Znate kako kaže ona izreka: „Prevari me jednom, sramota te, prevari me dvaput, sramota me.“ Zaista se osećam veoma glupo i sa mnogo stida što igram Taito Milestones 2. To nije zato što je ovo retro kompilacija loših igara. Dapače, glavni razlog zbog kojeg sam odlučio da je isprobam iako sam igrao prvu kolekciju i znao šta otprilike možete očekivati, jeste to što ova kolekcija sadrži igre The NewZealand Story i Kiki Kaikai, dve od mojih omiljenih Taito igara svih vremena.
Ne, razlog zbog kojeg se osećam tako glupo je taj što sam znao koliko je ova kolekcija cinična i nezadovoljavajuća, a opet sam je isprobao. Igrao sam prvu kolekciju i znao sam da će ova kolekcija biti baš kao i ta.
Na pozitivnoj strani, ova retro kompilacija je toliko cinična i lenja da se osećam potpuno opravdanim što sam jednako ciničan i lenj, pa ću samo prekopirati svoju originalnu recenziju, „ažurirati“ je kako bi obuhvatila novi sadržaj.
Izdavači imaju obraz da tvrde da je ovo kompilacija nekih od najvažnijih istorijskih dela Taita, a ipak postoje neki ogromni, upadljivi izostanci u biblioteci. Štaviše, razočaravajuće je što je jedna od najboljih inicijativa za očuvanje retro arkadnih igara – rad Hamstera sa svojom serijom Arcade Archives – uzeta i okrenuta prema najmanje ambicioznim retro kolekcijama koje smo dosad videli. Hamster, a kamoli obožavaoci nasleđa Taitoa, zaslužuju bolje.
Taito Milestones je kolekcija od deset igara, za koje marketinški materijal nije naročito uzbuđen: „10 zabavnih klasičnih igara iz istorije Taitoa koje sadrže različite žanrove i teme“, toliko je neentuzijastično da čak i marketari odustaju. Barem je ta tvrdnja tačna, jer su igre u ovoj kolekciji same po sebi zabavne. Pomenute Kiki Kaikai i NewZealand Story su glavne zvezde, ali od borbe protiv dinosaura (Dinorex), do različitih pucačina (Darius II, Metal Black, Gun Frontier), platformera (The Legend of Kage) i ostalih, sve deset igara su dobra zabava.
Međutim, ovo je toliko loš pokušaj retro kompilacije da je gotovo uvredljivo za te uglavnom zaboravljene klasike. Kada je pokrenete, dobićete interfejs za pokretanje koji raspoređuje deset opcija po ekranu. Izaberete jednu od tih opcija i pokrene se Arcade Archives verzija te igre. To je to. Jedina razlika između ove kolekcije i kupovine Arcade Archive naslova pojedinačno je to što postoji jednostavan, statički pokretač. Nema dodatnih funkcija poput digitalnih uputstava ili malo istorijskih i trivia informacija da biste bolje upoznali ove igre. Ljudi kupuju ove retro kompilacije jednako zbog kolekcije koliko i da bi zaista ponovo igrali te igre. Zato pametniji timovi razvojnih igara – poput tima iza kompilacije Atari – zapravo daju kolekcijama „muzejski“ kvalitet.
Ciničan kvalitet ove kolekcije je taj što Taito i dalje tržišti svoje prave klasike (Space Invaders, Bubble Bobble) kao pojedinačne projekte, ali je ove igre, koje pojedinačno imaju malu komercijalnu vrednost, ubacio u paket kako bi privukao nostalgiju. Stavljanjem ove grupe „ničega“ igara zajedno u kompilaciju, odjednom bi ljudi mogli da budu privučeni da je kupe jer sada ima mnogo arkadnih igara na jednom mestu. Ukratko, ideja ovde je da pomislite „Volim arkadne igre! Ovo je mnogo njih na jednom mestu! Praktično je!“ Dakle, kupite Taito Milestones, i eto, izdavač je pronašao način da stisne nešto novca iz kamena.
Takođe, postoji i neka vrednost u otkrivanju u ovoj kolekciji. Na primer, nisam ni znao da postoje igre Dinorex i Liquid Kids pre nego što sam pokrenuo ovu kolekciju. One nisu savršene, ali sam ih našao zabavnim. Zbog toga postoji neki razlog za zahvalnost na kolekciji, ali nije da ću igrati te igre decenijama unapred.
Nedostatak funkcija je još jedna neprihvatljivo cinična karakteristika ove kolekcije. Gde je mogućnost da se vrati malo vremena kako biste ispravili greške prilikom učenja jedne od igara (ili kada jednostavno želite da dođete do kraja igre)? Bio sam veoma kritičan prema SNK 40th Anniversary Collection zbog sličnog trika u zadržavanju najboljeg naslova SNL za pojedinačnu prodaju, ali napor uložen u činjenje te kolekcije B-list igara igrivim i zabavnim za širok spektar ljudi bio je neosporan. Čak ste mogli da dozvolite veštačkoj inteligenciji da igra umesto vas kako biste naučili obrasce neprijatelja (ili jednostavno došli do kraja igre ako zaista imate problema). Taito Milestones 2, s druge strane, su čiste arkadne verzije bez apsolutno ničega što bi poboljšalo iskustvo.
Ono što sve ovo čini posebno razočaravajućim je to što je Hamster odlično odradio projekat Arcade Archives. Na stotine igara sada imaju sveobuhvatne rang-liste, a emulacija u pikselima pruža vam savršeno iskustvo arkade. Tu je savršen materijal za retro kompilacije. Samo su trebali da budu dodani i unapređeni kako bi funkcionisali kao vrhunske retro kompilacije.
Dakle, sa svim tim, ova ocena ne odražava kvalitet igara (uopšteno). Nikada mi neće dosaditi NewZealand Story. Većina ostalih naslova su takođe interesantni kao kuriozitet. Kvalitet portova za sve ove naslove je odličan zahvaljujući tehnologiji Hamstera. Međutim, kao paket, ovo je očajan izgovor za kompilaciju, što je posebno iznenađujuće s obzirom na to da je došao od istog izdavača koji nam je doneo Space Invaders Invincible Collection. To je bila jedna od najboljih retro kompilacija na Switchu. Jednu koju igram gotovo svake nedelje do danas. „Razočaravajuće“ što Taito Milestones 2 nema isti napor ne opisuje ni približno kako se osećam.
