Void Crew je multiplayer roguelike igra sa elementima „extraction-lite“ žanra, gde vi i, po mogućstvu, ekipa prijatelja istražujete neprijateljski prostor i razarate neprijateljske brodove radi zabave i profita. Sa svakim članom posade koji ima značajnu ulogu tokom proceduralno generisane i izuzetno opasne svemirske odiseje, Void Crew uspeva da prenese osećaj svemirske avanture kojem su mnogi od nas težili gledajući Star Wars ili Star Trek. Iako igra pruža većinu onoga što obećava, postoji jedno područje gde bi mogla da se poboljša kako bi postala prava svemirska odiseja kakvu zaslužuje da bude.
Lako je pasti u zamke generičkih dizajnerskih tropa pri kreiranju sci-fi univerzuma, posebno u video igrama, a još više kada je reč o dizajnu svemirskih brodova. Ne bi me iznenadilo da vidim dva različita naslova sa sličnim dizajnom brodova inspirisanim popularnim sci-fi medijima.
Međutim, Void Crew nudi nešto drugačije, dajući svojim brodovima vibraciju egipatske mitologije pomešane sa wicca-naučnim stilom. To ih čini izuzetno upečatljivim. Jake zlatne i crne boje, linije energije, oštri piramidalni oblici – sve to stvara jedinstven osećaj. Ovi principi se nastavljaju i u lore-u igre, sa zanimljivim konceptima kao što su sarkofazi za održavanje života i principi reanimacije.
Iako estetika igre izgleda fantastično, teško mi je bilo da uhvatim suštinu lore-a. Možda nisam dovoljno istraživao, ali Void Crew bi mogao da učini više na planu imerzije dodavanjem više narativnih elemenata i detalja o univerzumu.
Void Crew je multiplayer roguelike sa „extraction-lite“ mehanikama. Igrači se udružuju na brodu i prihvataju proceduralno generisane kampanje koje uključuju sve teže misije svemirskih borbi i sakupljanja resursa. Ova premisa znači da vi i do tri druga igrača preuzimate uloge pilota, mehaničara, topdžija ili sakupljača, pokušavajući da zajedno što dalje napredujete u roguelike kampanji.
Svaka misija vodi ka generisanom nizu sve težih zadataka, a igrači mogu napustiti kampanju u bilo kojem trenutku kako bi zadržali nagrade i XP. Kako napredujete, možete unapređivati komponente broda koristeći prikupljene materijale ili nagrade iz misija. Nagrade uključuju taktičke module (za pozivanje pojačanja), nove naoružane topove i module za napajanje koji omogućavaju širi spektar funkcija broda.
Svaki igrač može se specijalizovati kao mehaničar, pilot, topdžija ili sakupljač, a te uloge donose posebne pogodnosti pri obavljanju ključnih funkcija tokom misija. Brod je podeljen na različite kontrolne module i funkcije koje nijedan igrač ne može samostalno upravljati.
Na primer, pilot upravlja brodom, izbegava neprijatelje i pozicionira ekipu za sakupljanje resursa. Pilot takođe određuje kurs i upravlja warp pogonom, opasnim sistemom za brzo bekstvo koji zahteva dobar tajming za upotrebu.
Mehaničar upravlja vitalnim komponentama, popravlja oštećenja trupa, kontroliše potrošnju energije (isključujući štitove ili nepotrebne komponente) i generalno održava sve u funkciji. Mehaničar takođe ima ovlašćenje nad warp pogonom, što stvara zavisnost između uloga. Ova zavisnost se nastavlja i kod topdžija i sakupljača, čije su uloge prilično jasne.
Sve ovo stvara zabavnu, jedinstvenu sci-fi odiseju koja može biti uzbudljiva. Poverenje u timske kolege dok se fokusirate na svoju ulogu može biti pravo vezivno iskustvo, imitirajući pravu svemirsku avanturu. To posebno dolazi do izražaja kada brod trpi udarce, što čini borbu uzbudljivom dok vas preplavljuju borbeni avioni i fregate.
Moj jedini ozbiljan prigovor odnosi se na mehaniku letenja, koja je pomalo razočaravajuća. Iako je igra smeštena u svemir, kretanje je iznenađujuće sporo, a upravljivost ne odražava slobodu nulte gravitacije. Iako možete da se krećete u svih šest pravaca, kontrole nisu toliko fluidne ili imerzivne kao u drugim igrama svemirskih borbi. Razumem da ovo može biti tehničko ograničenje, ali to je značajan nedostatak koji me povremeno izvlačio iz doživljaja igre, posebno s obzirom na to koliko sam uživao u ostatku.
