OpenAI navodi da se njegova korporativna struktura mora razvijati kako bi unapredila svoju misiju osiguravanja da veštačka opšta inteligencija (AGI) — AI sposobna da izvrši većinu zadataka koje ljudi mogu — koristi celokupnom čovečanstvu.
Trenutno, OpenAI funkcioniše kao profitna organizacija pod kontrolom neprofitne, sa sistemom „ograničene dobiti“ za investitore i zaposlene. Međutim, u blog postu objavljenom u petak, kompanija je iznela planove za prelazak svoje postojeće profitne strukture u Delaware javno korisnu korporaciju (PBC), sa običnim akcijama i misijom OpenAI-a kao javnim interesom.
Ove informacije su se već pojavljivale u medijima. U decembru je The New York Times objavio da je OpenAI razmatrao plaćanje milijardi dolara svojoj neprofitnoj organizaciji kako bi ona prepustila kontrolu. Ipak, ovo je prvi put da je OpenAI izneo svoj predlog u javnom dokumentu.
„Kako ulazimo u 2025. godinu, moramo postati više od laboratorije i startapa — moramo postati trajna kompanija“, napisao je OpenAI u svom postu. „Svet gradi novu infrastrukturu energije, korišćenja zemljišta, čipova, centara podataka, podataka, AI modela i AI sistema za ekonomiju 21. veka. Težimo evoluciji kako bismo napravili sledeći korak u našoj misiji.“
OpenAI tvrdi da bi uspostavljanje PBC-a omogućilo kompaniji da „uskladi interese akcionara, zainteresovanih strana i javnog interesa“ u svom odlučivanju, dok bi joj omogućilo da „pribavi neophodni kapital pod konvencionalnim uslovima“. Takođe bi stvorio jednu od najbolje resursima opremljenih neprofitnih organizacija u istoriji, tvrdi OpenAI. Postojeći OpenAI-jev neprofitni deo dobio bi akcije u PBC-u „po fer proceni koju bi odredili nezavisni finansijski savetnici“.
„Trenutno imamo neprofitnu i profitnu organizaciju, i nastavićemo da imamo obe,“ napisao je OpenAI. „Naša trenutna struktura ne dozvoljava upravnom odboru da direktno uzme u obzir interese onih koji bi finansirali misiju i ne omogućava neprofitnoj organizaciji da lako radi više od kontrole profitne organizacije. PBC će upravljati operacijama i poslovanjem OpenAI-a, dok će neprofitna organizacija zapošljavati tim rukovodilaca i osoblje za sprovođenje dobrotvornih inicijativa u sektorima poput zdravstvene zaštite, obrazovanja i nauke.“
OpenAI je osnovan 2015. godine kao istraživačka laboratorija sa neprofitnim karakterom. Međutim, kako su njegovi eksperimenti postajali sve skuplji, kompanija je usvojila trenutnu strukturu i počela da prima investicije od VC fondova i kompanija poput Microsofta.
U oktobru, OpenAI je prikupio 6,6 milijardi dolara uz procenjenu vrednost od 157 milijardi dolara, čime je ukupna prikupljena suma dostigla 17,9 milijardi dolara. Uprkos tome, kompanija očekuje gubitak od 5 milijardi dolara ove godine, prema CNBC-ju, a uslovi poslednje runde finansiranja zahtevaju završetak prelaska na profitnu strukturu u roku od dve godine.
Plan transformacije nailazi na otpor
Jedan od osnivača OpenAI-a, milijarder Elon Musk, podneo je zahtev za zabranu prelaska na profitnu organizaciju, optužujući OpenAI da se udaljio od svoje izvorne filantropske misije. Musk takođe tvrdi da je OpenAI ograničio finansiranje njegove AI kompanije xAI, navodno obezbeđujući obećanja investitora da neće finansirati konkurenciju.
OpenAI je ove optužbe nazvao „neosnovanim“ i pripisao ih ogorčenju.
Rival OpenAI-a, Meta, takođe podržava napore da se zaustavi konverzija u profitnu organizaciju. U decembru, Meta je poslala pismo kalifornijskom državnom tužiocu Robu Bonti, upozoravajući da bi takva transformacija imala „seizmičke posledice za Silicijumsku dolinu.“
„Ako je OpenAI-jev novi poslovni model validan, neprofitni investitori bi mogli ostvariti istu dobit kao oni koji investiraju na konvencionalan način u profitne kompanije, dok bi istovremeno imali koristi od poreskih olakšica koje pruža vlada,“ napisala je kompanija Meta u svom pismu.
Konkurenti OpenAI-a, poput xAI i Anthropic, već funkcionišu kao javno korisne korporacije (PBC), ali nemaju neprofitnu komponentu.
Trenutna struktura OpenAI-a dovela je do naglog smenjivanja izvršnog direktora Sama Altmana prošlog novembra. Takođe, omogućava odboru da odredi tačan trenutak kada je OpenAI postigao veštačku opštu inteligenciju (AGI) i izuzima ovu AGI od licencnih ugovora koje kompanija ima sa svojim klijentima.
Jedan od tih klijenata je Microsoft. Microsoft i OpenAI imaju specifičnu, internu definiciju AGI. Dve kompanije su prošle godine potpisale ugovor koji definiše da je OpenAI postigao AGI samo ako razvije AI sisteme koji mogu generisati najmanje 100 milijardi dolara profita.
OpenAI se i dalje suočava sa odlaskom visokokvalifikovanih stručnjaka, delimično zbog zabrinutosti da kompanija daje prioritet komercijalnim proizvodima nauštrb bezbednosti. Jedan bivši zaposleni, Kerol Vajnrajt, koji je istraživao usklađivanje AI sistema sa bezbednosnim politikama, napisao je u postu na platformi X ove jeseni da je „OpenAI bio strukturisan kao neprofitan [ali] se ponašao kao profitna organizacija“ i dodao da „ne treba [verovati] kada obećava da će kasnije postupiti ispravno.“
