Misterija najnovijeg naslova studija Compulsion Games polako se otkriva. Nakon dužeg perioda tišine između njihove prethodne igre, We Happy Few, i najave South of Midnight, dobijali smo deliće informacija kroz Xbox događaje i razvojne dnevnike. Ali jedno pitanje je ostalo: kako se igra? Zahvaljujući Xbox Australia, sada mogu da odgovorim na to pitanje, jer sam proveo nekoliko sati sa Hazel i njenim magičnim moćima dok istražuje mitski duboki jug. Nakon ovog vremena provedenog sa South of Midnight, moram reći da su mi se očekivanja drastično povećala.
Demo verzija koju su ljubazno obezbedili za štampu omogućila mi je da doživim treće poglavlje u celini. Hazel, heroine ove priče, tek počinje da otkriva svoje moći kao Weaver i istražuje nešto što izgleda kao mitski Bayou, pun čudnih stvorenja i neprijatelja. Šta je Weaver? Pa, još uvek nisam siguran, ali izgleda da je to neko ko može da leči štetu nanetu svetu usled loših događaja i ličnih tragedija, pomažući da se magija vrati u zemlju koja očito pati. Ovo je samo moja pretpostavka, jer uprkos vremenu provedenom sa igrom, još uvek imam puno toga da naučim o tome šta se zapravo dešava.
To je u redu, srećan sam što mogu da čekam punu verziju igre da otkrije sve misterije, jer one koje sam otkrio u demo verziji bile su više nego dovoljne da mi probude apetit. Tokom nivoa, Hazel počinje da otkriva priču o dva brata čija su dela ostavila trag na ovom svetu koji ona mora da popravi. Ova dva brata, od kojih je jedan bio omražen u zajednici, štitili su jedno drugo, seleći se sa mesta na mesto dok su ih lokalni stanovnici proterivali. Ovaj obrazac se nastavlja sve dok prihvaćeni brat ne postane umoran od menjanja života zbog drugog brata i odbije da napusti mesto, samo da bi kasnije saznao da je njegov brat ubijen. Kajanje preživelog brata je toliko duboko oštetilo zemlju, a Hazel provodi vreme na ovom nivou popravljajući tu štetu. Vrhunac ove priče je na kraju nivoa kada prelepa pesma, nalik na nešto što bi Nick Cave napisao, svira tokom igre, pričajući celu priču o braći kroz svoje srceparajuće tekstove. Iskreno, bilo je dirljivo i skoro mi je izazvalo suzu, što mi se nikada ranije nije dogodilo tokom demo verzije za štampu.
Ova melankolična lepota bila je prisutna svuda tokom mog vremena sa igrom. Stop-motion grafika evocira osećaj Tim Burton-ovog klasika A Nightmare Before Christmas, a dizajn nivoa je i jeziv i prelep. Postoji jasna namera developera da izazove emocionalni odgovor kod igrača na svakom koraku, koristeći svet, muziku i stil da unese osećanje u svaku akciju. Veoma malo igara je ovo uspelo u prošlosti, posebno u AAA prostoru, ali South of Midnight definitivno je na pravom putu da ponudi više od samo spektakla i avanture. Osećam da će ova igra krenuti stopama igara poput Psychonauts 2 i baviti se teškim emocionalnim temama, nečim što bi zaista moglo ostaviti snažan utisak na publiku.
Što se tiče igrivosti, South of Midnight se oseća kao da je izgrađen na temeljima igara koje smo već igrali, što smatram pravim izborom s obzirom na to koliko je sve ostalo jedinstveno. Platforming je, iskreno, vrhunski – trčanje po zidovima, dupli skokovi, klizanje i kotrljanje kombinuju se u neki predivan parkour koji se prelepo preliva iz jedne sekcije u drugu. Što se tiče kretanja, osećalo se na nivou igara poput Jedi Survivor ili čak Prince of Persia, i ne mogu mu dati mnogo veće pohvale. Nivoi su svi lepo dizajnirani kako bi omogućili ovo slobodno kretanje i takođe dozvolili igračima da skrenu sa puta kako bi pronašli razne predmete koji služe za nadogradnju igrača. To je linearno iskustvo, ali nikada ne osećate da je opresivno ili previše nasilno u vođenju igrača kroz priču.
Borba je verovatno najslabiji element igre koji sam doživeo, ne zato što je loša, već zato što se jednostavno osećala „u redu“. Igra stavlja igrače u male arene iz kojih ne mogu da izađu dok ne pobede sve neprijatelje, što se postiže kroz borbu prsa u prsa i specijalne napade. Svi standardni alati su tu: izmicanja, pariranja, kotrljanja i napadi, nema ničega što niste radili ranije. Radi dobro, samo je neuzbudljivo u poređenju sa ostalim delovima igre. Vredi napomenuti da je sekcija koju sam igrao bila rano u igri, tako da nisam otključao veliki deo Hazelinih sposobnosti, tako da bi borba mogla postati mnogo uzbudljivija kada igrači dobiju više alata na raspolaganju. Dizajn neprijatelja je prilično kul, a čak i u ovom jednom nivou bilo je lepe raznolikosti negativaca.
Moram priznati, nisam bio previše oduševljen South of Midnight do sada. Izgledao je sjajno, ali nisam bio potpuno prodat na ono što igra nudi. To se potpuno promenilo nakon mog vremena sa igrom, i sada je to jedna od mojih najiščekivanijih igara ove godine. Ovo je igra koja očito ima za cilj da ponudi emocionalni kontrapunkt uobičajenim avanturama u trećem licu u video igrama, baveći se prilično teškim konceptima na nijansiran i angažovan način. Ako se to nastavi kroz celu igru, ovo će biti zaista posebno iskustvo kada bude objavljeno 8. aprila. Hazelina priča ima svoje kuke u meni, i jedva čekam da vidim kako će sve ispasti.
