Daemon Masquerade je savršena mala misterija za svakoga ko voli neobičnije i ekscentrične koncepte. Očigledno crpi inspiraciju iz drugih detektivskih igara poput Ace Attorney i Danganronpa, ali koristi mehaniku „table sa pribadačama“ gde vaše dedukcije zavise od pisanih materijala koje organizujete na tabli. Bilo da je to haos crvenih konaca i beleški ili uredan niz dokaza i komentara, sve je na vama, ali u svakom slučaju, ovo je potpuno nov koncept koji me je držao zaokupljenim tokom celog igranja.
Radnja igre smeštena je u neobičnu urbanu fantaziju, gde protagonist, detektiv Lambda, učestvuje u „Daemon Masquerade“ događaju. Svakom učesniku je dodeljen demon koji im pomaže u postizanju ciljeva, dok istovremeno moraju izbeći otkrivanje od strane Lovca — vas. Vaš cilj je da otkrijete identitet svakog učesnika i njihovog demona kako biste pobedili. Vaš demon ima oblik sove po imenu Biblio, čija demonska sposobnost predstavlja osnovu za mehaniku zasnovanu na dokazima. Ovo je vrsta ludih, tajnih društava i teorija zavere koje bi mogle biti razvijene u punu igru, ali Daemon Masquerade uspeva da zadrži stvari kratkima i konciznim, isporučujući zadovoljavajuću misteriju bez nepotrebnog razvlačenja.
Narativ je ispričan u stripovskim scenama, što igri daje osećaj pulpa i serijalizovanog stila. Daemon Masquerade je uglavnom razvijao jedan programer, Callum Page, pa je bilo pametno izabrati stil koji smanjuje troškove dok savršeno odgovara temama i tonu igre. Dopada mi se kako zaplet ne insistira na prekomernom objašnjavanju; umesto da se igrač dovodi do brzine na svakom sitnom detalju i imenu lika, igra dopušta likovima da razgovaraju kao da nije važno da li razumete sve što se događa, verujući da ćete važne stvari pokupiti kroz kontekst. Ovaj pristup čini igru osvežavajućom i izbegava preterano izlaganje koje bi oduzelo vreme.
Daemon Masquerade zadovoljava se time da vam pruži samo onoliko informacija koliko je neophodno za priču i objašnjenje sposobnosti demona, što je važno za igranje. Vaš demon, Biblio, može kreirati kopiju bilo kog pisanog zapisa koji vaši rivali stvore ili čuvaju, poput pisama, izveštaja, računa ili čak crteža, i prikazati ih na tabli. Ako se ti zapisi promene ili urede, Biblio može da kopira te izmene. Tokom nekoliko dana trajanja Masquerade-a, morate pronaći logičke niti koje povezuju dokaze i predstaviti svoje teorije Bibliu, koji će prihvatiti ili osporiti vaše zaključke.
Ovo je jednostavna, ali intuitivna istraživačka mehanika koja stavlja dedukciju u vaše ruke, čineći da svaki novi fragment dokaza postane zanimljiv. Organizovanje table je na vama, a možete i crtati po dokazima crvenim perom kako biste istakli važne tragove ili pravili beleške. Iako lično nisam morao da crtam da bih razmislio, ipak sam uživao u pravljenju beleški čisto iz zabave. Čak sam koristio grafički tablet i olovku kako bih što više osetio autentičnost zapisivanja beleški; baš sam se uživeo u ulogu. Ponekad su te male stvari veoma bitne.
Kada predstavite svoju teoriju Bibliu, vreme je da povežete dokaze crvenim koncem. Dokle god ste odabrali ono što igra smatra tačnim dokazima, nije bitno ako ste uključili neki “nepovezani” dokaz uz njih: igra će to ipak prihvatiti. Bilo je trenutaka kada sam mislio da sam dokazao slučaj, samo da bih dobio odgovor “Ne vidim kako ovaj dokaz dokazuje tvoju poentu,” ali još nisam igrao detektivsku igru koja nema bar jedan ili dva takva trenutka, tako da to nije velika zamerka protiv Daemon Masquerade-a.
Tragovi skriveni u dokazima su raznovrsni, što je uvek lepo videti i sprečava dokaze da postanu monotoni. Neki lažni tragovi mogu vas privremeno odvući na pogrešan put, ali uvek postoji trag koji vas vraća na pravi put, što je ključno za svaku misteriju. Samo jednom sam naišao na nešto što bih nazvao “mesec logikom,” ali čak i tada sam mogao da uočim obrazac koji me je doveo do pravog odgovora. Rešenje poslednje misterije bilo je upravo onakvo kakvom sam se nadao — luda teorija zavere.
Daemon Masquerade ima samo mali problem sa kontrolama, koje su pomalo previše zahtevne za igru ovog tipa. Dokazi se neobično postavljaju na tablu kada ih smestite, previše je lako slučajno kliknuti van dokaza, a dugmad nisu dovoljno responzivna. Moja druga zamerka je što ne možete izbrisati samo jednu belešku ili crtež na bilo kojem dokazu; možete samo obrisati ceo dokaz i početi iznova, što je prilično frustrirajuće ako ste pogrešili samo jednu stvar.
