Nakon godinu dana treninga, konačno je došlo vreme da Princeza Podzemlja porazi samo vreme, Titana i Oca bogova – Chronosa. Hades II je izašao u Rani pristup (Early Access) na PC-ju u maju 2024. godine, i iako je bio nedovršen, i dalje je bio apsolutno fenomenalan, uzimajući sve što je funkcionisalo u originalnoj igri i podižući to na jedanaesti stepen. Ovo je prvi nastavak studija Supergiant Games, ali to ne biste pomislili zbog toga koliko je delovao ispolirano i prirodno; i opet, sve to u Ranom pristupu. Nešto više od godinu dana kasnije, puna igra je konačno tu. Iskreno govoreći, pomalo je teško reći šta je drugačije između najnovije verzije iz ranog pristupa i finalnog proizvoda, osim pristupa pravom kraju, verzijama za konzole i slično. Međutim, mislim da to govori o tome koliko je igra već bila visokog kvaliteta, i baš kao i u original, ulagaćemo još mnogo vremena u Hades II čak i nakon što objavimo ovu recenziju.
Hades II prati Zagreusovu sestru, Melinoë, dok pokušava da porazi Chronosa, spase svoju najužu porodicu kao i ostatak panteona, i vrati status quo na nebesima i u podzemlju. Kao veštica, trenirala je za ovaj zadatak čitavog života, ali neće biti lako, i biće joj potrebno više pokušaja da nauči, poraste i na kraju uspe. Ovo je, na kraju krajeva, rogue-like igra, i bilo bi prilično dosadno da ubijete Chronosa iz prvog pokušaja, zar ne?
Svaki pokušaj započinjete na Raskršću (Crossroads), sigurnom utočištu za žive i mrtve, smeštenom između dva carstva. Ovde možete razgovarati sa svojim saveznicima (i nekim neprijateljima), pripremati čini koje će vam pomoći u budućim turama koristeći materijale, kupovati pomenute materijale raznim valutama, uzgajati biljke i još mnogo toga. Kada obavite sve, možete početi sa stvarnom pripremom za sledeću turu posetom Oltaru Pepela, Srebrnom Bazenu i našem prijatelju/lutki za trening, Skelly-ju.
Prvo, Oltar. Ovde možete aktivirati Tarot karte za razne bonuse, kao što su povećanje HP-a i MP-a, dobijanje više Prkosa smrti (Death Defiances – dodatni životi), pa čak i specifičnije bonuse poput poništavanja udarca ili dva kada se suočite sa bosom. Broj Tarot karata koje možete aktivirati zavisi od toga koliko Shvatanja (Grasp) Arkane imate, što se povećava korišćenjem Psihe (Psyche). Svaka karta ima svoju cenu, od 0 do 5, a neke karte se aktiviraju samo uz druge karte. Na primer, Božanstvo (Divinity) se ne može uključiti samo po sebi, ali će se automatski aktivirati ako aktivirate ceo red ili kolonu drugih karata. To je zanimljiv sistem, i to pre nego što uopšte uđete u nadogradnju karata pomoću Mesečeve prašine (Moon Dust) i drugih materijala. Arkana čini osnovu vaše snage i rasta, ali u Melinoë ima mnogo više od statistika.
Slično kao u prvoj igri, postoji arsenal oružja koje otključavate kako napredujete, prizvanih korišćenjem Srebrnog Bazena. Svako od ovih Noćnih Oružja (Nocturnal Arms) ima sopstvene setove pokreta i stilove igranja, tako da ćete verovatno pronaći bar jedno u koje ćete se zaljubiti. Ovo se proteže dalje od različitih brzina napada, jer svako oružje ima i dva specijalna napada koja troše manu. Kod brzih sečiva Sister Blades Lim i Oros, jedan će vam omogućiti da se teleportujete iza neprijatelja za smrtonosan napad, dok drugi ispaljuje lepezu noževa da pogodi više protivnika. Međutim, sa Veštičjim Štapom (Witch’s Staff) Descura, bacaćete čini dugog dometa da uništite svoje neprijatelje dok punite linearne izboje magične moći. Svako oružje zaista deluje kao da ima sopstvenu ličnost, i često sam se zatekao kako ih menjam kad god bih poželeo da istražim novi stil igranja.
Vremenom, možete otključati i različite aspekte za svako oružje. Svako Noćno Oružje počinje u Aspektu Melinoë, dajući prilično standardne bonuse, kao što Lim i Oros nanose više štete sa leđa neprijatelja. Normalno, Mesečeva Sekira (Moonstone Axe) Zorephet je prilično spora za zamahivanje, ali prebacite se na Aspekt Thanatosa i počećete da zamahujete mnogo brže. To pruža dodatno prilagođavanje za svako od već jedinstvenih oružja, omogućavajući vam da pronađete niše unutar niša.
Kada odaberete svoje oružje za noć, možda pod uticajem bonusa od Kostiju (Bones) za korišćenje tog oružja, možete se upoznati sa njegovim setom pokreta. Svako oružje ima normalne, specijalne, napade iz izmicanja (dash) i Omega napade. Normalni napadi su na levom dugmetu, dok su specijalni na gornjem. Napadi iz izmicanja mogu se izvesti izbegavanjem pomoću donjeg dugmeta, a zatim momentalnim pritiskom na normalan napad. Omega napadi su novina, i mogu se izvesti držanjem jednog od dugmadi za napad da se napuni, a zatim trošenjem malo MP-a da se oslobodi. Na ovaj način aktivirate one poteze teleporta i lepeze noževa za Lim i Oros koje smo ranije spomenuli. Omega potezi, baš kao i regularni, znatno se razlikuju između oružja, a neki se čak mogu fokusirati na Omega poteze više nego na regularne napade, kao što je Ygnium the Umbral Flames. Omega poteze vredi uzeti u obzir pri planiranju opreme (loadout), posebno ako koristite kartu koja daje bonus na štetu kada vam MP nije pun.
Jedan od najboljih novih načina na koji je borba promenjena u odnosu na prvu igru je modifikacija bacanja magija (casts) i uvođenje urokâ (hexes). Bez obzira na vaše trenutno oružje, imate mogućnost da kanališete bacanje magije na tlo, što će ukoreniti neprijatelje unutar njenog radijusa. Zagreus je imao sličnu sposobnost, i ona se može modifikovati tokom ture na poznate načine. Jedna od mojih omiljenih kombinacija nadogradnji omogućila mi je da ispalim vatrenu kuglu koja postavlja krug magije na tlo, koji bi se zatim vremenom širio dok bi pržio svakog neprijatelja zarobljenog unutra. Postoji tona dinamičnih načina na koje možete nadograditi svoje bacanje magije tokom ture, i to mi je definitivno bila omiljena sposobnost, odmah iza Uroka.
Protagonistkinja Melinoë nije samo princeza podzemlja, ona je i Srebrna Sestra pod vođstvom otelotvorenja Meseca, Selene. Slično blagoslovima sa Olimpa, nailazićete i na Darove Meseca koji vam omogućavaju da oslobodite moćne sposobnosti zvane Uroci. Oni se kreću od korisnih čini kao što su Promena Faze (Phase Shift) i Mesečeva Voda (Moon Water), koje usporavaju vreme i leče vas, do razarajućih kletvi poput Potpunog Pomračenja (Total Eclipse) koje pogađaju ciljano područje vrelom mesečinom. Svaki Urok takođe ima mogućnost da bude dodatno nadograđen ako se u jednoj turi naiđe na više Darova Meseca, nudeći im još veće izvore moći.
Ako vam svi ti alati na dohvat ruke nisu dovoljni — a neće biti da biste porazili Chronosa ili spasili Olimp — možete se dodatno pojačati Blagoslovima (Boons) od bogova u svakoj turi. Ovi Blagoslovi su ono oko čega ćete zaista formirati svoj stil igranja, jer iako su privremeni – traju samo za tu turu – oni su neverovatno moćni. Jedan od mojih omiljenih buildova je korišćenje dalekometnog Omega napada od Ygnium-a uz Blagoslov od Zeusa koji stvara munje koje se odbijaju između neprijatelja svaki put kada pogodite. Ovo stvara apsolutni haos projektila koji iskreno može otežati da vidite šta se dešava. Dodajte Blagoslov od Hestije (moje lično omiljene grčke boginje) koji čini da neprijatelji eksplodiraju nakon smrti, i susreti sa normalnim neprijateljima postaju trivijalni. Bosovi, sa druge strane, i dalje su prilično teški jer ta dva blagoslova neće mnogo uticati na jednog neprijatelja sa tonom zdravlja.
Buildovi u Hades II deluju kao da mogu biti mnogo raznovrsniji, krećući se od hiper-specifičnih do generalizovanijih. U prvoj igri sam skoro uvek išao na HP vampirski build sa mačem jer je nudio najviše preživljavanja i omogućavao mi da pritiskam dugmiće bez razmišljanja. Koliko sam do sada otkrio, ne postoji jedan univerzalni build poput ovog, što čini iskustvo mnogo uravnoteženijim. Nemojte da se prevarite, Hades II je teška igra. Trebalo mi je skoro desetak pokušaja da uopšte pobedim prvu fazu Chronosa. Bez obzira koje Blagoslove imate, sve se zaista svodi na veštinu i vežbu. Svakako možete olakšati stvari nadogradnjama, ali ishod je i dalje u potpunosti u vašim rukama.
Govoreći o „u vašim rukama“, uglavnom sam igrao Switch 2 verziju za ovu recenziju. Uspeo sam bez problema da prenesem svoj snimak iz Ranog pristupa sa PC-ja samo logovanjem na svoj Steam nalog, i nastavio tačno tamo gde sam stao. Snimci će se automatski prenositi sve dok pritisnete „quit“ u meniju umesto da zatvorite igru pomoću „home“ dugmeta, što čini prebacivanje između platformi neverovatno praktičnim. Ipak, i dalje vidim sebe kako najčešće igram Switch verziju, jer izgleda i radi neverovatno. U prenosnom modu, dobijate čvrstih 60 frejmova u sekundi u 1080p rezoluciji. Ako želite još više, povezivanje sistema na dok će automatski aktivirati mod od 120 fps (takođe u 1080p) sve dok vaš ekran to podržava. Iako će mnogi možda biti razočarani što ste ograničeni na 1080p u doba 4k, zaista ne vidim veliku potrebu za višom rezolucijom jer je igra zapanjujuća bez obzira na to. Supergiant Games majstorski kombinuje 2D i 3D umetnost za jedinstven izgled, kako u menijima tako i u samoj igri. Prva igra je renderovala 3D modele u 2D sprajtove, dok Hades II izgleda da jednostavno koristi 3D modele za likove kako bi izgledali glatko pri tim višim frejmovima. Da nisam istraživao, ne bih mogao da primetim razliku, mislio sam da je i prva igra takođe u 3D. Bez obzira na metode, medije i tehnike, ovo je prelepa igra.
Ponekad može biti i previše lepa. Kao što sam ranije rekao, sa određenim blagoslovima ili samo ako stignete dovoljno daleko u jednoj turi, može biti teško razaznati šta se dešava na ekranu. To me je navelo da naletim na neprijateljske projektile ili napade češće nego što bih želeo. Igra ima neke sjajne opcije pristupačnosti, kao što je God Mode ako vas zanima samo priča, ali ništa što bi pomoglo da se neprijateljski napadi dodatno razlikuju. Imao sam isti problem i sa originalnom igrom, i iako je Hades II malo bolji po tom pitanju, i dalje nije savršen.
