Jedna od najbriljantnijih stvari u vezi sa video igrama je sloboda da donosite sopstvene odluke. Naravno, ako ste kompletni idiot poput mene, to je ujedno i najgora stvar kod njih. Šta ako izaberem pogrešne zadatke (questove)? Šta ako me na kraju pojede džinovsko čudovište, ili završim u tamnici u kojoj poginem? Šta ako bih mogao samo da platim drugim avanturistima da obave zadatak umesto mene dok ja mazim džinovsko mačko-čudovište? Odgovori na ova, i mnoga druga pitanja, nalaze se u igri Gold Gold Adventure Gold.
Premisa ovog hibridnog naslova je u teoriji prilično jednostavna. Vi gradite svoje selo, heroji se useljavaju, a onda počinjete da dodeljujete nagrade za istraživanje tamnica i ubijanje čudovišta i puštate da se sve ostalo samo reši. Dok hrabri avanturisti rizikuju svoje živote braneći kraljevstvo, oni će zarađivati zlato, a vi, kao božanstvo koje vlada nad područjem, prirodno dobijate deo njihove zarade putem jednostavnog sistema poreza sa fiksnom procentualnom stopom. Gold Gold Adventure Gold ima elemente igara izgradnje grada, RPG-ova i auto-battlera, mešajući ih na veoma kohezivan način, što joj daje sopstveni, jedinstveni stil.
Donekle mana indirektne kontrole je oslanjanje na veštačku inteligenciju (AI) kompjuterski kontrolisanih jedinica. Svi smo igrali igru sa eskort misijom koja vas navodi da prosto poželite da napustite NPC-a kojeg pratite, a povremeno ima takvih trenutaka i u Gold Gold Adventure Gold. Ponekad bih se našao kako stavljam sve veće nagrade na naizgled lake zadatke poput „istraži ovo područje prazne zemlje na metar odavde“, ali nijedan od avanturista ne bi zagrizao. Umesto toga, otišli bi da se bore protiv džinovskog čudovišta za koje sam stavio mnogo manju nagradu. Nisam siguran da li je ovo bilo namerno, sugerišući da su neki više zainteresovani za ličnu slavu nego za dobitak, ali bez drugih načina da postignete ono što želite, može biti pomalo iritantno kada se to desi.
To ne znači da se dešava prečesto, međutim. Uglavnom, avanturisti su prilično pouzdani, a stalan priliv zlata koji donose omogućava vam da počnete sa širenjem svog carstva novim zgradama i nadogradnjama. Takođe, s vremena na vreme se pojavljuju zadaci koji vam omogućavaju da otključate nove stvari za izgradnju, kao što je dodavanje različitih tipova avanturista koji se mogu useliti. U ovoj fazi životnog ciklusa igre u Ranom Pristupu (Early Access), nema ih previše, i otključavanje svega u jednoj partiji je teško, ali nadamo se da će ih vremenom biti više.
Još jedna stvar koju bih voleo da vidim ojačanu kako se igra razvija je tutorijal. Uvideo sam da pokriva apsolutne osnove, ali ne ulazi previše u detalje o tome kako proceniti motive avanturista, ili na šta se svode (prilično sveobuhvatne) statistike koje imaju čudovišta i heroji. Čini se da ispod haube postoje neke prilično složene matematičke jednačine, ali ja sam igrao metodom pokušaja i greške u nastojanju da pronađem pravi balans nagrada.
Takođe, nije uvek bilo neophodno čak ni stavljati nagrade na čudovišta. Otkrio sam da ako propustim jedno, a ono napadne avanturistu, oni bi ga svejedno ubili. Ovo je bilo toliko često da sam slučajno završio Wave Defense igru (bukvalno mod koji od vas traži da preživite šest velikih talasa neprijatelja koji stižu jednom dnevno) dok sam bio AFK otprilike od pola partije, kada sam otišao da skuvam čaj i nešto me je omelo. Ovo je čini sjajnom igrom za one sa zaboravnošću izazvanom ADHD-om, ali nije baš toliko izazovna koliko bi mogla biti!
Sa druge strane, dugotrajniji Colony mod nudi veći izazov, mada trenutno pomalo repetitivan. Ovde se više radi o izgradnji vašeg grada i istraživanju granica. Isti nedostatak sadržaja koji sam ranije pomenuo postaje problem i ovde — ograničen broj zgrada i načina za njihovo otključavanje čini ga trenutno pomalo monotonim — ali kako se igra bude razvijala, nadam se da ćemo videti mnogo više stvari za raditi u ovom modu.
Voleo bih da na duže staze vidim neku vrstu story moda, sa pričama i ciljevima. Trenutno je prilično u sandbox stilu. To je sjajno, i zaista uživam u slobodi da se samo širim i opuštam, ali mislim da bi me neka struktura naterala da se vraćam.
Moja omiljena stvar je kako su Božanske Zveri (God Beasts) sve interaktivne. Možete otići u jazbinu svog božanstva i maziti ih, a ko ne želi da mazi džinovsku demonsku mačku, ili velikog majmuna napravljenog od kamena? Do sada su bile samo dve Božanske Zveri, ali obe je bilo zabavno češkati. Izgleda da stiže i više opcija za maženje, pošto igra reklamira Pet Shop kao „stiže uskoro“!
Iako trenutno postoji manjak sadržaja, čini se da su temelji nečeg prilično posebnog postavljeni sa Early Access lansiranjem igre Gold Gold Adventure Gold. Zaista sam uzbuđen da vidim kuda će developer Can Can Can a Man ići sa ovim, pošto se za sada zaista lepo oblikuje.
