Zaista sam želeo da zavolim Chernobyl Liquidators. Premisa me je privukla – sirov, nefiltriran pogled na jednu od najgorih nuklearnih katastrofa u istoriji, stavljajući vas u kožu ljudi koji su morali da čiste nered i suočavaju se sa užasnim posledicama. I na početku sam bio zainteresovan. Uvodne misije, u kojima igrate kao prvi odgovor, bile su intenzivne, uzbudljive i, iskreno, najbolji delovi cele igre. Ovi raniji delovi su me naterali da pomislim: „U redu, ima nekih bagova, i kontrole su malo čudne, ali ovo vredi probati.“
Nakon tih početnih misija prvog odgovora – onih koje su stvarno dale osećaj da ste u katastrofi, borili ste se protiv plamena i doživljavali haos iz prve ruke dok neki vatrogasci nisu uspeli da prežive – igra se jednostavno menja. Usporava, gubi zamah i pretvara se u nešto potpuno drugo: mutnu, frustrirajuću i mnogo manje zadovoljavajuću verziju Viscera Cleanup Detail. Umesto da se borite kroz katastrofe, donosite odluke u trenucima i preživljavate neposredne posledice eksplozije, ostatak igre provodite čisteći radioaktivnu muljevinu, ribajući zidove i prateći repetitivne naredbe koje više liče na dosadne poslove nego na uzbudljivo iskustvo.
Nemam ništa protiv sporijeg, metodičnog gameplay-a ako je zanimljiv, ali ovde jednostavno nije. Mehanika deluje nedovršeno, ciljevi su dosadni, a osećaj hitnosti iz uvodnih misija gotovo potpuno nestaje. Što je još gore, bagovi i problemi sa performansama koji su već bili prisutni u prvom delu igre postaju još teži za ignorisanje. Neki padovi frejmova i zastoji čine već spori gameplay još gorim. Kontrole, koje su već bile ukočene, postaju pravi problem kada pokušavate da završite zamorne zadatke čišćenja plavih oblaka „vatrene magle“.
Velika je šteta jer je igra imala nešto. Atmosfera je fantastična, istorijski detalji su odlični, i tih prvih nekoliko misija me je potpuno uvuklo. Ali čim igra promeni tok, deluje kao da je izgubila svako samopouzdanje. Pređe sa uzbudljive simulacije katastrofe visokog rizika na sporu, bagovitu simulaciju dosadnih poslova. Hteo sam da guram dalje, zaista jesam, ali na kraju sam se osećao iscrpljeno. Da su developeri ostali pri intenzitetu uvodnih misija i doterali gameplay umesto da ga pretvore u zamoran posao čišćenja, Chernobyl Liquidators bi mogao biti nešto posebno. Umesto toga, deluje kao igra koja me je prevarila da pomislim da je sjajna, samo da bi polako otkrila koliko je zapravo šuplja.
Nakon što sam prošao kroz igru za oko 5 sati, mogu reći da se igra može uživati, ali ne mogu je preporučiti bez jakog popusta. Trenutno je na Steamu po ceni od 16 evra, što je definitivno previše za igru u kojoj izgleda da su developeri izgubili interesovanje na pola puta.
