Kako izdvojiti igru u modernom dobu? Inovativne ideje i dizajn mogu biti put do dugovečnosti, ali, ako smo iskreni, vizuelni aspekt igre je onaj početni mamac. „Cataclismo“ uspeva u oba poduhvata, s prelepom, jedinstvenom estetikom koja je uparena s inventivnim pristupom mehanikama odbrane kula i RTS-a (strategija u realnom vremenu). Lansirana u Early Access prošlog meseca, „Cataclismo“ je enigmatična, atmosferična i, čak i u ovoj fazi, skoro esencijalna igra od tima koji stoji iza „Moonlighter“ i „The Mageseeker: A League of Legends Story“.
Igra vas stavlja u ulogu Lady Iris, vođe poslednjih ostataka čovečanstva. Ovo je nekada bio živahan svet, a takav je i ostao kad su se pojavile perle, džinovske svetleće sfere koje su nosile ogromnu moć. Čovečanstvo je prihvatilo njihove darove, ali, kao i uvek, ta moć je dolazila s cenom. Svet je prekrio Magla, zlokobni plašt koji je skrivao malicioznost koja je ljude pretvarala u strašna, bezumna stvorenja poznata kao užasi. Ovi mračni ostaci privučeni su preostalim ljudima, pa je vaša misija da ih zaštitite od te neprestane pretnje.
Preostali ljudi žive u Hogaru, poslednjem gradu koji još nije pao pod Maglu. Kao njihov vođa, Lady Iris komanduje sve većim trupama, nadgleda izgradnju i pomaže u odbrani grada. Neobično, Lady Iris je rođena s perlom u sebi, što joj omogućava da izvodi Arte, specijalne akcije koje su ključne za vašu odbranu protiv čudovišnih hordi. Ove sposobnosti se mogu otkriti, unaprediti i ojačati tokom napredovanja, a isto tako ćete otključavati nove zgrade i strukture koje će vam pomoći da se odbranite od užasa koji postaju sve opasniji i brojniji.
„Cataclismo“ je mračan. Njegov pejzaž izranja iz tame, crni obrisi balansiraju između kamena i drveća. To se savršeno uklapa s hrabrim linijama i jednostavnim oblicima ljudi koji tamo žive, a dizajn likova ima stripovsku estetiku koja podseća na promišljeni umetnički stil stripova poput „Y: The Last Man“ ili „Hellboy“ Majka Mignole. Bez obzira na uticaje, umetnički direktor David Aguado je apsolutno pogodio estetski dojam.
Kontrolisanje vaše vojske je prijatno poznato. Biranje jedinica i njihovo raspoređivanje je jednostavno kao i uvek, iako su možda najpričljivija grupa od koje sam čuo od vremena „Warcraft III“, odgovarajući na svaki vaš zahtev sa raznim dijalozima. Akcije se odvijaju u realnom vremenu, ali možete pauzirati igru kad god poželite, izdavati komande ili jednostavno skupiti dah za sledeći napad. Ovo je posebno važno kada se spremate za najnagrađivaniji aspekt „Cataclismo“: gradnju.
Svako naselje koje gradite mora biti dizajnirano da zaštiti ljude u njemu. Morate podizati odbrambene strukture, omogućiti pristup vašim trupama i razmisliti o najefikasnijem načinu da se odbranite od napadača. To znači masivne kamene zidove i bedeme koji se uzdižu iza vaših pešadijskih jedinica, kao i šetališta i stepenice za vaše udaljene jedinice.
Impresivna Solas kapija Hogara formira početnu odbrambenu strukturu, i ona stoji kao poslednja linija odbrane protiv hordi koje dolaze svake noći, privučene ljudima unutra. Vaš prvi glavni zadatak u kampanji je da izgradite dodatne zidove, i odmah dobijate osećaj jednostavnih ali moćnih alata za gradnju koji vam omogućavaju brzo kreiranje novih struktura.
Što su vaši zidovi viši, to su jači. Postoji i niz bonusa koji se mogu dodeliti vašim trupama dodavanjem taktičkih komada vašoj strukturi. Tim je ranije upoređivao alate za gradnju sa Lego kockama, i postoji divna jednostavnost u načinu na koji se sve to slaže, obaveštavajući vas kada nešto nije pravilno podržano, ili vas natera da promenite pristup kako biste stvorili strukturu koristeći ograničene resurse koje imate na raspolaganju.
Dok pokušavate da potisnete užase, gradite nova naselja ili pojačavate ona koja su pala. Da biste to uradili, morate izgraditi funkcionalnu ekonomiju, sa drvetom, kamenom i kiseonikom kao centralnim tačkama. Prva zgrada koju morate postaviti je Pilana, ali zatim morate obezbediti da postoji jasan put do vašeg Citadela da bi funkcionisala. Alati za izgradnju gradova su dobro osmišljeni, a modularnost zidova prenosi se na svaku od zgrada, sa ravnim krovovima koji omogućavaju da nastavite sa gradnjom novih struktura na njima.
Muzika u ovoj igri je poslednji, i možda najvažniji, sloj atmosfere „Cataclismo“. Sintetizovani tonovi rastu i pulsiraju, izranjajući iz tame na isti način kao i vizuali, dok tihe akustične gitare pričaju svoju priču u mirnijim trenucima. Ovi trenuci se zatim kombinuju s bombastičnim dramama, gde se dva ključna instrumenta spajaju i stvaraju nešto moćno i emotivno.
„Cataclismo“ je izazovan. Morate se naviknuti na ritam pauziranja igre radi gradnje, organizovanja trupa i pripreme, pre nego što dopustite da tajmer odbrojava do večeri i novog talasa užasa. Ipak, vredi uložiti trud, a sa sposobnošću Iris da vraća vreme, možete se vratiti na nekoliko zadatih tačaka kroz svaki nivo, omogućavajući vam da ispravite greške koje ste napravili.
Sve ovo je deo sjajne kampanje, sa satima igranja koje možete pronaći samo ovde. Dodatak skirmish režima, gde možete igrati na ručno izrađenim mapama, uključujući i vaše, i beskonačnog režima koji vam daje stalni tok proceduralno generisanih mapa, znači da „Cataclismo“ može zauzeti sve vaše vreme za igranje, a možda i malo više. Nisam otišao na spavanje pre 1 ujutro prošle noći, i za to je definitivno kriv „Cataclismo“.
Ako tražite ovogodišnji najinovativniji indie koji spaja žanrove, „Cataclismo“ je postavio standard koji će teško biti nadmašen.
