Vizionar i preduzetnik u oblasti visoke tehnologije, najavio je rad na ambicioznom projektu – novoj onlajn enciklopediji pod nazivom „Grokipedia“. Ova platforma, koja se razvija u okviru njegovog startup projekta za veštačku inteligenciju, predstavlja direktan izazov globalno dominantnoj Wikipediji, a promoviše se kao „ogromno poboljšanje“ u odnosu na postojeći model kolektivnog znanja.
I. Ideološki i tehnološki obračun sa Wikipedijom
Milijarder, poznat po svojim kontroverznim izjavama i čestim kritikama društvenih i medijskih institucija, već duže vreme kritikuje Wikipediju, navodeći da pati od nedostatka objektivnosti i izražene političke pristrasnosti, naročito prema, kako on tvrdi, levičarskim stavovima. Stoga Grokipedia nije samo tehnološki, već i ideološki odgovor na ono što on vidi kao manjkavosti u postojećem sistemu kreiranja znanja.
Grokipedia, čije ime aludira na Grok, njegov AI chatbot, i na sam koncept „grokanja“ (dubinskog razumevanja, popularizovanog u naučnoj fantastici), ima za cilj da postane „neophodan korak ka razumevanju Univerzuma“, kako je sam vizionar izjavio.
II. Grok kao temelj automatske korekcije
Ključna razlika i centralni stub Grokipedije biće oslanjanje na tehnologiju veštačke inteligencije, pre svega na pomenuti AI chatbot. Za razliku od Wikipedije, koja se oslanja na volontere i urednike za kreiranje i verifikaciju unosa, Grokipedia će koristiti automatizovan i dinamičan sistem:
- Sintetičke korekcije: Grok, koji je već treniran na ogromnim količinama podataka, uključujući i podatke u realnom vremenu sa platforme X (bivši Twitter), biće zadužen za sintetičke korekcije. To znači da će AI alati neprestano analizirati, ažurirati i generisati unose, eliminišući činjenične greške, propuste i navodne pristrasnosti iz postojećih izvora.
- Prepisivanje i dopunjavanje: Tvorac projekta tvrdi da je AI dovoljno „pametan“ da prepozna istinite, poluistinite i netačne informacije na Wikipediji, te da može prepisati čitave stranice, uklanjajući netačnosti i dopunjujući kontekst. Ideja je da se dobije sveobuhvatniji, tačniji i navodno manje pristrasan izvor znanja, slobodno dostupan javnosti bez ograničenja korišćenja.
III. Pitanja o transparentnosti i pouzdanosti
Iako je najava Grokipedije izazvala veliku pažnju, ona je pokrenula i ozbiljna pitanja u naučnoj i medijskoj zajednici, posebno u pogledu verifikacije i objektivnosti:
- Rizik kružnog izvora: Pošto je AI bot delimično treniran na postojećim internet podacima, uključujući i samu Wikipediju, postoji rizik da Grokipedia ne ispravi, već da samo reprodukuje ili pojača postojeće pristrasnosti i manjkavosti u informacijama.
- Problem „skrivene“ pristrasnosti: Kritičari upozoravaju da se automatizovana objektivnost može sukobiti sa samom prirodom kuriranja znanja, posebno na politički osetljivim temama. Sam Grok, pre implementacije korekcija, suočavao se sa kontroverzama oko generisanja problematičnog, uključujući i antisemitskog sadržaja, što baca sumnju na apsolutnu neutralnost AI alata.
- Korporativna kontrola: Dok se Wikipedija oslanja na otvoreni model sa kolektivnom odgovornošću, Grokipedia predstavlja centralizaciju kontrole znanja pod korporativnom upravom. Transparentnost procesa provere istine u Grokipediji zavisiće od kriterijuma koje je postavio AI tim, a ne od konsenzusa otvorene zajednice.
U suštini, Grokipedia se pozicionira kao revolucionarni repozitorijum znanja zasnovan na veštačkoj inteligenciji, obećavajući brzinu i obim neuporediv sa ljudskim volonterima, ali istovremeno nosi sa sobom izazov dokazivanja objektivnosti i nezavisnosti u digitalnom dobu punom ideoloških podela.
