Imali smo prilično dobra vremena igrajući Torchlight 3. Takođe smo proveli dosta vremena satima prolazeći kroz repetitivne mape, čekajući da se dogodi nešto zanimlјivo. Torchlight 3 nije loša igra sama po sebi, ali provod previše vremena igrajući nas uspava. Nastaje neobičan osećaj najezde, zbog čega se pitamo zašto toliko našeg života provodimo igrajući video igre.
Nemojte da nas pogrešno shvatite, postoje dela Torchlight 3 koja su zanimlјiva i uzbudlјiva. Ali oseke i protoci u igri izgledaju neobično podešeni, što ima za rezultat duge periode igranja koji ostavlјaju igrača da radi na autopilotu. Nakon što početno uzbuđenje „upoznavanja“ popusti, igra predugo traje da bi se došlo do dobrih stvari, sa neinspirativnim ispuštanjima plena i istim tamnicama, ostavlјajući igrača pomalo uzdrmanom u mirnom moru bezumnog klanja.
Naše iskustvo sa Torchlight 3 kretalo se poput plime i oseke. Zabavlјali bi se neko vreme, a onda bi nam bilo malo dosadno. Tada bi udario u neku nevidlјivu liniju i plen bi se iznenada popravio, i opet bi se dobro zabavili. Prvo naše dobro iskustvo došlo je u radno vreme igre. Iako igra vrlo malo objašnjava njene koncepte novim igračima, imamo dovolјno žanrovskog iskustva da sve to shvatimo uz minimalnu gužvu.
U Torchlight 3 postoji neka vrsta priče koja uklјučuje ovu trojicu i njihovu „majku“. U osnovi, ovo što imate ovde je boss za kraj svakog čina, a zatim veliki boss za sam kraj igre. Puno pipaka na ovim lјupkim stvorenjima.
Nekoliko puta sam igrao prvih par sati Torchlight 3. Prvi je bilo samo da bi smo stekli osećaj kako igra funkcioniše. U toj vožnji odabrao sam čudnu klasu Railmaster iz igre – jednostavno zato što nikada ranije u igri nismo videli ništa slično (ostale tri klase su Sharpshooter – streličar rangiranog tipa, Dusk Mage – specijalizovan za balansiranje svetle i tamne magije, i Forged – koji je zabavan steampunk robot momak).
Railmaster poseduje džinovski čekić i dok napredujete, on polaže kolosek iza sebe za voz koji ga prati kroz negativce koji miniraju nivo. Kako se Railmaster unapređuje i ulaže bodove u njegova dva stabla veština, u voz može da se doda još automobila sa dodatnim sposobnostima. Torchlight 3 definitivno donosi bodove za kreativnost. Kada je došlo vreme za stvaranje klasa za igru.
Nakon odabira klase, igrač zatim dodaje relikviju – koja u suštini dodaje treće, drvo elementarnih veština koje treba istražiti. Mogućnosti su otrov, led, vatra, struja i (duboko uzdisanje) ispijač krvi. Vau. Bacili smo pogled na ostala Railmaster stabla veština, uvideli smo da izgledaju donekle zasnovana na vatri, pa smo pretpostavili da bi relikvija vatre dobro pristajala.
Torchlight 3 pati od mnogih problema sa kvalitetom života. Minimapa ne prikazuje vaše odredište dok se ne približite – što dovodi do puno bescilјnog lutanja. Nivoi ne pamte da ste već bili tamo, što ima za rezultat veliko nazadovanje i ponavlјanje sadržaja. Celokupno iskustvo bi sa nekoliko promena moglo da postanw mnogo manje frustrirajuće.
Lansirajući nas same u prvo područje, prilično smo se dobro zabavili držeći se za komande. Proveli smo malo vremena proučavajući naše opcije stabla veština i dodali nekoliko zabavnih sposobnosti u naš voz. Bili smo šokirani kada smo uzeli pušku i otkrili da je Torchlight 3 sasvim u redu sa nama što smo opremili bilo koje staro oružje koje smo želeli – nismo bili oženjeni čekićem i bilo je zabavno da se eksperimentiše. Uživali smo u novini našeg malog voza koji nas je pratio uokolo, pucajući granatama na zlikovce.
Ali kada smo zaklјučili da smo spremni da uskočimo u multiplayer, naš Railmaster nije mogao da napravi skok. Ispostavilo se da su dva režima potpuno odvojena – tako da naš lik za jednog igrača nije mogao da uskoči na servere za više igrača.
Iako nismo napredovali više od nekoliko sati, odmah se videlo da je sadržaj identičan za više igrača i jednog igrača. Ovo nas je ostavilo da razmišlјamo o razlozima zbog kojih pojedinac ostaje nevidlјiv za ostatak igre. Znamo da je ova igra započela kao online ekstravaganca u MMO stilu, pre nego što se pretvorila u njeno trenutno stanje, što je verovatno dovelo do brzog okretanja jednog igrača. Ali držati dva moda odvojena izgleda čudno… poput istraživanja paralelnih univerzuma koji su identični, osim činjenice da je jedan vrlo usamlјen.
U Torchlight 3 postoji nekoliko boss tipova. Postoje mini boss-evi na koje naletite dok lutate po mapi. Zatim na kraju karte ponekad vrebaju boos-evi iz sveta. Zatim su tu veliki boss-evi – koje morate da učitate na poseban nivo da biste se borili protiv njih. Svi ovi boss-evi su sunđerasti.
Igra nosi druge zakržljale ostatke iz njenih dana kao naslov za rani pristup. Na primer, mehanika izgradnje tvrđave bila je nejasno zabavna diverzija od koje nikada nismo našli mnogo koristi. Uživali smo u malim delovima funkcionalnosti koji su nam omogućavali da polako pravimo pojačanja statista za sve naše likove, ali većina funkcija u tvrđavi izgledala je besmisleno. I, zašto nismo u stanju da očistim svo ovo drveće i grmlјe s puta? Ako postoji način da se to uradi, Torchlight 3 nam to ne pokazuje, što je jednako iritantno.
Posle našeg eksperimenta za više igrača, zaklјučili smo da nam se Forged sviđa više od našeg voz čoveka, pa smo treći put započeli ovaj put, sa robotom zasnovanim na ledu. Ubrzo smo otkrili da smo pogrešno igrali klasu; Forged klasa sastoji se od stvaranja pare korišćenjem napada veština, a zatim ispuštanjem pare u jednom velikom rafalu oštećenja. Ako oružje koristite za bilo šta osim razbijanja kutija, verovatno to radite pogrešno.
Ovo je savršen primer Torchlight 3 problema plena. Levo je ono što smo opremili. Stavka desno je ono što je upravo palo. Šta bi, dovraga, trebalo da radimo sa tim glupostima?
Naše glavno pitanje sa Torchlight 3 je jednostavno što se ne oseća pravilno podešenim. Počeli smo da se osećamo prilično snažno. Ubrzo smo našim veštinama dodali ledenog golijata (on ulazi 60 sekundi i tankuje za nas), i ušli smo u ritam stvaranja pare našim pištolјem za grudi, a zatim ga duvali po licima komšijskih goblina. Ali onda je odjednom – i nastavlјajući se većini prvog čina – sve nekako prestalo.
Naša ispuštanja plena prestala su da budu zanimlјiva. Pored postepenih pobolјšanja, mogli bi da odemo sat vremena i ne vidimo ni jedan deo plena koji bi vredelo promeniti. Naš porast nivoa usporen je do puzanja. Neprijatelјi su sustigli naš napredak i odjednom smo se borili za svaki centimetar napredovanja. Prebacili smo u Hard režim da vidimo da li će to pobolјšati naša ispuštanja plena, ali nakon nekoliko suvih sati iznervirali smo se i vratili nazad podešavanja.
Provlačili smo se kroz ostatak prvog čina, besomučno se boreći sa nepreglednim talasima goblina i kostura. Autopilotirali smo kroz beskrajne sunđeraste boss bitke, izbegavajući njihove napade bez razmišlјanja i pucajući deset minuta pravo u njih dok nisu umrli i bacili gomilu bezvrednog sranja. Sve naše zlato otišlo je na napitke za zdravlјe kako bi nas održali u životu. Torchlight 3 se osećao krajnje neprijatno.
Sistem za kućne lјubimce je lep. Svaki kućni lјubimac koga otkrijete otklјučava novu veštinu, a možete da razmenite veštine na bilo kom kućnom lјubimcu – što vam omogućava da se kotrljate sa odabranim lјubimcem. Zgodno. Ponekad vam napune rezervoar i uvek su sjajni za utovar dodatnog plena. Bez prigovaranja, lјubimac. Ti nemaš osećanja, prlјavi Chakawary.
Igramo ARPG-ove zbog jedne stvari: da bi pokosili talase negativca. Uživamo kad postanemo izuzetno nadvladani, a zatim uništavamo kupujući sve što nam stoji na putu. Za velike delove igre, Torchlight 3 se osećao kao da nas aktivno koči u tom cilјu.
Trebalo nam je skoro do kraja prvog čina (od tri) dok ponovo nismo počeli da se osećamo moćno. Posle jedne od poslednjih boss bitki, nagrađeni smo našim prvim legendarnim delom opreme i moćnim sandukom. Pet ili šest sati u igri, ovo je prvi put da smo videli istinski skok nivoa snage. Upali smo u drugi čin, pucajući u negativce i koseći boss-eve. Ali onda je igra ponovo usporila. Udarili smo u još jednu nevidlјivu liniju i ispuštanja plena su se opet pretvorila u sranje.
Gore i dole, gore i dole, cela igra. Kada sve funkcioniše, odlično se zabavlјamo sa Torchlight 3, ali čini nam se da je igra podstavlјena u pokušaju da produži iskustvo. U ovom slučaju, radije bi imali kraću, čvršću igru nego dužu sa produženim čarolijama dosade.
Važno je napomenuti da su igre poput Torchlight 3 žive igre. Vremenom se menjaju kao odgovor na povratne informacije igrača. Napredak može da se podesi, a ispuštanja plena mogu da se pobolјšaju. To je srž prilično zabavne igre – lepe i vesele – koja lako može da se ugradi u pravog pobednika. Ali za sada bi bilo najbolјe pristupiti Torchlight 3 kao vrsti igre u kojoj možete da se igrate isklјučenog uma.