Boraveći u svojoj usamljenoj pećini, zvezdani učitelj nudi mudrost onima koji je traže. Ti si taj prorok, sposoban da otkriješ značenje sazvežđa. Dok stanovnici doline lutaju kroz teška vremena, sada se okreću tebi za vođstvom, za bolje ili gore.
Iako je tvoj lik pažljiv slušalac, nije previše pričljiv. Jedini način na koji možeš komunicirati s onima koji ulaze u tvoju pećinu je putem sazvežđa nacrtanih na zvezdama iznad. Iako jednostavno na prvi pogled, dubina leži u tumačenju značenja oblika. Ono što zec ili planina znači jednoj osobi može imati potpuno drugačije značenje za nekog drugog. Ova dilema je srž igračkog ciklusa Grotto-a, jer moraš donositi pretpostavke ne samo na osnovu postavljenog pitanja, već i na osnovu same osobe koja postavlja pitanje.
Rano u igri dobijaš savet da će ti reći tri osobe reč „plavo“ izazvati tri odvojene reakcije, jedna osoba može pomisliti na more, druga na nebo, a treća može biti tužna, samo zato. Ovo je zaista najbolji savet koji igra nudi, jer komunikacija samo simbolima i zvezdama retko dočara tvoje potpune namere. Ponekad može biti prilično lako pretpostaviti kako će neko reagovati na odgovor koji im daš, kao što će jedan seljanin tražiti simbol životinje za jedan izbor i bilo koji drugi simbol za drugi izbor. Međutim, neće uvek biti tako jednostavno, jer pitanja počinju da imaju veći uticaj na ljude koji žive u okolnim plemenima, kada poglavari dolaze u potrazi za savetom o ratnim naporima ili roditelji traže saznanja o svojoj nestaloj deci. Razumevanje ljudi i njihovih muka može biti jednako važno, ili besmisleno, kao i same zvezde, što čini prilično zanimljiv uređaj za pripovedanje.
Zvezde nisu tvoj jedini izvor moći, jer ćeš polako otključavati nove alatke koje će ti pomoći u tvom proricanju. Iako ove alatke ne dodaju puno u smislu mehanike, dobrodošao su dodatak koji će ti pomoći da doneseš odluke o tome koje konstelacije da preneseš svakom posetiocu. Na primer, bacanje kostiju će ti omogućiti da čuješ mišljenje prijatelja sa druge strane, ili pušenje lule će ti dozvoliti da komuniciraš sa onima koji su preminuli. Većinu vremena nisam osećao potrebu za ovim alatkama, ali za neka esoterična pitanja, one svakako predstavljaju vodilju.
Iako je narativno vozilo Grotta izuzetno intrigantno, sam igrin proces deluje pomalo repetitivno. Svaka interakcija se uglavnom odvija na isti način: neko će ući u tvoju pećinu, razgovarati s tobom na tren pored vatre, ti ćeš izabrati konstelaciju kao odgovor, a zatim će otići. Blagoslov je što su ovi likovi svi intrigantni i različiti u svojim željama, što pomaže da se ublaži neka od monotonije. Same konstelacije iscrtavaju se na nebu kroz rupu na krovu, ali nakon što ih završiš, one se čuvaju na zidu radi lakšeg pristupa. To znači da ne moraš svaki put ponovo crtati konstelaciju kada ti zatreba, što na sreću smanjuje repetitivnost znatno.
Igra pokušava da promeni ovu formulu dodavanjem prethodno pomenutih alatki i uvodeći nove konstelacije, ali zaista ne čini mnogo da mehanike učini značajno složenijim ili interesantnijim za uključivanje. Kada sam pronašao sve obrasce konstelacija, zaista nije bilo ničega drugog s čim bih interagovao, osim što sam se stalno kretao između svojih patrona i tabele sa zvezdama svaki dan. Moram priznati da je stalno vraćanje u svoj šator i pokretanje scene spavanja između dana takođe bilo naporno, iako je bilo neophodno za razvoj zapleta. Ne mogu da ne razmišljam da li bi se ovo osećalo bolje da su se više oslonili na to da igra bude vizuelni roman umesto malog 3D prostora u kojem možeš da se krećeš.
Pokušaj uvođenja novih konstelacija bio je dobrodošao dodatak, ali u poslednjem trećem dela igre imao sam osećaj da gubi nešto od svoje vrednosti. Dođe trenutak kada menjaš značenje starih konstelacija i činiš ih veoma jasnim umesto da imaju otvorenija tumačenja. Ako to nije bilo dovoljno razočaravajuće, one brzo bivaju zamenjene novim setom konstelacija ubrzo nakon toga, opet sa veoma jasnim značenjima. Stvari se na kraju vrate u normalu nakon nekog vremena, ali ovaj deo igre mi je delovao manje angažujuće od ostatka.
Moji omiljeni delovi Grotta su kako igra čini da postanete stranac u pripovedanju koje se odvija izvan vaše pećine. Obično u narativnim iskustvima poput ovog donosite jasnu odluku na granajućem putu, izaberite opciju A ili opciju B, i iako postoje trenuci poput ovih u Grottu, većinu vremena ćete umesto toga nuditi nagoveštaje u pravcu s kojim se slažete. Sigurno će se stvari ponovo spojiti u linearnu putanju, ali imati toliko opcija za izbor za svaki dijalog nešto je što nisam video da igra poput ove radi ranije. čak i ako ponudite konstelaciju sa najboljim namerama, može vas ipak odvesti putem tame ili imati ishod koji nikada ne biste predvideli. To je zato što vi niste taj koji donosi odluku, vi samo dajete ulaz, i ne možete jednostavno nekome reći kako se osećate, to je stvar zvezda i njihovog tumačenja toga. Ovaj jedinstveni način pripovedanja apsolutno nosi ono što bi inače bila prilično dosadna igra, sa ponavljajućim mehanikama i jednostavnim interakcijama. Ono što će vas zaista privući ovde je narativ, i ako se samo nadate tome, onda bi ova igra mogla biti u kartama za vas.
