilo je teško ne ceniti umetnost te igre i jedinstveno građenje sveta. Lost in Random: The Eternal Die zadržava okruženje, mračno, ali šareno kraljevstvo Random, zemlju koja je po prirodi nepredvidiva. NPC-evi i neprijatelji su i dalje kombinacije grotesknih mašina, kraljevske porodice iz 19. veka i aberantne biologije. Koriste magiju, oružje i druga sredstva za napad na Aleksandru i Fortune. Glavni negativac u igri je Mare the Knight, i on je izuzetno impozantna figura kroz celu naraciju.
Ono gde Lost in Random: The Eternal Die postaje zanimljiv jeste što je developer Stormteller izabrao potpuno novi žanr za nastavak. Ovog puta, igra je akcioni RPG/roguelike. Iako definitivno izgleda kao prva igra po umetničkom stilu, njen gejmplej ne može biti različitiji.
Struktura Lost in Random: The Eternal Die je prilično jednostavna. Postoji centralna oblast ispunjena rastućom populacijom NPC-eva i prodavaca, i magični portal kroz koji Aleksandra i Fortune putuju u borbene arene. Postoje četiri nasumično generisana carstva za posetu, svako je međusobno povezani lavirint malih borbenih arena ili posebnih lokacija, a sve vode ka završnom bosu.
Osim poražavanja neprijatelja i prikupljanja nagrada iz borbe, u nekim sobama se nalaze i sanduci sa blagom i mini-igre, što svako igranje čini iznenađujućim. Igra ima robustan RPG sistem sa više tipova oružja, relikvijama koje poboljšavaju borbu, nadogradnjama za Fortune i mnoštvom Spell karata za magiju. Kao većina roguelite igara, uprkos smrti, igrač zarađuje trajne nagrade koje se mogu koristiti za permanentno poboljšanje likova.
Vokabular se možda menja, ali većina mehanika u The Eternal Die su prilično standardne stvari. Postoji nekoliko zanimljivih sinergija za istraživanje u Relic sistemu. Što se tiče dizajna nivoa, borbene arene svakog carstva su tematski dosledne, uglavnom male i ispunjene zamkama i opasnostima. To može biti frustrirajuće, jer „dash/dodge“ u igri neizbežno dovodi Aleksandru u šiljke, vatrene kugle ili druge elemente okruženja koji smanjuju zdravlje. Bolja strategija je stajati i boriti se, ali često ima previše neprijatelja za tako male prostore. Ipak, kretanje u igri je brzo i fluidno, a borba izgleda šareno i deluje dobro.
Kao i kod većine — ili bar mnogih — roguelite igara, rani sati u The Eternal Die neizbežno rezultiraju sa mnogo smrti i skraćenih pokušaja. Nagrade i nadogradnje su u početku prilično inkrementalne. Ako imam jednu kritiku za igru u ovoj fazi njenog razvoja, to je da The Eternal Die treba zaista odmah zabavan nivo za tutorijal gde igrač može da predvidi eventualnu moć koju će imati.
Za većinu developera, „nastavak“ znači „više istog“. Svaka čast Thunderfulu što je Lost in Random odveo u drugom pravcu. Ko zna, možda postoji veliki plan da se svaka igra napravi u drugačijem žanru. Svet i fikcija Lost in Random-a bi svakako podržali takav pristup. Lost in Random: The Eternal Die čini hrabar korak od prve igre, ali onaj koji izgleda da serijal gura napred.
