Dugo vremena je League of Legends delovala kao neosvojiva online MOBA igra koja je bila rezervisana samo za vlasnike računara i ljude sa previše konzervi energetskih napitaka na raspolaganju. Međutim, ispostavilo se da je, zahvaljujući uspehu odlične Netflix adaptacije pod nazivom „Arcane“ i velikom broju priča i legenda koje su unete u samu igru, svet League of Legends ima duboku pozadinu sa širokim spektrom raznovrsnih likova.
„Convergence: A League of Legends Story“ je najnoviji spin-off igra namenjen konzolama, koja se bavi ovim ogromnim svetom, a čini se da svaki od ovih izdanja sa strane pokušava da kanališe drugačiji žanr. Na primer, „Ruined King: A League of Legends Story“ iz 2021. je strategijski RPG igra, dok „Convergence“ pruža dvodimenzionalno iskustvo platformerske igre u stilu „Metroidvania“. Barem je pohvalno videti da kompanija Riot Forge, vlasnik intelektualne svojine, prihvata raznolikost na ovaj način. Možda je najiznenađujuće (ili zato što nisam očekivao mnogo od spin-off igre League of Legends ili zato što nisam mnogo čuo o „Convergence“ pre nego što sam je zaigrao – nisam siguran koji je razlog), „Convergence“ se ističe kao izuzetno solidno ostvarenje žanra „Metroidvania“ sa obiljem inovacija i, najneočekivanije od svega, sa srcem.
Radnja se odvija u gradu Zaun, distopijskom podzemlju koje obiluje zagađenjem koje proizvode imućni stanovnici iznad, u gradu Piltoveru. „Convergence“ igračima daje ulogu Ekkoa, mladog izumitelja koji s očajem želi da poboljša život svoje porodice i prijatelja zahvaljujući svojoj sposobnosti da vraća vreme unazad. On se bori protiv raznih hemibarona i drugih zlonamernih pojedinaca koji teže moći i ničemu drugom. U celu priču se meša i Ekkov stariji ja, koji očajnički želi da sarađuje sa svojim mlađim pandanom kako bi sprečili katastrofu koja će se desiti godinama kasnije, koristeći sve moguće načine.
Potpuno suprotno od mnogih drugih Metroidvania igara, „Convergence“ ima priču i likove za koje se zaista brinete. Ekko je veoma simpatičan lik – skoro kao Peter Parker, sa kombinacijom genijalnosti i stvarne naklonosti prema svojim voljenima. Međutim, nije savršen, i „Convergence“ ima dojam priče o odrastanju jednako koliko i epske borbe protiv distopijskih sila. Slično tome, mnogi sporedni likovi koji podržavaju Ekkovu priču, poput njegovog stidljivog, ali dobroćudnog prijatelja Lema (koji ima preslatkog uvećanog psića), snažnog i hrabrog, ali brižnog Rungs-a, kao i sami bolesni, ali naklonjeni roditelji Ekkov, doprinose ovoj celokupnoj slici likova koja dira srca i time vas dublje povezuje sa pričom.
Ono što takođe pomaže jeste da je gluma izuzetno kvalitetna i spada među najbolje koje sam ikada imao priliku čuti. Iako su svi likovi izvanredno oživljeni glasom, s obzirom na veliki teret koji Ekko nosi u celokupnom zapletu, zasluga pripada njegovom glumcu (Reed Shannon – koji slučajno zvuči vrlo slično kao Nadji Jeter koji pozajmljuje glas Milesu Moralesu u igrama Marvel Spider-Man) što protagonist „Convergence“-a izlazi na videlo na veoma osnovan i emotivno dubok način koji drugi heroji u sličnim ostvarenjima jednostavno nemaju.
Pre nego što pređemo na dizajn igre, vredno je napomenuti da se „Convergence“ može uživati i bez prethodnog poznavanja sveta League of Legends. S obzirom na to koliko je obimna i prostrana igra League of Legends i nastavlja da bude, treba priznati piscima da su uspeli ne samo da „Convergence“ učine pristupačnim, već su i uključili njegovu priču u lore League of Legends na način koji će dugogodišnji fanovi takođe prepoznati i uživati u prepoznatljivim likovima i svetovima.
U srži, „Convergence“ je pre svega Metroidvania platformer u najklasičnijem smislu te reči, u kojem ćete provesti mnogo vremena skačući preko raznih hub područja i posebnih svetova, blago frustrirani činjenicom da postoje nedostupna područja koja ne možete doseći jer nemate odgovarajuću sposobnost u tom trenutku, samo da biste se kasnije vratili kada je imate.
Naravno, „Convergence“ nudi mnogo više od osnovnih elemenata. Prvo, način na koji se kretanje obrađuje je veoma zadovoljavajući, da ne kažem oduševljavajući. Iako počinjete sa osnovnim skokom (čak ni dvostrukim), vremenom dobijate nove sposobnosti poput trčanja po zidovima, klizanja po konopcima i još mnogo toga – što vam omogućava da dosegnete ona nedostupna područja koja sam prethodno pomenuo. Ali ono u čemu se „Convergence“ zaista ističe jeste način na koji često kombinuje sve ove različite sposobnosti u jednom okruženju, stvarajući svojevrsni preprečenički kurs zasnovan na veštini koji naglašava brzinu i momentum.
Možda je najbolji primer kako se to postiže u igri kroz Ekkovo praćenje robota punih plena, što ga podstiče da ih uhvati pre nego što se sakriju na kraju preprečeničkog kursa. Skokovi na trake za ljuljanje, prelazak u trčanje po zidovima, a zatim prelazak na vožnju šinama, sve to izvedeno brzo i fluidno, osećaj brzine i momentuma koji dobijate iz platformskih avantura u „Convergence“-u zaista ga izdvaja među drugim sličnim igrama. Takođe, „Convergence“ se dodatno izdvaja tako što Ekko može koristiti svoj Zero Drive uređaj i vraćati vreme ukoliko padne u nesreću – iako je upotreba ove sposobnosti ograničena i mora biti mudro razmotrena.
Sa zadovoljstvom mogu da izvestim da je i borba u „Convergence“-u jednako inovativna i izuzetno zabavna. Pretežno fokusirana na borbu prsa u prsa, borba u „Convergence“-u često uključuje Ekkovo suočavanje sa različitim neprijateljima istovremeno, svaki sa svojim snagama, slabostima i jedinstvenim sposobnostima koje održavaju uzbuđenje
Takođe, borba je i izuzetno akrobatska, što u potpunosti koristi Ekkove sve moćnije sposobnosti manipulacije vremenom, i na mnogo načina ove borbe se dobro upoređuju sa platformskim preprečenim stazama koje sam ranije pomenuo. Na primer, u borbi sa različitim neprijateljima možete se naći kako skačete iza neprijatelja koji drže štit kako biste pogodili njihovo slabije mesto, istovremeno koristeći napad diskom na daljinu da sprečite neprijatelje koji koriste projektile, a zatim koristite sposobnost usporavanja vremena da sprečite izuzetno opasne neprijatelje da se približe. Borba u „Convergence“-u zaista je izvanredna jer omogućava igraču da bude kreativan u pristupu svakoj situaciji borbe, i uvek pruža izuzetno zadovoljstvo. I da, baš kao i sa kretanjem, Ekko može koristiti svoj Zero Drive da vrati vreme ako se stvari krenu nizbrdo.
Što se tiče napredovanja, osim ključnog elementa Metroidvania žanra koji igračima nalaže da otključavaju nove sposobnosti kako bi dublje istraživali Zaun, „Convergence“ takođe omogućava Ekkou da prikuplja zupčanike i razne retke delove kako bi izrađivao gedžete koji poboljšavaju njegove različite sposobnosti, dok mu njegov prijatelj Rungs može naučiti razne ofanzivne poteze u zamenu za određenu količinu zupčanika. Pored toga, Ekko može pronaći razne sitnice koje se mogu zameniti za zupčanike i komponente, dok predavanje posebnih predmeta njegovom najboljem prijatelju Eli može rezultirati kozmetičkim promenama u njegovoj odeći.
Kao što se može očekivati, potraga za ovim tajnama takođe ide ruku pod ruku sa Ekkovim sticanjem novih sposobnosti, jer se podstiče povratak unazad kako bi se dobilo pristup prethodno posećenim područjima i napredovalo u priči, ali i istraživanje prethodno nedostupnih ćoškova kako bi se maksimizirala količina sakupljenog plena. To je osnova Metroidvania žanra, ali i dalje oseća se podjednako privlačno ovde kao i u ostalim igrama tog žanra kao što su „Dead Cells“, „Hollow Knight“ i druge.
Sa trajanjem od otprilike 15-20 sati za potpuno završavanje, „Convergence“ ima prilično veliku mapu. Problem je što ne postoji brzo putovanje, ili bar nije očigledan način za njegovo aktiviranje koliko sam ja mogao da primetim, što znači da postoji mnogo više povratka unazad nego što biste obično imali u igri ovog tipa. I to je posebno iritantno, jer je povratak unazad suština Metroidvania formule, pa je moranje da se mnogo toga vrati dodatno opterećenje (mada možete napustiti prethodno posećena područja u bilo kom trenutku, ali će vas to samo odvesti na ulaz umesto bilo gde drugde).
Pored izvanredne zvučne prezentacije, „Convergence“ takođe izgleda izuzetno dobro. Sa šarenim, stripovskim stilom koji se vidi kako kod likova tako i u njihovom okruženju, uz izuzetno tečnu akciju od 60 sličica u sekundi i prelepe čestice (posebno kada Ekko koristi svoje sposobnosti manipulacije vremenom), „Convergence“ se svakako izdvaja kao jedan od najlepših Metroidvania naslova.
„Convergence: A League of Legends Story“ ne samo da uspeva da stoji na svojim nogama kao uzbudljiv spin-off u okviru šireg League of Legends univerzuma, već takođe stvara izuzetno uspešnu Metroidvania igru koja samostalno stoji na svojim nogama, spajajući inovaciju i emocije u jednoj od najprijatnijih iznenađenja ove godine.
