Zahvaljujući stotinama neverovatnih indie igara, tržište 2D platformera trenutno obiluje fantastičnim naslovima. Mnogi od njih duguju ideje i mehanike omiljenom vodoinstalateru Mariju, ali šta je sa njegovim daleko zlobnijim „blizancem“? Na ranim Nintendo konzolama, serijal Wario Land bio je nezaobilazna platformerska avantura prepuna kreativnih ideja. Kako se čini da je Nintendo zaboravio na Wariove solo avanture, indie scena je odlučila da popuni prazninu. ANTONBLAST donosi tu jedinstvenu Wario energiju, ali ne očekujte da će vas ova igra držati za ruku.
Glavni junak Anton daleko je od klasičnog platformerskog protagoniste. Njegovo besno režanje i jarko crveno lice govore dovoljno o njegovom karakteru. Ali i vi biste bili besni da vam je sam Satan ukrao kolekciju duša. Vođen čistim besom i potrebom za pićem, Anton kreće u pakao kako bi povratio ono što mu pripada, razbijajući bezbroj kutija na tom putu. Priča, osim Satanovih duhovitih i pomalo provokativnih komentara na početku svake faze, ne zauzima previše prostora – što je i dobro jer akcija ovde zauzima centralnu ulogu.
Svaka faza igre započinje Antonovim pokušajem da stigne do detonatora duboko unutar nivoa kako bi ga aktivirao. To uključuje probijanje kroz kutije i neprijatelje, ali to nije ni približno tako jednostavno kako zvuči. Kontrolisanje Antona može biti izazovno, naročito na početku, jer raspolaže širokim spektrom poteza. Njegova jurišanja mogu se nizati neverovatnom brzinom, klizanja i kotrljanja omogućavaju prolazak kroz uske prolaze, a korišćenje njegovog čekića za skakanje na više platforme je ključna veština. Prvih nekoliko faza može biti zbunjujuće dok ne savladate ove mehanike, ali kada to uspete, igra postaje neodoljiva.
Kada postanete vešti u igranju ANTONBLAST-a, dobijate osećaj toka koji malo koja druga igra može da ponudi. Savršeno ćete se kretati kroz nivoe, izbegavati prepreke i zadržavati ritam – i osećaj je neverovatan. Ovaj doživljaj dodatno pojačavaju elementi nivoa poput topova i raketnih rančeva, koji vas lansiraju kroz prostor i pretvaraju ovu razarajuću baletsku koreografiju u pravo zadovoljstvo.
Nivoi nisu samo o akciji, već su promišljeno dizajnirani i često nalik lavirintima. Potrebno je razbiti kutije određenih boja (koje funkcionišu slično kao ključevi iz DOOM-a) kako biste napredovali, uz razne druge mehanike koje treba savladati.
Raznovrsnost nivoa je ono što ANTONBLAST izdvaja. Nakon početnih faza, svaka sledeća donosi nešto potpuno novo i uzbudljivo. Na primer, jedna faza pretvara Antona u flipersku kuglu, dok druga zahteva precizno gađanje meta kako biste napredovali. Postoje i još luđe faze koje neću otkriti, ali budite sigurni da su spektakularne.
Još jedna sjajna stvar je povratak na početak nivoa nakon aktiviranja detonatora, što uključuje ludu trku sa vremenskim ograničenjem. Ovo je uvek prava eksplozija (doslovno), jer bolje poznavanje rasporeda nivoa čini povratak još zabavnijim.
Boss borbe u igri su prava poslastica. Ove višefazne, epske bitke zauzimaju ceo ekran i zahtevaju veštinu i preciznost. Završni boss je posebno izazovan, testirajući vaše majstorstvo nad Antonovim čekićem, i pruža adrenalin i zadovoljstvo nakon uspeha.
Vizuali su neuobičajeni i podsećaju na grunge estetiku 90-ih, sa pikselizovanim, ali dinamičnim animacijama. Anton i ostali likovi su puni karaktera zahvaljujući svojim preteranim izrazima, dok energičan soundtrack upotpunjuje doživljaj.
Za one koji su spremni da se prilagode izazovima ANTONBLAST-a i nemaju ništa protiv dobre doze frustracije, ovo je platformer koji pruža jedinstven doživljaj. Sa obiljem raznovrsnosti i frenetičnim tempom, ANTONBLAST se izdvaja kao eksplozivan dodatak sceni indie platformera.
