Legacy: Steel & Sorcery radi za mene ono što je Dark and Darker pokušao i nije uspeo: pruža zabavnu, visoko ponovljivu fantazijsku ekstrakcijsku igru – igru koja je zabola svoje male kuke u moj mozak i ostavila me potpuno zavisnim. Na kratko sam pauzirao svoj maraton u Legacy: Steel & Sorcery da bih vam rekao da je ova Early Access igra puna srca, stila i zabavnih mehanika, iako ima prostora za poboljšanje pre nego što napusti Early Access fazu testiranja.
Legacy: Steel & Sorcery je ekstrakcijska igra sa pljačkanjem smeštena u jedinstveni fantazijski univerzum. Ako niste upoznati sa tim šta je ekstrakcijska igra sa pljačkanjem, premisa je prilično jednostavna: ili sami ili sa grupom prijatelja (trenutno možete imati tročlani tim u Legacy: Steel & Sorcery), ulazite u veliku, otvorenu mapu sa jednim ciljem – pljačkajte! Razni šefovi i ključne lokacije razbacani su po mapi, zajedno sa gomilom neprijatelja i drugih igrača. Opšte pravilo je jednostavno: što je veći rizik, to je veća nagrada, pri čemu se najbolji plen – novo oružje, oklopi, amuleti i veoma vredna blaga – nalazi u najdubljim, najopasnijim oblastima, u borbama sa šefovima ili, za ultimativnu nagradu, ubijanjem drugog igrača čiji je inventar pun dragocenog plena koji su sami sakupili.
Kada vam se inventar napuni ili kada smatrate da je rizik prevelik u odnosu na potencijalnu nagradu, možete se izvući ili „ekstrahovati“ sa mape na određenim lokacijama. Time se vraćate u glavni meni, gde možete komunicirati sa trgovcima i radionicama, opremiti svog lika i skladištiti plen. Vaša oprema i plen su trajni, sa ograničenim slotovima za opremu i inventarom koji nosite u igru, odvojeno od vašeg glavnog skladišta. Ako umrete pre nego što uspete da se ekstrahujete iz igre, gubite sve što ste sakupili u svom inventaru, uključujući i opremljeno oružje i oklop. Stoga, ovaj žanr igara ima inherentno visok faktor rizika, kao i neverovatan osećaj nagrade kada uspete da pobegnete sa velikim plenom i nadogradite svoje skladište.
Iako je opšti ciklus igranja veoma sličan drugima u žanru, Legacy: Steel & Sorcery menja stvari kroz svoje ključne mehanike i postavku.
Kao što već možete zaključiti, Legacy: Steel & Sorcery smešten je u donekle generičnu, mada veoma stilizovanu, fantazijsku postavku. Raznovrsnost neprijatelja dostupnih u trenutku pisanja neće vas oduševiti svojim konceptima; imate tipične vukove, gobline, kosture i divovske pauke sa kojima se suočavate. Ono što čini ove poznate koncepte zanimljivim je stilizacija: likovi – od igrača do neprijatelja – fenomenalno su dizajnirani, sa naglaskom na preuveličavanje koje čini sve još prijatnijim za posmatranje. Ratnici su masivna, robusna stvorenja, goblini imaju ogromne glave, a lopov ima užasan držaj, što mu daje veoma privlačnu siluetu.
Pored originalnosti stilizacije igre, jednostavno izgleda veoma dobro. Izbor boja je odličan, a mapa je ogromna i puna prelepe scenografije bez potrebe za next-gen grafičkom karticom da bi radila na visokim frekvencijama.
Opšti vajb estetike igre opisao bih kao World of Warcraft susreće Conan: The Barbarian stripove.
Duhovno povezano sa postavkom igre i još jedan način na koji se Legacy: Steel & Sorcery izdvaja od drugih naslova u žanru su mehanike igre. Legacy: Steel & Sorcery je third-person ARPG-stil igre sa poznatim stilom napredovanja statistika i levelovanja, pri čemu je bolja oprema ključna za postajanje jačim. Svaka od trenutno četiri razreda u igri ima svoje sposobnosti, dajući im različite stilove igre: Tanky Warrior (ratnik), damage-dealing Rogue (lopov), healing caster Priest (sveštenik) i ranged Hunter (lovac). Svaki razred je zabavan na svoj način, ali ja imam preferenciju za lopova, a video sam samo jednog lovca u svojim multiplayer igrama, uprkos tome što je većina opreme bila za njen razred.
Nemam puno toga da kažem o mehanikama borbe, osim da su dobre. Povratne informacije o udarcima su dobre, sposobnosti imaju velikodušno vreme osvežavanja, a postoji dobra sinergija sa vašim oklopom i oružjem zahvaljujući pasivnim efektima. Neprijatelji su dovoljno izdržljivi da predstavljaju izazov, a da ne deluju opresivno. Ne mogu vam reći koliko je PvP balansiran, ali reći ću da još uvek nisam pobedio u borbi sam. Takođe sam loš u video igrama, tako da protumačite to kako hoćete.
Budući da je u Early Access-u, Legacy: Steel & Sorcery ima neke probleme koje treba rešiti. Naime, povremeni bagovi su bili prisutni u mojim igrama, što je ponekad činilo stvari malo frustrirajućim. Najupečatljiviji bag bio je jedan slučaj kada mi se animacija zaglavila tokom korišćenja sposobnosti lopova, što je dovelo do moje smrti i gubitka dosta plena. Takođe izgleda da postoji opšti problem sa proximity chat-om: svaki igrač koga sam čuo na mikrofonu imao je užasno zvučni kvalitet, a ljudi su isto rekli za moj mikrofon, iako znam da moj mikrofon dobro radi u drugim situacijama.
Igra bi zaista mogla da koristi sistem za prilagođavanje, omogućavajući igračima da biraju izgled i pol svojih razreda. Molim vas, dozvolite mi da igram kao ženski ratnik ili muški sveštenik. Razredi zaključani po polu iritiraju me iz nekog razloga, a potpuna nemogućnost da personalizujete svoje razrede u ovom trenutku, osim kroz odeću koju nose, je malo bezveze.
Takođe, u trenutku pisanja, svi likovi u igri su belci ili barem svetle puti. Obično nisam tip recenzenta koji komentariše politiku identiteta u igrama, ali neke jednostavne opcije za prilagođavanje likova mogle bi značajno doprineti boljoj reprezentaciji u igri.
Sve ostalo što bih mogao da zatražim od igre, uključujući više razreda, više mapa i novih modova igre, obećano je da će doći. Dakle, sve dok developeri ispune to obećanje, mislim da će Legacy: Steel & Sorcery biti krajnje fantastična igra – igra koja radi ono što Dark & Darker radi, ali mnogo bolje.