Pocket Mirror: GoldenerTraum je remasterirano izdanje horor avanturističke igre iz 2016. godine, razvijene na RPG Maker VX Ace platformi. Sa jasnim inspiracijama iz klasične mange/animirane serije Rozen Maiden, ova igra priča priču o devojci bez sećanja u apsurdnom svetu. Remasterirana verzija donosi ovaj naslov na moderni nivo kada je reč o prezentaciji, ali mehanika igre ne uspeva da se održi korak.
Pocket Mirror: GoldenerTraum počinje kada naša protagonistkinja se budi u mračnoj sobi okruženoj ružama. Čak ne može da se seti svog imena niti bilo čega o sebi što bi joj dalo trag o njenom prošlom životu. Iz nekog razloga, ipak ima zlatno ogledalo u džepu, i zna da nikada ne sme da ga ispusti, iako nije sigurna zašto.
Na prvi pogled, čini se da smo u nekom dvorcu, ali nakon kretanja po prostoru, teško je ne primetiti čudne stvari o ovom svetu. Na neki način, ovo mračno mesto podseća na Alisu u Zemlji čuda, pokazujući izopačenu logiku izvan svakodnevnog razuma i zastrašujuće okolnosti koje drže igrača na ivici. Igra veoma dobro stvara osećaj nelagode.
Krv prekriva neke delove igre, a postoje razni natprirodni elementi, od govorećih bundeva do misterioznog demona dečaka koji može prikazivati pozorišne scene o drugim likovima. Bez ulaska u teritoriju spojlera, postoji četiri devojke koje će naša protagonistkinja sresti u svom putovanju, koje su ključ za razumevanje onoga što se dešava i za dobijanje jednog od više mogućih završetaka.
Sa nekim apstraktnim detaljima, radnja može delovati neujednačeno ponekad. Pripovedanje je sastavljeno od nagoveštaja završetka, što omogućava igraču da rano shvati istinu, ali sve se otkriva u jednom završetku. Nakon razumevanja onoga što se dogodilo, ponovna igranja dodaju više uticaja izborima u radnji, dodajući značajno značenje onome što se dešava.
Pocket Mirror: GoldenerTraum može ponekad delovati pretenciozno sa svojim nasilnim prikazima, a emotivni uticaj događaja će zavisiti od igrača. Ipak, dešifrovanje priče i razumevanje implikacija svakog detalja ima svoju intrigantnu privlačnost. To je vrsta pripovedanja koje je poput ulaska u zečju rupu.
Kao avanturistička igra, veliki deo igre je posvećen interakciji sa objektima u okruženju i pokušaju pronalaženja pravog načina za napredovanje. Izbori u dijalozima, rešavanje zagonetki, brzi događaji i sekvence bežanja su najčešći elementi igranja tokom cele igre.
Prva zona, na primer, služi kao tutorial za interakciju sa objektima i njihovo korišćenje za napredak u priči. Igrač mora da pronađe kuglice u više soba i stavi ih u otvore kako bi otključao sledeću sobu. Igra izbegava previše objašnjavanja, dajući samo naznaku kada se protagonist približi prvom otvoru.
Znanje da postoji objekat sa kojim se može interagovati može biti ključno za napredak u priči, pa igra pruža uputstvo kada se ta situacija pojavi. Pritiskanje dugmeta oko svega može dovesti do otkrivanja nekih drugih predmeta. Najznatiželjniji igrači mogu pronaći bundeve amajlije koje otključavaju dodatke koji objašnjavaju ličnosti, simpatije i antipatije glavnih likova.
Igra se razlikuje od zagonetki do „akcionih trenutaka“ (QTE-ova), što sprečava da igra postane dosadna. Uvek postoji nešto novo što treba uraditi, i osim ako niste osoba koja traži uputstva na internetu, teško je predvideti sledeći korak. Međutim, čini se da Pocket Mirror nikada zaista ne evoluira, sa jednostavnim izazovima koji vode do bilo kog kraja.
Preporučljivo je često čuvati igru, jer čak i male odluke mogu dovesti do loših krajeva. Da biste to uradili, igrač mora koristiti belu muzičku kutiju koja je dostupna samo na određenim mestima. Nikada nije potrebno previše se vraćati unazad, ali to je ipak nešto nezgodan dizajnerski izbor.
Iako imam nekoliko primedbi na priču i igranje, ne mogu se požaliti na estetiku Pocket Mirror-a. Prateći gotski stil, devojke nose složene haljine, a čak i pozadine imaju odličan osećaj boje, uzoraka i teksture.
Portreti likova prate razgovore. Ove ilustracije pružaju dobar pogled na likove sa vizuelnim znakovima, poput izraza lica i dovoljno detalja tela, koji informišu igrača o njihovoj prošlosti, ličnostima i osećanjima.
Tu su i nekoliko ilustracija i animacija koje se prikazuju tokom događaja u priči. Dobar primer su pozorišni komadi, koji izgledaju kao dečje priče. Oni su šareni, slatki i imaju chibi stil, što njihovu igru čini posebno izražajnom. Kada ove priče postanu mračnije, podsećaju na čarobnice iz Puella Magi Madoka Magica, poput šarene Charlotte, ali bez preterivanja.
Zvučni efekti i pozadinska muzika takođe su vredni pažnje. Pošto se igra naginje ka horor žanru, istražuje zastrašujuću tišinu, male zvukove poput koraka na starom drvetu ili neprestanog dedinog sata, pa čak i šarmantnu muziku za šarene, pozorišne trenutke.
Pocket Mirror: GoldenerTraum je jedinstven koncept koji podseća na klasične anime serijale poput Rozen Maiden i Madoka Magica, kao i književna dela poput Alise u Zemlji čuda. Međutim, priča nikada ne deluje potpuno razrađeno, ostavljajući predvidljivo i gotovo zbunjujuće iskustvo. Bez obzira na to, to je iskustvo koje ostaje s vama zahvaljujući prelepim scenama, elementima horora i intrigantnom ansamblu likova.
