Atelier serijal je konstantno prisutan na sceni još od 2013. godine. Svaki novi deo uvodi sveže elemente JRPG sistema kroz borbu, krafting, izgradnju sveta i dizajn likova. Poslednjih godina, serijal se okrenuo prostranijim okruženjima i istraživanju, uz detaljnije simulacione mehanike koje se uklapaju u prepoznatljivi ciklus igara.
Ipak, sistemi prilagođavanja ateljea i grada do sada nisu uvek nailazili na dobar prijem. Koei Tecmo je odlučio da stvari vrati osnovama, istovremeno dodajući moderna poboljšanja sa izdanjem Atelier Resleriana: The Red Alchemist & the White Guardian. Ono što je počelo kao mobilni naslov preraslo je u puno izdanje koje pozajmljuje elemente sada ugašenog mobilnog JRPG-a, dodajući nove likove, proširujući regione i ujedinjujući voljene alhemičare u jedan paket. Iako su početna očekivanja možda bila niska, jasno je da je tim uložio istinski napor da ovo postane jedan od najbogatijih delova serijala, usvajajući ideje iz Secret i Mysterious trilogija.
Atelier Resleriana: The Red Alchemist & the White Guardian prati dva glavna protagoniste, Rias Eidreise i Slade Clauslyter. I da, sama Resleriana se povremeno pojavljuje, ali nije u glavnom fokusu. Nije neophodno igrati mobilnu verziju da bi se pratila priča, što ovo čini pristupačnom ulaznom tačkom. Rias i Slade predstavljaju prve dualne protagoniste sa muškim glavnim likom još od Esche i Logyja, detalj koji može podići očekivanja dugogodišnjih fanova. Na početku se bira sa kojim protagonistom će se voditi priča, i ova odluka utiče na neke scene u igri, mada oba lika ostaju centralna u svakoj važnoj sekvenci, bez obzira na izbor.
Serijal je dugo bio poznat po „slice-of-life“ narativima, ali su noviji delovi sazreli u tonu i temama. Radnja Resleriane se odvija dvanaest godina nakon što je čudna crvena magla uništila rodni grad Rias i Sladea. Njihov povratak je vođen željom da obnove grad i otkriju istinu skrivenu u obližnjoj tamnici povezanoj sa katastrofom. U početku, Rias deluje pomalo iritantno, ali kada se usredsredi na cilj, njena odlučnost jasno dolazi do izražaja. Praćenje njenog razvoja kroz ključne događaje i otkrića je nagrađujuće. Slade je kompleksniji. Njegova potraga se vrti oko njegovog „Geist Corea“, koji mu omogućava pristup alternativnim dimenzijama i pokreće pitanja o njegovom mestu u svetu.
Oba lika su vezana obećanjima, a njihova perspektiva se širi na iznenađujuće načine kada Rias otkrije skrivenu alhemiju povezanu sa Dimenzionalnim Stazama (Dimensional Paths). Ovo otkriće uvodi vile i dodaje nove narativne niti. Jedan od najzanimljivijih elemenata je način na koji se protagonisti iz prošlih Atelier igara pojavljuju u ovom svetu kao Lutalice (Wanderers), misteriozno prebačeni ovde bez objašnjenja. To je pametan potez, posebno kada se pojave likovi poput Raze Meitzena iz Mana Khemia 2: Fall of Alchemy, nudeći reference koje će fanovi ceniti.
Mana je što nisu sve Lutalice igrivi likovi, niti imaju glasovnu glumu. Tokom cele igre, veličina tima je zaključana na šest članova, što ograničava fleksibilnost u borbi. Omiljeni likovi fanova poput Ryze i Ayeshe se pojavljuju, ali se ne mogu dodati u aktivni tim. Umesto toga, pojavljuju se u sporednim misijama, koje ne ističu uvek njihove ličnosti, mada barem pružaju vreme provedeno sa njima. Ovi likovi se takođe mogu slati na zadatke da prikupljaju predmete. Ipak, sa preko dvadeset povratničkih likova, ograničen sastav tima i nedostatak potpune egzekucije deluju razočaravajuće. Za igru koja ističe nasleđe, ovo je lako jedna od njenih najslabijih tačaka.
Pored toga, ciklus igranja Atelier Resleriane čvrsto povezuje svaki sistem sa napredovanjem. Vodićete prodavnicu, finansirati projekte obnove grada, istraživati regione za materijale, boriti se u Dimenzionalnim Stazama, poboljšavati svoje liste za sintezu, a zatim puniti police svoje prodavnice. Ne postoji sistem levelovanja vezan za sintezu; umesto toga, otkrića i knjige proširuju vaš katalog za krafting. Remix sistem ovde sija, omogućavajući predmetima da se transformišu u nove u zavisnosti od korišćenih sastojaka. Meniji su dobro ilustrovani i laki za navigaciju, a mogućnost obeležavanja predmeta na mapi kako bi se tačno locirali je jedna od najkorisnijih funkcija u serijalu.
Pristupačnost je prisutna u skoro svim sistemima, mada se ne otključava sve do 6. poglavlja. Ovo postepeno uvođenje daje vremena da se sistemi poput kraftinga oružja, poboljšanja predmeta i sim elemenata nauče umerenim tempom. Na primer, u prodavnici možete dodeliti vilama da upravljaju zadacima ili ih automatizovati za brže rezultate. Mnogi sim sistemi su negde na sredini: mogu delovati automatizovano i dugotrajno, ali uvek postoji izbor da li ćete se dublje angažovati ili samo proći kroz njih. Kao i u prošlim delovima, krafting u kasnijoj fazi igre zahteva više pažnje, što pruža poznat osećaj napredovanja.
Sistem sinteze se fokusira na uparivanje boja materijala za dodatne efekte. Osobine se dodaju kao sposobnosti, mada one postaju važne tek kasnije. U početku se detalji mogu ignorisati i dalje glatko napredovati. Sistem je u praksi opuštajući, sa ogromnim potencijalom koji se u početku može činiti previše kompleksnim. Brzo postaje jasno da dizajn namerno raspoređuje napredak, što je za pohvalu. To omogućava uživanje u ranoj priči bez opsesivnog traganja za svakim receptom za krafting čim se pojavi.
Istraživanje ima koristi od alata za kretanje vezanih za protagoniste. Rias može da se ljulja preko provalija, dok Slade može da lomi barijere. Kako priča napreduje, obojeni dragulji omogućavaju pristup novim delovima regiona. Same mape su velike i pune predmeta i neprijatelja. U početku može delovati previše, ali je prikupljanje pojednostavljeno. Više nije potrebno menjati alate; jednostavno sakupljate dok idete. Kasnije, zlatne verzije alata omogućavaju dobijanje još ređih materijala, održavajući tempo stabilnim i nagrađujućim.
Borba je potezna, sa tri aktivna člana tima i tri u rezervi. Napadi sa prve linije, uz mogućnost zamene likova usred borbe, omogućavaju komboe. Obični udarci grade AP, koji pokreće uzastopne napade i Unite Burst napade. Elementarne sklonosti dodaju strategiju, mada je sistem „skill tree“ ograničen. Koristi zajednički fond poena za ceo tim i ne deluje posebno nagrađujuće. Meniji za misije, nadogradnje i opremu su pomalo nespretni, ali upotrebljivi.
Težina je na lakšoj strani, mada bosovi povremeno predstavljaju izazov. Kasniji i tajni bosovi zahtevaju strategiju, kao što se i očekuje od serijala. Standardne borbe, međutim, nemaju uzbuđenja. Neophodne su za farmanje materijala, ali brzo postaju repetitivne, što je verovatno posledica ograničenja tima na šest članova. Srećom, opcije za ubrzavanje i mogućnost izbegavanja borbi ublažavaju grind.
Muzika je uvek bila svetla tačka Atelier serijala, i Resleriana ispunjava očekivanja, utkivajući i numere iz nasleđa. To stvara osećaj kontinuiteta i nostalgije. Glasovna gluma je takođe jaka, mada ograničena. Odsustvo engleskog dijaloga deluje kao propuštena prilika, ali je japanska postava odlična. Čuti glumce kako repriziraju svoje uloge, poput Nazuka-san kao Totori, bilo je sjajno.
Atelier Resleriana: The Red Alchemist & the White Guardian uspeva da uravnoteži tradiciju sa eksperimentisanjem. Dualni protagonisti dobro nose priču, povratnički likovi obogaćuju svet, a sistemi omogućavaju i ležerno igranje i duboko angažovanje. Ograničenja u borbi i izboru likova ga sputavaju, ali sinteza, istraživanje i prezentacija ga čine zanimljivim. Za dugogodišnje fanove, ovo je značajan dodatak serijalu, a za nove igrače, nudi ulaznu tačku bez tereta prethodnog znanja.
