Jedna od najboljih stvari u vezi automobila je to što idu zaista brzo. Jurnjava po putu pri vratolomnim brzinama kako bi pokazali da nema boljih, bržih ili veštijih vozača je zaista uzbudljiva. „Need for Speed“, „Burnout“, „Forza“, „Dirt Rally“, kao i beskrajna parada drugih igara definitivno su pokrile brzinu, ali to je samo jedna od sjajnih stvari u vezi vožnje automobila. Nije sve u tome da se popnete na postolje kada je put već čist, a za ovakvu vrstu vožnje ne treba vam napeto stezanje volana, već snaga i pažljiva procena terena. „Spintires: MudRunner“ odvija se u jedva naseljenoj divljini, a na raspolaganju vam je niz vozila dizajniranih da se suoče sa najtežim uslovima. Međutim, kakva vam mašinerija može pomoći kada je blato duboko, mostovi su delovi neobrađenog drveta koje na okupu drže samo vaše molbe, a resursi neophodni da se izvučete iz ovog haosa su u garaži na drugoj strani mape.
„Spintires: MudRunners“ nije igra o kroćenju divljine, već o preživljavanju u njoj pomoću kamiona, automobila i druge specijalizovane opreme. U isto vreme ovo nije drugi deo originalne „Spintires“ igre, već nastavak igre nakon što su odnosi sa originalnim izdavačem propali. Originalna verzija počela je kao tehnički demo, zatim Kickstarter, Early Access i, na kraju, kompletna igra. Međutim, ni nakon izdavanja nije nedostajalo sadržaja, pošto je izdavač nastavio ažuriranje igre. Posle nekog vremena, međutim, ažuriranja su prestala, a sada „Spintires: MudRunner“ nastavlja tamo gde je prva igra stala, i to sa boljom grafikom, izmenjenim zakonima fizike, više mapa i režima igre, dok okruženje više nije neprijateljsko, već više indiferentno prema vašem postojanju. Voda teče gde poželi, drveće raste na zemlji koja nije potopljena, brda su prosto nasumično poređana, a na vama je da se bavite svime ovime koristeći puteve koji su jedva išta više od utabanih staza kroz šumu, ili čak ni to.
Poenta svake mape je dostavljanje klada pilani, što možda ne zvuči preterano zanimljivo. Problem je što ste vi sami, a poslova koje treba da završite pre nego što počnete da teglite klade mnogo, da ne pominjemo održavanje koje morate odraditi usput. Počinjete u garaži sa nekoliko kamiona između kojih možete birati, a mapa ima nekoliko bitnih tačaka koje su raštrkane po njoj. Ima drugih kamiona koji samo čekaju da ih pronađete, zacrnjenih oblasti na mapi sa osmatračnicama koje ih otkrivaju kada dođete do njih, drugih garaža koje treba otkriti, kao i mnoštvo prirodnih opasnosti kako vam putovanje od jedne tačke do druge ne bi bilo dosadno. Trik je u tome da shvatite da će ovo potrajati, a zatim da pronađete ritam mape i uživate u vožnji.
Zavisno od vašeg iskustva postoji nekoliko načina da se uhvatite u koštac sa mapama. Ukoliko tek počinjete igru, verovatno bi istraživanje bilo najpametnije. Bilo da vozite veliki kamion ili okretni džip, dobra je ideja da naučite mapu pre nego što se bacite na posao. Druga opcija je da na silu pokušate da stignete do cilja, delujući pod pretpostavkom da ćete pronaći šta vam je potrebno usput. Međutim, „Spintires“ nije igra koja podržava žurbu, pa ovo može biti kontraproduktivno osim ukoliko već niste upoznati sa terenom. Garaža iz koje počinjete može vam služiti kao baza iz koje ćete istraživati mapu koja vam je na raspolaganju, a zatim opremiti svoje vozilo velikim brojem dodataka, u zavisnosti od toga gde želite prvo da idete. Popravljanje predmeta omogućava vam popravku pokvarenih vozila na koja nailazite, pa ćete moći odmah da ih koristite, a možete i otključati još jednu bazu, cisternu da transportuje benzin ili razne vrste nosača klada. Različite vrste kamiona mogu voziti različite vrste klada, dok će najduže, a samim tim i najteže, biti najteže transportovati. Dobićete dobru nagradu za svoj trud, ali ćete se zbog nje morati suočiti sa nepristupačnim terenom punim kamenja, drveća, stajaće vode i meke zemlje koja se nalazi između zaliha klada i vašeg cilja, a ovo čak i ne uzima u obzir to koliko je teško natovariti klade na kamion.
A onda će stvari polako početi da polaze po zlu. Možda je utovarivač klada, koji se nalazi daleko od bilo kojeg mesta na kojem uopšte ima klada, pao sa mosta na putu ka poslu. Možda ste odlučili da će džip morati da se popne uz neku planinu, ali je umesto toga završio prevrnut u podnožju. Možda se kamion zaglavio u reci, bez da u okolini ima ičega što bi moglo da ga izvuče. Ili ste možda jednostavno ostali bez goriva. Poenta je da će stvari definitivno krenuti po zlu, ali ima više načina da se stvar spase. Obično možete da zamenite vozila i izbavite sami sebe, ponesete komplet za popravke ili benzin, ili pak iskoristite sajlu kojom su opremljena sva vozila da zaglavljeni kamion izvučete na sigurno. Sajla je najkorisniji alat u igri, a njena upotreba brzo će vam preći u naviku. Na svakom kamionu postoji više tačaka na kojima je možete zakačiti, a može se prikačiti za bilo koje vozilo ili drvo u blizini. Bilo da izvlačite prevrnuti kamion uz nasip, povezujete vozila u konvoj, ili je pak koristite kako bi se popeli uz blatnjavo uzvišenje tako što ćete je zakačiti na drvo pri vrhu, sajla će vam biti prijatelj i veran pratilac. U većini igara sa vožnjom dovoljno vam je četiri točka i motor, ali „Spintires“ nije jedna od tih igara.
Trik u vezi „Spintires“ je da naučite kako igra razmišlja, jer će vam se inače činiti sporom i nepotrebno brutalnom. Igra se na površini čini neprijateljski nastrojenom prema igračima, ali nakon malo igranja njeno ponašanje pokazaće se kao nešto što ćete moći da tolerišete, a deo će čak i imati smisla. Meni i korisnički interfejs su u najboljem slučaju nezgodni, a kamera je na sopstveni način neobična. U početku će vam kamera izgledati apsolutno ludom, skačući iz jedne perspektive u drugu bez ikakvog razloga, retko držeći kamion u centru ekrana, ali će nakon malo vremena biti jasno zašto je to tako. U „Spintires“ je kamera koja može da ide u skoro bilo kom pravcu neophodna, i to kako bi vam pokazala prednju, zadnju ili bočne strane kamiona u bilo kom trenutku, kako bi videli kako se gume snalaze. Iako je možda teško navići se na nju, omogućiće vam da vidite tačno ono što želite kada shvatite da je ona izuzetno važan deo igre. Takođe je lepo jednostavno se osvrnuti oko sebe s vremena na vreme, pošto se većinu vremena krećete toliko sporo da vas nekoliko sekundi razgledanja neće staviti u opasnost.
Međutim, nema sumnje da će vam biti potrebno malo vremena da shvatite kako „Spintires: MudRunner“ funkcioniše. Nezaobilazni tutorijal nakon što prvi put pokrenete igru pokazuje vam osnove, a niz od devet Challenges-a pruža vam ostatak instrukcija kako bi mogli maksimalno da upotpunite doživljaj. Bilo da je u pitanju tovarenje klada na kamion, korišćenje sajli kako bi napravili konvoj koji će snagom nekoliko vozila krčiti sebi put kroz divljinu, penjanje na brdo, ili prelaženje reke bez da vas odnese struja, biće potrebno dosta veštine kako bi se snašli na blatnjavim stazama koje se u ovom delu sveta, daleko od civilizacije, smatraju putevima. Bez obzira da li ćete se prvo uhvatiti u koštac sa Challenges, ili se odmah baciti na samu igru, najveći deo vremena u „Spintires“ provešćete u samim mapama, a za prelaženje samo jedne biće vam potrebno par sati. U pitanju je sporo, stabilno napredovanje prema cilju koji je mnogo interesantniji nego što se to na prvi pogled čini. Izgleda da ima iznenađujuće količine zadovoljstva u provođenju kamiona preko terena kojem nijedno vozilo ne bi trebalo da bude izloženo.
„Spintires: MudRunners“ na prvi pogled nema mnogo smisla. „Vozite polako, isporučujte klade“ nije uobičajeni recept za dobru zabavu. Međutim, funkcioniše izuzetno dobro kada se naviknete na nju, ali je potrebno malo učenja, i to u okruženju netaknute prirode u kojoj vozite ogromne kamione kroz blato. Raspon terena je od neprijateljskog do potpuno brutalnog, sa kamenitim tlom, stajaćom vodom, blatnjavim putevima i brazdama u kojima će vam se zaglavljivati točkovi a kojih ima svuda. Navigacija po ovom okruženju je spora, ali svaki pedalj puta (ako ga uopšte i ima) odlikuje sopstveni nivo težine, zbog čega je napredovanje kroz igru dobar izazov, a ne vežba strpljenja. Ponekad je ruska atmosfera pomalo dosadna, a sivilo dobija boju jedino tokom izlaska i zalaska sunca, ali će vas kratka vožnja pored turbulentne reke naterati da zaboravite na to. „Spintires: MudRunners“ je ogromna igra o kamionima koja pruža dosta slobode i, iako možda nemaju Toнka odštampano na zadnjem delu, čini vam se kao da se igrate velikim igračkama.