Lucky Hunter je roguelite auto-battler deckbuilder igra koju je razvila solo indie ekipa 159 Studio, a objavio indienova. Nikada ranije nisam igrao auto-battler igre jer volim aktivno da donosim odluke, ali uvek postoji prvi put za sve. Da vidimo da li imam dovoljno sreće da uživam u ovom naslovu ili će se ispostaviti kao zamoran zadatak.
Priča je prilično osnovna i nema previše fokusa. Igrate kao lovac koji kreće u potragu za demon lordom koji uništava zemlju, a usput donosite resurse svom selu. Ima tu i nešto dodatne pozadine ako zavirite u zapis lovca ili pomažete seljanima s predmetima, ali to nije obavezno i ne igra veliku ulogu na duže staze.
Što se tiče prezentacije, mogu reći da je sasvim u redu. Dizajn likova je simpatičan, a muzika pristojna. Ipak, najveća zamerka ide na račun zvučnog efekta pri napadima – ponekad zvuči oštro i podseća na audio grešku kada se sve odjednom odvija velikom brzinom. Više bih voleo da je zvuk nešto mekši.
Sad prelazimo na sam gameplay. Kao i kod drugih roguelite deckbuilder igara, putujete po mapi, birate puteve do cilja, borite se s postepeno težim protivnicima i poboljšavate svoj špil malo po malo. Postoje dva glavna režima igranja: Normal i Endless. Kao što možete pretpostaviti, Normal mod ima krajnji cilj da porazite Demon Lorda, dok Endless mod traje dok ne doživite poraz.
Kako se borite? Pa, bacajući dovoljno vojnika, nindži, slajmova, alkemičara i hakera, naravno! Dopustite mi da objasnim. Vaš špil/inventar se sastoji od figura koje su razbacane po mreži na početku svakog poteza. Postoje razne vrste koje mogu nanositi štetu protivnicima, smanjiti štetu koju primate, pojačati vaše figure ili dodati nove. Ako se tri iste figure nađu jedna pored druge, one će se spojiti u mnogo snažniju verziju. Kada se sve figure spoje i aktiviraju, a protivnici izvrše svoje napade, možete odabrati novu figuru za dodavanje u špil. Ponavljate ovaj proces sve dok ne pobedite ili ne izgubite. Lako, zar ne? Zapravo, jeste. Samo morate praviti ispravne izbore kako biste unapredili špil, jer u suprotnom vaši protivnici će vas nadjačati. Sviđa mi se što igra logično redosledi aktiviranja figura i pokušava da maksimalno iskoristi njihove osobine. Pravo je zadovoljstvo gledati kako se sve spaja i kreće u konačni napad.
Međutim, ne morate se u potpunosti oslanjati na figure. Možete nabaviti relikvije kupovinom ili kao nagradu za teške susrete. One pasivno poboljšavaju vaš špil, a neke su ekskluzivne za određene arhetipove, poput dodavanja jedne figure vojnika svakog poteza. Ove relikvije se takođe mogu unaprediti kod kovača kako bi postale još efikasnije.
Na kraju, naići ćete na neprijatelja koji će biti previše težak, ali to nije kraj. Između rundi možete potrošiti talent poene kako biste trajno poboljšali svoje statistike ili otključali nove pakete s figurama. Budite svesni da će to povećati broj opcija, što može otežati dobijanje onoga što želite, ali imate pristup samo trima paketima po rundi. Možete postaviti jedan paket kao omiljeni kako biste bili sigurni da ćete ga dobiti, što vas primorava da se prilagođavate i smišljate nove sinergije u hodu – što je zabavno. Ko zna, možda najneverovatnije kombinacije, kao slajmovi i nindže, postanu najmoćnije od svih.
Lucky Hunter je veoma, veoma zarazan. Morao sam da se odvojim od igre samo da bih napisao ovu recenziju, a već me svrbi da je ponovo pokrenem. Da nisam, verovatno bih igrao ceo dan. Neverovatno je zabavno gledati kako se sve odvija; slike jednostavno ne mogu preneti osećaj zadovoljstva kada eliminišete protivnika u jednom potezu sa hiljadama HP-a. A za samo nekoliko dolara? Svakako je preporučujem, osim ako niste skloni zavisnosti, jer bi mogla biti previše opasna za takve igrače.