U 2023. godini, Veštačka inteligencija (AI) postaje sve neophodnija za svakodnevne operacije proizvođača širom sveta. Samostalni roboti i analitika zasnovana na mašinskom učenju omogućavaju kompanijama da optimizuju procese, povećaju produktivnost i na nove načine smanje štetu koja se nanosi okolini.
Važno je napomenuti da je prioritet mnogih organizacija da ovo urade na način koji upotpunjuje ljudske sposobnosti i omogućava nam da radimo na bezbedniji i efikasniji način.
Danas, koncept tehnologije veštačke inteligencije u fabrikama ide daleko izvan radnih mesta ispunjenih robotima, koja su prisutna u industrijama još od 1960-ih, i obuhvata pametne, povezane proizvodne pogone gde ljudi i mašine zajedno rade, a podaci i analitika omogućavaju bolje predviđanje i donošenje odluka u svakoj fazi procesa. Hajde da pogledamo neke od najinteresantnijih primera upotrebe veštačke inteligencije u proizvodnji u 2023. godini:
Sardeloti (Cobots)
Roboti se koriste za automatizaciju manuelnih zadataka u fabrikama i proizvodnim pogonima već decenijama, ali sardeloti (cobots) su relativno nova inovacija. Ono što ih razlikuje je to što su dizajniranida rade zajedno s ljudima na siguran način, istovremeno unapređujući naše sposobnosti svojima.
Velika prednost sardelota u odnosu na tradicionalne industrijske robote je što su jeftiniji za rad jer im nije potreban poseban prostor za funkcionisanje. To znači da mogu bezbedno raditi na standardnom radnom mestu bez potrebe za zaštitnim kavezima ili odvajanjem od ljudi. Mogu da izaberu komponente, obavljaju proizvodne operacije poput šrafljenja, brušenja i poliranja, i koristiti konvencionalne proizvodne mašine poput mašina za brizganje i štancovanje. Takođe, mogu obavljati kontrole kvaliteta pomoću kamera sa omogućenim kompjuterskim vidom.
Sardeloti se široko koriste u automobilskoj industriji, uključujući kompanije poput BMW-a i Forda, gde obavljaju zadatke kao što su lepljenje i zavarivanje, podmazivanje bregastih osovina, ubrizgavanje ulja u motore i kontrola kvaliteta.
I proizvođači potrošačke robe, uključujući giganta Procter & Gamble, koriste sardelote kako bi optimizovali svoje proizvodne procese, obavljajući zadatke kao što su sklapanje i pakovanje proizvoda, uz održavanje potrebnih visokih standarda higijene.
Veštačka inteligencija u aditivnoj Proizvodnji
Često poznata kao 3D štampanje, termin aditivna proizvodnja se koristi jer obuhvata bilo koji proizvodni proces u kojem se proizvodi i objekti grade sloj po sloj. To ga razlikuje od tradicionalnih, subtraktivnih procesa proizvodnje, gde se proizvod ili komponenta prave smanjivanjem bloka materijala.
Veštačka inteligencija igra važnu ulogu u aditivnoj proizvodnji optimizacijom načina na koji se materijali doziraju i nanose, kao i optimizacijom dizajna složenih proizvoda (videti Generativni dizajn u nastavku). Takođe, može se koristiti za prepoznavanje i ispravljanje grešaka koje su napravljene od strane 3D štampača u realnom vremenu.
Proizvođač opreme za aditivnu proizvodnju, Markforged, razvio je alat nazvan Blacksmith koji koristi veštačku inteligenciju kako bi uporedio dizajne proizvoda sa stvarnim završenim proizvodima i automatizovao fino podešavanje proizvodnog procesa kako bi ih što više približio.
Tehnologija poput ove će biti korisna proizvođačima poput giganta obuće, Adidas i Reebok, koji sada koriste tehnologiju 3D štampanja kako bi stvorili složene rešetkaste strukture za udobnije i performansama unapređene patike za trčanje.
Generativni dizajn
Generativni dizajn je sličan generativnoj AI koju smo videli u tehnologijama poput ChatGPT ili Dall-E, osim što umesto da mu kažemo da kreira tekst ili slike, kažemo mu da dizajnira proizvode.
Dizajneri jednostavno unose parametre kao što su koji materijali treba da se koriste, veličina i težina željenog proizvoda, koji će se proizvodni metodi koristiti i koliko bi trebalo da košta, a generativni dizajn algoritmi izbacuju nacrte i uputstva.
Inženjeri za dizajn u proizvodnoj industriji mogu koristiti ovaj metod kako bi stvorili širok izbor opcija dizajna za nove proizvode koje žele da kreiraju, a zatim izabrati najbolje za proizvodnju. Na ovaj način ubrzava se proces razvoja proizvoda i omogućava inovacija u dizajnu.
Generativni dizajn je posebno moćan kada je reč o konceptualizaciji onoga što se može postići novim postupcima aditivne proizvodnje, poput 3D štampanja, zbog kompleksnosti oblika i struktura koje mogu biti stvorene.
Korišćen je za stvaranje novih vrsta komponenti koje su jeftinije, lakše i čvršće od postojećih komponenti, poboljšavajući opšte karakteristike mnogih proizvoda, od automobila i aviona do prefabrikovanih kuća i konstrukcija.
Prediktivno održavanje
Proizvođači koriste veštačku inteligenciju za analiziranje podataka iz senzora i mašina na proizvodnoj liniji kako bi razumeli kako i kada su kvarovi i kvarovi verovatno da će se dogoditi. To znači da mogu osigurati da će resursi i rezervni delovi potrebni za popravku biti na raspolaganju kako bi se osigurao brz popravak. Takođe znači da mogu tačnije predvideti koliko vremena zaustavljanja proizvodnje može biti očekivano u određenom procesu ili operaciji i to uzeti u obzir u svojim rasporedima i logističkim planovima. Podaci iz vibracija, termalne slike, efikasnosti rada i analiza ulja i tečnosti u mašinama mogu se svi obrađivati putem algoritama mašinskog učenja kako bi se dobili važni uvidi u zdravlje proizvodnih mašina.
Neki primeri ovoga u praksi uključuju Pepsi i Colgate, koji oboje koriste tehnologiju razvijenu od strane AI startapa Augury kako bi detektovali probleme sa proizvodnim mašinama pre nego što izazovu kvarove.
Fabrika bez svetla (The Lights-Out Factory)
Fabrika bez svetla je pametna fabrika koja je sposobna da potpuno autonomno radi bez prisustva ljudi na mestu. Iako je većinom teorijska, postoje već neki primeri, kao što je fabrika koju operiše japanski proizvođač robotike FANUC, a koja radi bez ljudi od 2001. godine i sposobna je da funkcioniše bez nadzora ljudi u periodima do 30 dana.
Proizvođač elektronike Philips takođe ima fabriku u Holandiji koja proizvodi električne brijače, gde ukupno devet članova osoblja mora biti prisutno na mestu u bilo kom trenutku. Ovo je trend koji možemo očekivati da druge kompanije počnu da usvajaju kako vreme prolazi, jer tehnologija postaje sve efikasnija i pristupačnija. Korišćenjem samo robota kao radne snage, fabrika može potencijalno raditi 24/7 bez potrebe za ljudskom intervencijom, što može dovesti do velikih koristi u pogledu proizvodnje i efikasnosti. Naravno, pitanja će se postaviti o tome kakav će uticaj uklanjanje ljudi iz radne snage imati na šire društvo.