Enigma of Fear je mali, iznenađujuće simpatičan, ali i dalje misteriozan i zastrašujući horor puzzle naslov. S intuitivnim zagonetkama, odličnom kombinacijom piksel i 2D umetnosti i iznenađujuće šarmantnim likovima, ovde ima ponešto za svakoga. Iako igra ima pomalo amaterski osećaj, neosporno je šarmantna, i bilo bi iznenađujuće da je ne zavolite.
U Enigma of Fear igrate kao Mia, paranormalna detektivka koja traži svog nestalog oca. Uz pomoć prijatelja, svog vernog psa i raznovrsnog oružja, borićete se protiv čudovišta i rešavati slučaj kulta koji pokušava da prizove mračnog boga kroz ritual nazvan Enigma of Fear.
Odmah na početku, igra impresionira načinom na koji vas zaista stavlja u ulogu paranormalnog detektiva. Kao igra zagonetki i misterije, jedinstvena je po tome što pruža minimalne smernice. Nema tragova, pokazatelja niti korisnih sugestija. Osim psećeg njuha (možete igrati kao pas, što je preslatko!), ništa vas ne vodi. Enigma of Fear oslanja se na vaše istraživačke veštine i intuiciju.
Igra je toliko protiv vođenih smernica da počinje in media res, s vrlo malo uvoda u priču ili likove. Jednostavno stižete na posao i počinjete, gotovo bez tutorijala koji bi vas podučio kako da igrate, dok shvatate da tražite svog oca. U svetu prepunom nepotrebnih tutorijala i vođenja igrača za ruku, poštujem ovakav pristup pripovedanju i misteriji.
Za tako jednostavan sistem, borba u Enigma of Fear oseća se zaista dobro. Ako ste čitali moje druge recenzije (posebno FPS igara), znate koliko cenim zadovoljavajuću borbu više nego kompleksnost. Enigma of Fear to pruža. Vatreno oružje ima odličan osećaj trzaja, svaki hit ima zadovoljavajući vizuelni i audio efekat, a udarci deluju snažno, čak i kada je potrebno nekoliko da bi se neprijatelj savladao, čineći ih opasnim. Mogao bih ga uporediti sa starijim Resident Evil naslovima.
Umetnost u igri je fantastična. Ručno crtani portreti likova su zadivljujući i veoma animirani, ali piksel umetnost dominira. Piksel modeli su neverovatno izražajni, sa glatkim animacijama i zabavnim siluetama. Konstantno menjanje uglova kamere stvara kinematografske momente, pomerajući granice dvodimenzionalnog pikselizovanog sveta.
Dijalozi u Enigma of Fear mogu delovati čudno veselo u nekim trenucima, s puno simpatičnih i komičnih interakcija među likovima. Za neke igrače, ovo može biti u kontrastu s horor estetikom, ali igra ipak uspeva da bude jeziva, ako ne i potpuno strašna. Dizajni neprijatelja su odlični, a koncepti svakako imaju svoj element jezivosti.
Ipak, imam jednu zamerku: Enigma of Fear ima čudan problem s petljanjem zvuka, koji mnogi igrači možda neće primetiti, ali ja svakako jesam. Muzika i ambijentalni zvuci u određenom trenutku primećljivo prestaju i ponovo počinju, kao da nisu savršeno usklađeni. To je sitna mana koja samo doprinosi šarmu igre.
Iako deluje kao da ju je sastavio mali i pomalo amaterski tim, Enigma of Fear ne izgleda tako zahvaljujući umetničkom timu koji je apsolutno briljirao. Ipak, određeni elementi deluju pomalo improvizovano, zaboravljeno ili manje profesionalno urađeno. Glasovna gluma je najočigledniji primer. I dok ne tvrdim da je loša, zvuči kao da je za neke glumce ovo možda jedan od prvih poslova.
Još jedan primer su praznine na mapama igre u koje sam se povremeno gubio. Ove praznine mogu vas odvesti izvan predviđene oblasti za igranje, a s obzirom na vizuelni stil igre, ponekad je teško pronaći put nazad.
I pored tih mana, veoma cenim Enigma of Fear zbog tog amaterskog šarma. Igra deluje iskreno, i nadam se da će ceo tim—umetnici, programeri, glasovni glumci—nastaviti s napornim radom i praviti još projekata zajedno. Definitivno ću pratiti ovaj tim i studio, s nestrpljenjem očekujući njihov sledeći naslov.
