Lako je prihvatiti našu evoluciju lјudske vrste zdravo za gotovo. Živimo u doba u kojem neko može da naruči pizzu i nove cipele sa mini računara koji skoro svi nosimo u džepovima. Izumi o kojima možda ne bismo razmišlјali, poput preventivne medicine, naprednog rukovanja hranom i složene komunikacije, jedan su od temelјa naših evoluiranih društava – ali kako smo došli ovde? Panache Digital Games žele da namaknu zavesu koja zamaglјuje poreklo naše vrste kroz njen hardcore naslov preživlјavanja: Ancestors: The Humankind Odyssey. I šta nam je donela odiseja lјudskog opstanka i domišlјatosti Panache. Koristeći intuitivnu mehaniku, Ancestors gledaju da iskoriste naše prirodne radoznalosti i rešavanje problema kako bi pokrenuli igranje napred ka krajnjem cilјu evolucije. To postaje potpuno drugačija igra za preživlјavanje kada vam čitava vrsta počiva na ramenima. Hajde da vidimo kako se ponašamo dok nas igra izaziva, „da li možete da se razvijate brže od naših predaka?“
Priča počinje pre deset miliona godina u afričkim džunglama. Počinjući sa „kruga života“ međuscenom – manja bića su pojedena od većih, a svet nastavlјa dalјe – igračima je rečeno da je najnovija nauka korišćena da simulira život pre više miliona godina. Igrači moraju da budu ti koji će preživeti u ovim prvobitnim džunglama i jasno je stavljeno do znanja da igra neće mnogo da pomogne. Igrač preuzima ulogu čopora ranih hominida. Dok se jednim hominidom igra u isto vreme, na kraju mora da se brinete o celoj grupo kako bi preživela. Ovo se dosta uklapa u našu istoriju bića kao čopora. Ovaj mehanika igra sastavni deo evolucionog procesa pored aktivnosti svakodnevnog života koje je potrebno izvesti.
Svaki hominid ima određenu izdržlјivost koja je jako povezana sa zdravlјem i ukupnim životnim vekom. To znači da morate dugo da spavate, jedete i izbegavate velike ozlede kako biste preživeli. To zvuči lako, ali Ancestors koriste hardcore način preživlјavanja u kojem nije uvek moguće pronaći ispravnu hranu ili izbeći potpunu povredu – poput prejakog pada i lomlјenja kostiju. Igra počinje kao prazna ploča. Cilј je da se evoluira, što znači da hominidi na početku ne znaju ništa o svetu. Korišćenjem inteligencijskih veština hominida može se proceniti okolni svet. Inteligencija postaje klјučni faktor u razvoju čula hominida za razumevanje sveta. Odmah je zadovoljstvo pokupiti nove materijale, proceniti ih koristeći inteligenciju i zatim naučiti kako mogu da se koriste u okruženju (tako smo iznenada zatekli nas same kako trošimo 5 sati igranja, a da ne shvatamo to).
Svaki put kada učite i procenjujete okolinu, stiče se evolucijsko iskustvo i otklјučavaju se nove evolutivne sposobnosti. Možda nećete započeti sa znanjem kako štap može da se koristi, ali nakon nekih eksperimenata saznaćete da možete da ga zaoštrite do tačke pomoću kamena, koristite za ribolov ili koristite za izgradnju barikada. Svaka od ovih mogućnosti mora prvo da se otkrije, pre nego što materijali mogu da se koriste. Već imamo prirodnu radoznalost i Ancestors znaju kako da tu radoznalost iskoriste u korist progresije. Mehanika njegovog otkrića povlači igrača u svet. Prepoznavanje resursa i njihova upotreba povećava svest o okruženju i povećava inteligenciju. Nisu, međutim, svi resursi pronađeni u laganoj oazi vodopada vašeg klana. Doći će vreme kada morate izaći i suočiti se sa opasnostima džungle.
Da bi se započela evolucija vrste, prvo moraju da se ispune određeni faktori. Često ovo znači jesti novu hranu i asimilirati njihove hranjive sastojke. Inteligencija i spretnost možda će trebati unapređivanje interakcijom sa okolinom. Iako je početak u Waterfall Oasis bezbedan i ima prilično malo resursa za početak, neophodno je da krenete u džungle u potrazi za novim resursima i proširite svoje horizonte (figurativno i doslovno). Dok ste umogućnost da hodate šumskim tlom je jedan od načina obilaska, Ancestors pružaju mogućnost korišćenja rane hominidne spretnosti i zapravo navigaciju kroz drveća, trčeći po granama i lagano se lјulјajući kroz drveće. Postoje opcije za kretanje gde god da pogledate, i Ancestors zaobilazne opcije stvaraju slojeviti doživlјaj gde ima koristi biti gore na drveću i na zemlјi (pa ipak, kada ste na zemlјi, to vas stavlja na milost predatora iz džungle). Naslov predstavlja ogroman otvoreni svet, sa nekoliko različitih bioma koje treba istražiti. Ako se ikada odlučite da napustite ogromnu bujnu džunglu, postoji mogućnost hrabrih pustinja ili obilaska obalnih linija. Svako područje je dom novih stvorenja, resursa i područja koja treba otkriti. Ancestors mapa iznenađujuće je velika za njen manji naslov, ali to je igra koja se ponosi sadržajem i dugovečnošću.
Ulazak u džunglu sa jednom ili više grupa znači otkrivanje novih stvorenja koja dele ekosisteme – kao i otkrivanje novih lokacija i širenje teritorije. Sa svim tim nepoznatim, Ancestors koriste mnogo evolucionih nauka da bi predstavili odgovore na strah. Proširenje matične teritorije znači odlazak ekspedicija u džunglu i susretanje sa nepoznatim oblastima. „Strah od nepoznatog“ sprečava igrače da napreduju i donose racionalne odluke. Nepoznato okruženje mora da bude povezano sa njima da bi se pobedio strah. Ancestors-i rade neverovatan posao simuliranja lјudskih evolutivnih odgovora na stvari poput stresa, straha i iscrplјenosti kako bi stvorili životno iskustvo gde je svaka odluka bitna. Evolucijske karakteristike se takođe vide u hominidima kako se nove generacije razvijaju sa bolјim osobinama – određene osobine mogu čak i da se zaklјučaju unutar stabla veština kako bi postale svojstvene budućim generacijama. Lepota Ancestors-a je što zaista omogućava slobodu igraču da istražuje kako želi i razvija svoju liniju sopstvenim tempom. U igri se toliko toga može istražiti da mnogo sati provedenih u pripremi za recenziju ne opisuje na odgovarajući način koliko igra velika zaista može da bude. Iako je ovo korisno s obzirom na to koliko vremena može da se provede igrajući Ancestors-e, naslov pogađa neke poteškoće zbog tako otvorene slobode.
Kada igra upozori da „nećemo mnogo da pomognemo“, to zaista znači da neće. Da, postoje mekani tutorijali koji objašnjavaju mapiranje dugmića i osnovnu mehaniku igranja, ali kada se izazovi trebaju da se razvijaju, zaista ne postoji mapa puta za evoluciju osim završavanja određenih prekretnica (čak i tada, igra vam ne govori tačno kakve bi trebalo da budu te prekretnice). Zbog tako ozbilјnog nedostatka smera, igrači na početku mogu da ostanu zbunjeni. I da, većina ove vrste igranja dizajnirana je posebno za oslanjanje na vašu prirodnu intuiciju i radoznalost za istraživanje. Kada igra kaže „uradi ono što bi uradio da bi preživeo“, a mi to pokušavamo bez većeg uspeha, ipak se zapitamo da li su programeri bili otvoreni za više tehnika preživlјavanja ili postoji samo nekolicina onih koje su kodirane za „pobeda“ uslove. Na primer, mi lično znamo kako da napravim vatru iz ničega na nekoliko različitih načina.
Kada smo dobili zadatak da evoluiramo naše vrste, po našem mišlјenju glavna stvar koja će pokrenuti evoluciju je stvaranje vatre. Kroz džunglu čak nalazimo i hranu koja bi nas razbolela da je jedemo sirovu (jaja, crveno meso, određena flora), ali to je bio pokazatelј da ovu hranu treba kuvati. Većina ovog provedenog igranja posvećena je pokušaju stvaranja vatre. Nakon sati igre, još uvek ne znamo kako da zapalimo vatru i postalo je frustrirajuće iskustvo. Pokušali smo da udaramo različito kamenje jedno o drugo da bi stvorili iskru, pokušali smo da koristimo grane na drveću ili grančice različite veličine jednu uz drugu. Čak i nakon što nas određeni događaji dovedu do otkrića meteorita koji se još uvek puši od ulaska u atmosferu, to nam još uvek ne daje vatru koja nam je bila potrebna. Nakon toliko pokušaja i grešaka, počeli smo da se pitamo da li možda nešto nije u redu sa nama da ne razumemo pravilno kako da koristimo resurse. Pa ipak, ovo uopšte nije problem korisnika, to se na kraju svodi na neki nespretan korisnički interfejs i loše direktive. Znamo da bismo trebali da se razvijamo, ali sve je to naš vlastiti dizajn. Iako ovaj nivo slobode igračima daje mogućnost izbora na koji način žele da se približe svom stilu igre, to je takođe i mač sa dvostrukim oštricama, što zapravo može da navede igrače da odustanu od napretka, verujući da su možda zaboravili nešto važno. Iako iskreno cenimo izazovnu igru, bilo je trenutaka u Ancestors-ima koji su se osećali neugodnijim nego „izazovnijim“.
Ipak, uprkos svojim komplikovanim cilјevima, Ancestors: The Humankind Odyssey izaziva igrače da razmišlјaju van okvira koristeći savremeno, evoluirano znanje za opstanak u praistorijskom svetu. Moramo da posegnemo za vlastitim umovima gmazova da bismo rešili drevne probleme – poput mesta gde naći hranu i kako ostati topao tokom hladnih noći. Panache Digital Games stvorio je zaista impresivno, bujno okruženje koje je uzbudlјivo za istraživanje i putovanje. Korištenje naših prirodnih instinkta za otkrivanjem zaista je najgenijalniji aspekt igre, jer nas nagrađuje za rešavanje problema na načine koji nam već prirodno dolaze. To je tako zahvalno iskustvo videti kako naši hominidi počinju bez razumevanja sveta, da bi potom postali prilično samoodrživa bića zahvalјujući obrazovanju i otkrićima. Pre više nego išta, Ancestors: The Humankind Odyssey pokazuje nam koja smo neverovatna bića uistinu i koliko daleko smo stigli kao vrsta. Razumevanje naše prošlosti su vrata naše budućnosti.