U igri Sunset Hills igramo kao Nico, pisac i bivši vojnik koji jednog dana ulazi u voz kako bi krenuo na putovanje oko sveta, susrećući različite ljude i proživljavajući život. Nicoova prava svrha ovog putovanja otkriva se kroz njegove susrete sa ljudima oko njega i njegovim saborcima iz rata.
Sunset Hills je prelepo napravljena point-and-click avantura, slična klasicima poput serijala Broken Sword i Monkey Island. Kontrole su intuitivne i pojednostavljene – kretanje se obavlja pomoću tastera WASD na tastaturi, a sve ostalo – kao što je gledanje predmeta, prikupljanje stvari, čitanje i slično – obavlja se levim dugmetom miša. Uputstva o igri pojavljuju se na početku, ali im se kasnije može pristupiti putem Ranca, koji služi kao Inventar, Meni sa opcijama i povratak u Glavni meni.
Ranac, koji smo pomenuli, dostupan je u donjem levom delu ekrana. Sadrži sve predmete koje Nico prikuplja tokom svog puta. Svaki predmet se može detaljnije pregledati. Kada se neki predmet može upotrebiti, dodatna oznaka na desnoj strani ekrana se pojavljuje kada je odabran. Nisu svi predmeti upotrebljivi. U Rancu možemo pristupiti i Mapi, prikupljenim predmetima, pismima, ilustracijama, pa čak i Nicoovim romanima.
Svet igre podseća na Evropu s početka 20. veka, sa svojim ratovima, kulturama, industrijskim napretkom, modom i tako dalje. Ali, to je svet pasa, bez ljudi u njemu.
Naš glavni junak, Nico, takođe je pas. On nosi elegantno odelo, ima osmeh, kofer i veliko srce, uvek spreman da pomogne onima oko sebe. Prvi put kada sretnemo Nicoa, on sedi u vozu i piše u svom dnevniku (sa veoma lepim čajnim setom na stolu ispred njega). Upravo se sprema da stigne na svoju prvu destinaciju – Tobik.
Moram priznati da su me čajni set i voz već osvojili, ali čak i bez njih, Sunset Hills je prelepa igra. Umetnički, to je mešavina 2D i 3D umetnosti – izgleda oštro i meko u isto vreme. Imamo 3D scene sa 2D likovima, što ponekad može izgledati neobično – na primer, kada Nico penje stepenice, ali to je deo šarma igre. Podseća na spoj između crtano stilizovanog Broken Sword i prošlogodišnjeg Fall of Porcupine. U svakom slučaju, Sunset Hills je vizuelno lepa i prijatna igra.
Takođe, to je veoma filmska igra – prelazi između scena i igranja su neprimetni. Vreme učitavanja između lokacija je dovoljno brzo da ne prekida igranje.
Likovi nisu sinhronizovani, što sam našao malo razočaravajućim. Ipak, zvučna podloga je dovoljno dobra da zasluži svoje zasebno izdanje.
Što se tiče zagonetki, bio sam oduševljen – ništa preterano komplikovano, ništa previše lako, ali najvažnije je da su sve zagonetke i njihova rešenja dobro smeštene u kontekstu igre. Nikada nisam pomislio: „Zašto je ovo tako smešno komplikovano?“. Preterano komplikovane zagonetke u avanturističkim igrama – kao sastavljanje delova nečega satima – uglavnom su dosadne i brzo brišu šarm igre. Na sreću, Sunset Hills nema taj problem.
Sunset Hills je šarmantna i prijatna avantura koja nas vodi na putovanje vozom oko sveta, sa uspomenama, ljudima i pričama koje treba otkriti. Ako volite avanturističke igre i putovanja vozom, volećete ovu igru isto koliko i ja.