Pneumata počinje jednim od najjezivijih događaja: neko kuca na tvoja vrata usred noći. I od tog trenutka stvari ne postaju ništa bolje. Ustajući iz kreveta, primetiš nekoga kako stoji na ulici i gleda u tvoju kuću. Kada otvoriš vrata, ostavljena je kutija sa misterioznom kasetom unutra. Upravo te ta kaseta vodi do grada Milton, gde se odvija većina događaja u igri. I tu zapravo počinje horor.
Kao horor igre, Pneumata je inspirisana klasicima. Oseća se prisustvo Silent Hill elemenata, a definitivno i Resident Evil. Međutim, kao i moderne Resident Evil igre, igra se iz prvog lica, čime te stavlja direktno u središte akcije.
Stigavši u Milton, sve deluje tiho. Možda čak i previše tiho. Ali kako ulaziš dublje u grad, možda zavirujući u napuštene kuće usput, tenzija postaje gotovo opipljiva. A kada konačno naiđeš na jednog od stanovnika ovog naizgled Boga zaboravljenog mesta, teško je osećati se sigurno od tog trenutka.
Posetićeš razne lokacije tokom svoje muke kako bi otkrio misteriju grada i na kraju pobegao. Usput ćeš, pored neprijatelja koje ćeš morati ili da izbegneš ili da se boriš protiv njih koristeći razna vatrena i hladna oružja, naići i na mnoštvo zagonetki koje treba rešiti. Nema tu ništa previše komplikovano; uglavnom je reč o tome da nađeš predmet u sobi X kako bi ti omogućio pristup sobi Y, iako ima nekih šifri sefova koje treba dešifrovati i nekoliko drugih problema za rešavanje.
Kao igra jednog programera, Pneumata je vizuelno impresivna i cilja visoko u drugim oblastima. Međutim, u celini je prilično nesređena. Odmah ćeš primetiti da glasovna gluma nije na najvišem nivou, a ubrzo ćeš shvatiti da neke stvari nisu objašnjene ili rešene na dobar način.
Na primer, ako istražiš vrata koja još uvek ne možeš otvoriti jer nemaš ključeve, dobićeš samo poruku „prazno“ na ekranu. A ako pokušaš da iskoristiš lekoviti predmet iz svog inventara, bićeš zbunjen — to možeš uraditi samo pritiskom na desno rame dugme. Takođe, nema načina da vidiš koja dugmad služe za šta unutar igre, tako da ako propustiš obaveštenje o tome kako da upališ baterijsku lampu, naći ćeš se u problemu.
Postoje i drugi problemi, poput nedostatka mape unutar igre koja bi ti pomogla da se snađeš u ponekad lavirintskim okruženjima. Ali kao što je slučaj sa mnogim indie horor igrama, glavna frustracija koju će mnogi doživeti dok prolaze kroz Pneumatu su situacije u kojima te neprijatelji lako mogu opkoliti, a ti nemaš način da pobegneš.
Sledi smrt, a postoji jedan deo igre posebno gde, kada ti oduzmu oružja, šanse su apsurdno naslagane protiv tebe i samo metodom pokušaja i grešaka možeš napredovati.
Kada nisi preplavljen neprijateljima, borba u Pneumati je pristojna. Većina neprijatelja reaguje kako bi očekivao na pucnje, a možeš koristiti niz hladnih oružja, uključujući cevi i tiganje. Takođe možeš izvesti udarac nogom kako bi neprijatelj bio ometen, ali to je prilično nepouzdano, posebno kada su neprijatelji vrlo blizu, tako da se na to ne možeš osloniti. Šteta je, jer da je udarac nogom mogao pružiti izlaz kada si opkoljen, najteži trenuci u Pneumati ne bi delovali tako kažnjavajuće.
Imao sam velika očekivanja ulazeći u Pneumatu, ali nažalost, nisu ispunjena. Ipak, impresivno je što je ovo delo jednog programera, i uz jedan ili dva zakrpe koje bi rešile neke od manje impresivnih elemenata, svakako bi je bilo lakše preporučiti. Međutim, u sadašnjem stanju, postoje određeni problemi koje će neki teško prevazići, a njen opšti „grub“ karakter znači da će je verovatno ceniti samo strastveni ljubitelji žanra sa visokim pragom tolerancije za nesavršenosti.