Poslednjih godina svedočimo pravoj renesansi psiholoških survival horor igara iz prvog lica, inspirisanih zlatnim dobom žanra i naslovima poput originalnog Amnesia: The Dark Descent ili Outlast serijala. Razvojni timovi širom sveta pokušavaju da pronađu onaj savršeni balans između klaustrofobičnog istraživanja, rešavanja složenih logičkih zagonetki i bežanja od nezaustavljivih čudovišta, a sve to uz priču koja se polako otkriva kroz zaboravljene beleške. U taj specifičan i veoma zahtevan podžanr uskočio je i naslov The 9th Charnel. Obećavajući igračima mučno iskustvo preživljavanja u izolovanoj dolini prepunoj kultističkih obreda i ljudskih mutacija, igra postavlja visoka očekivanja. Iako donosi nekoliko zaista sjajnih ideja, zastrašujuću atmosferu i kompleksnu priču fokusiranu na narativ, konačna izvedba nažalost pati od tehničke neispoliranosti i povremenih frustracija.
Strgnuti sa puta: Priča o naučniku Majklu i ukletoj dolini
Narativni temelj The 9th Charnel je, bez ikakve sumnje, njegov najjači adut. Priča vas stavlja u ulogu Majkla, naučnika zaposlenog u genetičkom institutu Epsilon. Majkl, zajedno sa svojim kolegama Nađom i Danijelom, kreće na naizgled rutinsko terensko istraživanje u blizini izolovanog utočišta za divlje životinje. Kako to obično biva u horor žanru, ekspedicija pođe po zlu, njihov prevoz se kvari, a Majkl se budi potpuno sam, odsečen od tima i civilizacije.
Ono što počinje kao standardna misija potrage i spasavanja kolega ubrzo se pretvara u borbu za goli život. Dolina u kojoj ste zarobljeni zapravo je dom radikalnog kulta čiji članovi veruju da kroz uznemirujuće eksperimente, jezive rituale na ljudskim telima i stvaranje takozvanih „Čarnela“ mogu dostići božanstvenost. Igra vrlo pametno prepliće dve narativne linije: vašu kontrolu nad Majklom u sadašnjosti, te priču drugog protagoniste, Žaka, koji pokušava da zaštiti svoju ćerku u napuštenoj porodičnoj kući. Autori su želeli da ispričaju duboku priču o krivici, praštanju i granicama ljudske vere, izbegavajući jeftine pretrese straha (takozvane „jump scares“) u korist postepenog građenja jeze kroz ono što zatičete u okruženju. Ipak, treba napomenuti da igra ponekad previše forsira duge, nepreskočive animacije (cutscenes), što može ozbiljno narušiti tempo igranja ukoliko ste prinuđeni da ponavljate određene deonice.
Oskudni resursi, šunjanje i mozakanje
Gejmplej se čvrsto drži klasičnih, old-school postulata survival horora sa početka milenijuma. Koračaćete kroz mračne hodnike, istraživati napuštene gradove duhova (prvo poglavlje vas upravo i smešta u jedan takav grad), i očajnički tražiti predmete potrebne za napredak poput ključeva, poluga, sekača za žicu ili električnih osigurača za pokretanje generatora. Resursi u vidu municije i predmeta za lečenje su ekstremno ograničeni, stavljajući vas pred stalnu dilemu: da li da detaljnije pretražite opasnu sobu i rizikujete život, ili da je jednostavno zaobiđete ?
U ranim fazama igre, Majkl je prilično ranjiv. Direktni sukobi sa grotesknim protivnicima, mutantima i kultistima koji nepredvidivo patroliraju zabačenim lokacijama najčešće rezultiraju brzom smrću. Zbog toga je prioritet stavljen na mehaniku šunjanja. Zvuk vaših koraka, brzina kretanja i svetlost vaše lampe privlače pažnju, pa je prikrivanje jedini način da sačuvate glavu. Borba se uvodi znatno kasnije u igri, i to prvenstveno kao poslednje sredstvo za samoodbranu kada je bekstvo nemoguće.
Zagonetke (puzzle mehanike) su još jedan veoma bitan aspekt igranja. Srećom, The 9th Charnel ovde pruža sasvim solidan doživljaj. Logički problemi kreću se od sasvim jednostavnih mehanizama sa povlačenjem poluga, do znatno kompleksnijih puzli sa pločicama i matematičkih obrazaca koji će vas naterati da zastanete, izvadite papir i olovku, i zaista razmislite pre nego što povučete sledeći potez. Rešavanje ovih težih prepreka donosi onaj prepoznatljivi osećaj zadovoljstva specifičan za zlatno doba Resident Evil franšize.
Audiovizuelna jeza u službi paranoje
Igra briljira u stvaranju sablasne, depresivne atmosfere. Osvetljenje je korišćeno majstorski; tamne senke neprestano gutaju prostorije, a ograničena vidljivost zbog magle i raspalih zidova eksponencijalno povećava strah od onoga što bi moglo iskočiti iz mraka. Grafički, igra kombinuje realistične modele sa pomalo ispranim teksturama, dajući svetu onaj prljavi, zaboravljeni izgled.
Međutim, ono što apsolutno nosi celokupno iskustvo i podiže igru na viši nivo jeste zvučni dizajn. Daleko, zloslutno pevanje kultista, neprirodno šuštanje i lomljava granja u šumi, kao i otežano Majklovo disanje, stvaraju impresivan slojevit audio pejzaž. The 9th Charnel koristi i mehaniku audio halucinacija, gde igrač zbog izobličenih zvukova nikada nije potpuno siguran da li je opasnost stvarna ili je samo plod poremećenog uma pod uticajem doline. Igranje sa dobrim slušalicama strogo se preporučuje, jer transformiše doživljaj iz običnog igranja u duboko uznemirujuću noćnu moru.
Nespretne komande i grubi premaz indie produkcije
Kao što to često biva sa igrama koje dolaze iz manjih, nezavisnih (indie) studija, ogromne ambicije ponekad nadmašuju tehničke kapacitete tima. The 9th Charnel pati od poprilično krucijalnih mehaničkih problema koji narušavaju imerziju. Kretanje Majkla na momente deluje tromo i kruto (mehanički stiffness), što može biti posebno frustrirajuće tokom sekvenci u kojima morate brzo da pobegnete ili izbegnete smrtonosni udarac. Skriptovani neprijatelji ponekad pokazuju nedostatke u veštačkoj inteligenciji, ponašajući se prilično nelogično ili gubeći igrača iz vida iz neobjašnjivih razloga. Pored pomenutih problema sa nemogućnošću preskakanja „cutscene“ animacija, ovi tehnički propusti stalno vas podsećaju da pred sobom nemate visokobudžetni naslov poliran do savršenstva.
Zaključak
The 9th Charnel nije igra za svakoga, niti je reč o savršenom remek-delu koje će redefinisati horor žanr. Njegove nespretne kontrole, problemi sa tempom pripovedanja i tehnička neispoliranost definitivno će odbiti igrače koji traže neprekidnu akciju ili besprekornu mehaniku. Međutim, ukoliko ste ljubitelj sporog, psihološkog horora koji se oslanja na tešku atmosferu, fantastičan zvučni dizajn i veoma intrigantnu, mračnu priču o kultovima, ovaj naslov će vas verovatno zadržati prikovane uz ekran do samog kraja. Skrivena ispod grubog premaza, krije se solidna noćna mora vredna pažnje istinskih fanova survival horora.
