World of Goo 2 je dugo očekivani nastavak originalne igre World of Goo, koja je bila jedan od hitova indie scene krajem 2000-ih. Prošlo je 15 godina, i sada je konačno stigao nastavak, donoseći sa sobom izazovne zagonetke, bogatu priču i visok nivo veštine potreban za uspeh.
Kao neko ko nije igrao prvi deo, ali je bio svestan njegove popularnosti, mogu reći da je World of Goo 2 i dalje veoma moćna igra, iako me je često dovodila do frustracije zbog svoje težine. Nakon nekoliko uvodnih nivoa, igra postaje sve zahtevnija, često me ostavljajući da se češkam po glavi pokušavajući da shvatim šta igra zapravo traži od mene. U većini slučajeva, to je znak da su zagonetke dobro dizajnirane, ali ponekad se čini da igra ima problem sa pružanjem smernica. Dok prvi nivo nudi ilustrovane osnove mehanike, sledeći nivoi često ostavljaju igrača bez ikakvih konkretnih uputstava.
Moje najveće zapažanje nakon igranja World of Goo 2 jeste njena neujednačenost u pogledu težine. Neki nivoi daju igraču dovoljno prostora i resursa za kreativna rešenja, dok su drugi izuzetno rigidni, sa strogim ograničenjima i vremenskim limitima. Osećaj progresije u težini nije baš jasno definisan, i igra kao da povremeno nasumično izbacuje nove mehanike i ideje, bez jasnog uvoda i postepenog uvođenja.
Frustracija je, naravno, subjektivna stvar, ali moram priznati da sam cenio opciju preskakanja nivoa koju igra nudi. Povremeno bih naišao na nivo koji bi zahtevao iscrpljujuće ponavljanje i restartovanje, preteći da mi potpuno oduzme radost igranja. S druge strane, postojali su nivoi koje sam, uprkos izazovu, uživao rešavati, zadovoljno tražeći rešenje. World of Goo 2 je izuzetno izazovna igra, ali svesno nudi različite vrste izazova i omogućava igraču da preskoči nivoe bez kazne, što je fer pristup.
Narativno, World of Goo 2 je fascinantna. Iako nisam igrao prvi deo, bio sam iznenađen što sam ušao u igru koja ima ozbiljne cutscene i priču koja eskalira. Tu je prava „lore“, iako nije prenapadna i ne odvlači pažnju od glavne mehanike. Osnovna premisa se oseća prirodno, s obzirom na to da su nivoi usredsređeni na manipulaciju crnim goo-om koji je, kako se ispostavlja, u središtu priče o korporaciji „World of Goo“.
Ekološki ugao igre dobija zanimljiv i komičan obrt, komentarišući na način kako se korporacije rebrendiraju kako bi postale prihvatljivije tržištu. Igra se bavi temom eksploatacije živih bića kao izvora energije, što je tema koja je veoma relevantna i danas. Ipak, čudno je što kao igrač zapravo pomažete toj korporaciji, što stvara osećaj diskonekcije između cutscena i gameplaya.
World of Goo 2 je igra koja tačno ispunjava svoja obećanja. Donosi više nivoa, nove mehanike, unapređenu grafiku i nastavak priče. Iako izgleda simpatično i šarmantno, to je zapravo hardcore igra sa zagonetkama zasnovanim na fizici, koja retko drži igrača za ruku i često postavlja stroge margine greške. Za ljubitelje originalne igre, World of Goo 2 je apsolutno vredan nastavak.
