Nisam siguran koliko će Invector naslova biti potrebno da Hello There Games shvati da franšiza ne treba kontekst. Ne trebamo dodati kampanju da bismo dali prinudu autentičnosti celom iskustvu. Već je bilo čudno u igri Aviici Invector kada smo morali prekidati svoju uzbudljivu posvetu pokojnom, velikom Aviiciju dosadnom pričom o svemirskom pilotu koji traži čokoladu, a sada u Invector: Rhythm Galaxy radimo nešto jednako besmisleno zbog „kampanje“.
„Priča“ ovog puta je jednako dosadna i neuzbudljiva, sa grupom tinejdžera ili tinejdžerskih pilota na putovanju kroz više galaksija dok slušaju kul pesme i igraju igre na igralištu. Već nakon nekoliko nivoa sam prevrtao očima i pritiskao dugme „preskoči dijalog“, jer sam osećao da mi ta priča smeta pravoj igri, koja je zapravo veoma dobra.
Ako ste već igrali bilo koju Invector igru, onda već znate kako ide. Imate svemirski brod koji leti duž prilično uskog svemirskog koridora, i ubrzavate pritiskom na dugmiće dok prelećete preko njih. Na najnižoj težini moraćete brinuti o dugmićima LB, A i klizanju levom palicom levo i desno, dok povremeno pritiskate leve okidače za ubrzavanje kada se puni merač.
Na višim nivoima se povećava prag poena potrebnih za prolazak nivoa, i dodaju se novi dugmići. Ipak, skok sa Casual na Normal se čini gotovo nepravedno strmim, a čak i na prvom podešavanju igra će povremeno iznenada izmeniti parametre misije za jedan naizgled nasumičan nivo.
Igra je prelepa, iako ne možete baš mnogo uživati u njoj jer brzo prolazi. Boje su zadivljujuće, svako okruženje pažljivo izrađeno da prenese osećaj pulsirajuće brzine, kao da stvarno letite kroz kosmos svetlosti i boja.
Naravno, muzička podloga je ta koja pravi razliku. Sa 40 pesama za letenje, izvanredan je izbor pesama, od Royal Blood-a do Tina Turner, od kojih se retko koje ponavljaju do tačke dosade. Slobodni singleplayer i multiplayer režimi omogućavaju vam da doživite bilo koju pesmu koju ste već otključali koliko god puta želite. Takođe možete produžiti vek igre ulaskom u multiplayer režim i izazivanjem drugih da pobede vaš rezultat.
Invector: Rhythm Galaxy se izuzetno dobro igra. Igra je glatka i odzivna, mada bi mogla imati malo više podrhtavanja kao povratnu informaciju. Igrao sam je mnogo na Steam Deck-u, gde izgleda prelepo, i tako je glatka kao i na PC-u. Međutim, ima osećaj da je serijal nekako dostigao svoju granicu. Ako ste ljubitelj žanra i franšize, možda ćete zagovarati da svaki put dobijete više istog, ali istina je da ako ste već igrali Invector igru, praktično ste već odigrali i ovu. Pesme mogu biti drugačije, ali igranje je skoro nepromenjeno.
Upravljanje svemirskim brodom kroz lebdeće prstenove, i pravilno izvođenje skokova i ubrzanja i dalje donosi izuzetno zadovoljstvo, ali to smo već radili. Takođe je čudno da jedno od najboljih iskustava koje Rhythm Galaxy nudi je igranje nivoa uz pesmu „The Best“ Tine Turner, pesme koja je izašla davne 1989. godine.
U suštini, Invector: Rhythm Galaxy je veoma dobra ritmička igra, dostojna studija koji ih pravi već toliko dugo kao što je Hello There Games, ali istovremeno je veoma sigurna i veoma poznata, i malo toga čini da osveži iskustvo osim dodavanja neugodno neprilagođene priče. Ovde ima nekoliko sjajnih pesama i sigurno je lepo za oko, ali nema mnogo toga što bi vam zaista podiglo adrenalin.
