Debtors’ Club je igra koju je razvio mecagames, a izdao indie.io. U ovoj igri preuzimate ulogu inkasatora koji radi na tome da kompanije isplate svoje dugove u korumpiranom i nemilosrdnom svetu. Možete koristiti miroljubive metode ili one koje su moralno diskutabilne. Ova igra će vas naterati da preispitate svaku svoju odluku, ali i da se suočite sa pitanjima o sopstvenom moralnom kompasu na svakom koraku. Igra je dostupna na PC-u, a možete je kupiti na Steam-u za £12.79.
Debtors’ Club ima vrlo jednostavnu premisu, a kontrole se svode na ENTER taster i miš. Cilj igre? Prikupljati poreski novac od lokalnih biznisa i osigurati da plate što više od onoga što duguju. Ovo možete postići kroz različite metode, kao što su izazivanje izjava. Igrači mogu ispitivati likove o njihovim vladinim zapisima, ili poslati nekog da ih „ubeđuje“. Treća opcija je najviše osuđivana i može imati ozbiljne posledice! Postoje različiti scenariji koji će vas naterati da sagledate svaki biznis na drugačiji način – da li ima sumnjive poslove sa strane ili čudne pritužbe na buku u okruženju.
Igra ima priču, iako nije preterano razvijena, daje dodatni kontekst jednostavnoj mehanici igre. Bio sam prilično zaintrigiran da saznam više o korumpiranom gradu i mom nadređenom u inkasantskoj agenciji.
Svaki biznis sa kojim se suočavate zahteva od vas da izvršite bacanje kockica za svaku odluku, gde morate ispuniti minimalne zahteve da biste „prošli“ tu proveru. Ovaj mehanizam deluje prilično nasumično, i ne možete mnogo uticati na ishod, što može delovati nepravedno.
Jedan od problema igre je taj što ste jednostavno bačeni u Debtors’ Club bez jasnih uputstava. Postoji brz ekran sa tutorijalom, ali nije lako razumljiv, što me u početku zbunilo dok nisam shvatio kako igra funkcioniše. Vizuelna pomagala bi značajno olakšala početak igranja!
Grafika igre ima interesantan šarm, koji se savršeno uklapa u ton igre. Umetnički stil često podseća na novinski članak ili strip, što mi se posebno dopalo! Jazz muzika je odličan dodatak, često sam se uhvatio kako pevušim dok ubeđujem menadžera zoološkog vrta da uplati £20,000 za vladinu akciju.
Sekcija sa vestima na kraju svakog dana je takođe lep dodatak. Veći deo šarma igre dolazi iz duhovitih dijaloga, što osvežava igru i sprečava monotoniju.
Što se tiče grafike, Debtors’ Club ne nailazi na poteškoće, ali sam naišao na nekoliko tehničkih grešaka koje su me sprečavale da napredujem. Jedan od primera je bio kada nisam mogao da izaberem određene opcije, što je značilo da sam morao nekoliko puta restartovati igru. Ovo je donekle pokvarilo iskustvo igranja jer je remetilo tok igre.
Proveo sam nekoliko sati igrajući ovu igru. Puno je prostora za ponovljeno igranje, pod uslovom da ste zadovoljni obavljanjem istih zadataka svakog dana, uz malo varijacija. Minigame-ovi su se pojavili tek nakon 50 minuta igranja. Našao sam da igra postaje prilično jednolična. Međutim, ako ste fan igara poput Papers Please, a preferirate nešto jednostavnije, onda je Debtors’ Club savršen za vas!
U celini, Debtors’ Club je dobra igra ako tražite duhovitu, simpatičnu i opuštajuću zabavu. Muzika, dijalozi i mini-igre osvežavaju igru, iako se neki dijalozi između vas, inkasatora i biznisa često ponavljaju. To je očekivano od igre sa rogue-like elementima, ali moglo je biti poboljšano. Igra ima svojih uspona i padova, ali u celini je solidan drugi projekat ovog developera. Mislim da su uradili odličan posao i jedva čekam da vidim kako će unaprediti igru ili na kojim projektima će raditi sledeće.
