Upoznavanje osobe je jedna od onih stvari koja se, bez obzira na nivo ulaganja u nju, uvek oseća kao munja u flaši. Intimno upoznavanje neke osobe i poznavanje nekoga po vrednosti lica može biti razdvojeno sa jednim ili dva izbora. U samom srcu, One Night Stand želi da prenese ovu tačku.
Gameplay je mudar, One Night Stand jednostavno se igra kao „point i klik“ igra. Tokom vremenskog razmaka desetominutnog scenarija, imate šansu da postignete dvanaest različitih ishoda, a svi su zasnovani na odlukama koje donosite usput.
Estetska strana igre suptilno prenosi kako se situacija oseća: potresno. Sve crte oko likova su lagano nacrtane, ne povezujući se uvek sa njihovim susednim oznakama. Oni takođe imaju tečne pokrete prema njima koji se kreću napred-nazad od mesta gde bi trebalo da budu. Iako ovo stvara osećaj nelagodnosti, sve boje zadržavaju oblik predmeta ili osobe koju prenose.
Ovaj kontrast ima čudno umirujući efekat na to. Ostatak sobe ostaje nepomičan, mada sa sličnom statičnom umetnošću. U toj sobi nalazite različite predmete koji će vam pomoći da shvatite kako se odigrala zaboravlјena noć kao i kakva je ova žena. Pri tome pronalazite načine da ili upoznate ovu ženu, pokušate da izađete bez sukoba ili bilo šta između toga.
Na kraju, mnogi od ovih ishoda zahtevaju vrlo konkretne akcije da bi ih dostigli. Filozofski, mislimo da je to neizmerno divno. Više puta smo igrali kroz ovaj scenario i imamo toliko mnogo problema pokušavajući da dođemo do rezultata za kojim smo čeznuli. Ova žena izgleda tako intrigantno…
Poput ledenog brega, ova žena nam omogućava samo da vidimo delić onoga ko je ona kao osoba. Istovremeno, taj deo koji predstavlјa ima toliko šarma u tome. Ovo se možda poklapa sa našim tipom ličnosti, ali u tome je sinhronost: pronalaženje značaja u slučajnoj pojavi. Borimo se, igrajući se kroz igru iznova i iznova, pokušavajući da vidimo koje kombinacije će nam omogućiti da zaslužimo njeno poverenje, ali nastavlјamo da donosim pogrešne odluke.
Istovremeno, ponavlјanje procesa iznova i iznova za različite ishode, kao igra, može da uništi prvobitni ishod. Na ovu smo istu senzaciju naišli kada smo pokušali da igramo kroz Heavy Rain po drugi put: Jednostavno nema istu težinu, jer se nekako vraćate unazad i menjate stvari, a to što ste prošli izgleda besmisleno. Dok vam One Night Stand omogućava da vidite kako ste mogli drugačije da radite, višestruki prozori stvaraju smanjujući povratak na ono čemu se igra nada.
Iako ne možemo da kažemo da ovaj scenario čini potpuno zaokuplјenu video igru, One Night Stand preteruje u naglašavanju koliko je jedan važan trenutak u vremenu. Jednako tako, ne možemo uvek da budemo sa nekim, uprkos tome šta osećamo prema toj osobi. Odnos nije jednostran. Način na koji One Night Stand stvara taj osjećaj gotovo beznadežne čežnje čini ovo iskustvo tako čudesnom lјudskim.
Uprkos svemu, One Night Stand ima nekoliko čudnosti svojih kontrola. Koristili bi tastere sa strelicama sa strane ekrana da pomerimo sobu, ali s vremena na vreme se pojavi prompt kao da smo pokušali da napustimo sobu. Takav poziv nalazi se pri dnu ekrana, daleko od strelica za pomeranje. Neki interaktivni predmeti, poput knjiga ili odeće, takođe sede ispod navigacionih dugmića, što nas tera da se krećem unaokolo umesto interakcije sa tim objektom.
One Night Stand stvara čovečanstvo iz nezgodnog trenutka u životu dvoje lјudi koji su se nasumično upoznali. Dok igrivosti nedostaje vrsta rafiniranosti da bi se stvarno stvorio sadržaj, One Night Stand je brzo završen, ali pun srca.
One Night Stand nudi komad lјudskosti, sa umetničkim stilom savršenim za ono što pokušava da uradi. Ponavlјanje ponekad ometa, a par neobičnih kontrolnih izbora može da poremeti vašu igru. U isto vreme, srce i duša onoga što je One Night Stand uvek je u rukavu, omogućujući vam da ga ili zagrlite ili zgnječite. Ovo će biti pritajeni hit još dugo, uprkos pretrpanom tržištu video igara.
