Za mene lično, LEGO igre generalno mogu biti promenljivog kvaliteta. Naravno, to se drastično promenilo kada sam se dočepao igre LEGO Voyagers ranije u septembru, koja je postala moj novi favorit u franšizi i pokazala mi koliko kreativne, zabavne i jedinstvene LEGO igre zaista mogu biti ako im se posveti odgovarajuća pažnja.
S obzirom da se moja ljubav prema LEGO igrama ponovo rasplamsala zahvaljujući Voyagersu, bio sam nestrpljiv da se zauzmem za to da je predstojeći LEGO Party! nešto što apsolutno moramo da obradimo ovde na DualShockersu. Nakon što sam proveo vreme sa ovim naslovom i video sve što ima da ponudi, tako mi je drago što sam bio u prilici da ga isprobam.
Ako niste upućeni, LEGO Party! se u suštini može svesti na novo iskustvo tipa Mario Party, s glavnim razlikama što je, naravno, fokusirano na LEGO, ali i što je dostupno na svim modernim konzolama i ima „crossplay“ za lakše udruživanje sa prijateljima, za razliku od drugih igara fokusiranih na izvesnog akrobatskog vodoinstalatera.
Naravno, LEGO Party! ne izmišlja toplu vodu, ali postoji nešto zaista uzbudljivo u tome što na tržište stiže novi naslov u žanru koji volim, a koji nije zaključan iza ekskluzivnosti za jednu konzolu ili granica između platformi koje nam u 2025. godini jednostavno više nisu potrebne.
LEGO Party! nije savršen, ali je prokleto blizu savršenstva ako tražite onaj spoj društvene igre na tabli i kolekcije mini-igara koji ste verovatno zavoleli negde drugde. Uzbuđen sam što ću se upustiti u ovo, pa hajde da odmah zaronimo.
Hajde da se pozabavimo onim što je svima očigledno. Da, LEGO Party! je izuzetno sličan Mario Party franšizi. Iako bi neki to mogli videti kao preterano kopiranje, ja bih lično tvrdio da je donošenje ove formule igranja masama, nakon decenija zaključanosti na platformama kojima upravlja Veliki N, sjajna usluga gejmerima uopšte.
U svojoj suštini, ovo je tačno ono što biste i očekivali. Vi i još tri igrača (bilo da su ljudi ili CPU) krećete se po mapi u stilu društvene igre, punoj iznenađenja, zamki, predmeta i događaja, boreći se da vidite ko će završiti partiju sa najviše sakupljenih zlatnih kocki (ekvivalent „power“ zvezdama u LEGO Party! igri).
Između poteza na tabli, igrači će se suočiti u jednoj od 60 mini-igara, koje će najbolje nagraditi najvećom količinom „studova“ (zamislite novčiće u Mario Party igrama). „Studovi“ se troše na zlatne kocke, pa što ih više sakupite, veće su vam šanse da steknete prednost na tabli.
Dostupno je mnogo strategije i dobrog, staromodnog „griefinga“ tokom poteza, jer takođe možete krasti zlatne kocke i „studove“ od protivnika kako biste u trenutku promenili tok partije. Iako ništa od ovoga ne bi trebalo da zvuči neuobičajeno ako ste dugogodišnji Mario Party igrač poput mene, LEGO Party! uvodi neke promene za koje mislim da divno služe žanru.
Kao prvo, runde počinju mini-igrama umesto da se njima završavaju. Mislim da je ovo neverovatan izbor, jer redosled završetka u mini-igri određuje redosled kretanja na tabli. Ovo je sjajno, jer daje veći značaj pobedi u igri, pošto bacanje kocke i kretanje prvi znači da ćete prvi stići do mesta za kupovinu zlatne kocke.
Kao neko ko obično dominira u mini-igrama u ovakvim naslovima, često bih se osećao oštećeno u Mario Party igrama po tom pitanju. Mogao bih da pobedim u svakoj mini-igri, ali ako sam bez obzira na to i dalje četvrti igrač koji baca kocku, mogu biti sputan bez ikakve svoje krivice. Kada posle pobede igram prvi, ja kontrolišem tablu, i mislim da je ovo sjajna promena. „Git gud“, protivnici.
Igrači takođe glasaju za mini-igre iz grupe od četiri opcije, što mi se mnogo više sviđa od nasumičnog odabira viđenog u Mario Party, koji prečesto rezultira slabom mini-igrom ili jednom od onih opcija za sakupljanje novčića u kojima niko zapravo ne uživa. Takođe, nema bonus zvezda/kocki koje se dodeljuju na kraju igre, tako da o pobedniku zaista odlučuje učinak tokom meča i ništa drugo.
Naravno, pobeda u svakoj mini-igri i dalje ne garantuje pobedu u partiji, jer mnogo toga zavisi i od upravljanja tablom, upotrebe predmeta i prosto prave sreće sa bacanjem kocke, ali smanjiti nasumičnost i haos za nijansu, nagraditi zaista dobru igru, a i dalje ostati zabavan je balans koji LEGO Party! savršeno pogađa, i zbog toga ga obožavam.
U igri LEGO Party! postoji 60 mini-igara, a većina njih je tipa 1v1v1v1, za razliku od Mario Party koji stalno ubacuje 2v2 i 3v1 igre. Opet, ovo mi se dopada. 3v1 igre u Mario Party često deluju ekstremno neizbalansirano, a 2v2 mogu biti izluđujuće ako vas upare sa slabijim igračem/CPU-om. 2v2 igre postoje u LEGO Party!, ali samo kada se stane na određeno polje na tabli.
Haos formata 1v1v1v1 je ono gde igre poput ove blistaju, a LEGO Party! ih dosledno pogađa u centar. Zaista se ne šalim kada kažem da među 60 opcija jedva da ima mini-igara za koje mislim da su slabe. Sve su barem zabavne, nagrađuju dobru igru i deluju originalno i kreativno čak i kada su očigledno inspirisane nečim drugim.
Faktor šarma je takođe visok, jer upotreba samih LEGO kockica očigledno dolazi do izražaja u svakom iskustvu, bilo da je to samo u umetničkoj inspiraciji, iz perspektive građenja, ili na neki novi, jedinstven način koji nikada ne biste ni očekivali. Svaka igra je živopisna, uzbudljiva i jednostavno je zadovoljstvo gledati je.
Kao i u Mario Party, imaćete priliku da vežbate mini-igre pre nego što se upustite u pravo takmičenje, što je divno u slučaju da vas opis pravila ili kontrola i dalje ostavlja malo nesigurnim. Većina igara se, međutim, lako razume i obično zahteva samo jedan ili dva unosa na kontroleru, što ih čini izuzetno lakim za shvatanje, dok su i dalje divne u izvođenju.
Postoje sportska takmičenja, trke vozila, lavirinti, igre pamćenja, vežbe sortiranja LEGO kockica, platformski izazovi i zaista mnogo toga između. Mislim da izbor možda blago naginje ka igrama zasnovanim na vozilima, ali sve su toliko zabavne da mi to lično uopšte ne smeta, a i dalje ima mnogo drugih tipova mini-igara.
Do sada sam igrao uglavnom sa jednim ljudskim i dva CPU igrača na „Normal“ težini, i balans deluje sjajno. Neke igre su lakše od drugih, ali kao što je prethodno rečeno (i ne pokušavam da se hvalim, kunem se), ja sam prosto prilično dobar u ovakvim iskustvima. Ipak, bilo je više nego dobrodošlo kada bih zasluženo izgubio neku posebno tešku igru od protivnika.
Iako i dalje postoje povremeni elementi vezani za RNG u ponekoj mini-igri, to nije ni blizu istog nivoa RNG-a koji se nalazi svuda po Mario Party igrama. Nekima od vas će možda nedostajati ta nasumičnost jer doprinosi opštem haosu, ali ponoviću da ja više volim iskustva gde se dobra igra ceni više od svega ostalog. LEGO Party! pruža pravi balans.
Smatram da je zaista impresivno koliko je ova kolekcija mini-igara dobro probrana. Nikada nisam imao trenutak da je izabrana igra u kojoj jednostavno nisam želeo da učestvujem, a to je čest problem kad god igram Mario Party. Pretpostavljam da ću imati izraženije preference kako budem nastavio da igram. Ali kako sada stoje stvari, sve ove igre su sjajne.
LEGO Party! ima četiri mape za igru, što nije izuzetno veliki broj. Iako mi se ne dopada što stalno pominjem Mario Party, relevantno je napomenuti da većina tih igara ima više opcija za table od ovog LEGO naslova. Naravno, kvalitet je važniji od kvantiteta, a LEGO Party! ima neke sjajne mape. Ali lagao bih kada bih rekao da ne želim više.
Ipak, četiri koje su ovde su sve dobre do odlične mape. Čak i tako, već sada mogu da vam kažem definitivan redosled po kojem bih ih rangirao, a jedna od četiri se izdvaja na dnu kao najslabija dostupna opcija, uprkos nekim zanimljivim mehaničkim idejama. Zbog toga se ograničen broj mapa za mene dodatno smanjuje kada uzmete u obzir da verovatno neću mnogo birati da igram jednu od tabli u budućnosti.
Evo šta je u ponudi za teme mapa/tabli: Pirati, LEGO Ninjago, Svemir i Zabavni park. Uprkos tome što nemam nostalgiju ili ljubav prema Ninjago serijalu, trenutno bih tvrdio da mi je to omiljena mapa u grupi, dok je mapa Svemira odmah iza nje. Piratska mapa je i dalje zabavna, što znači da je Zabavni park najslabiji u grupi, po mom mišljenju.
Iako Zabavni park izgleda neverovatno i apsolutno blista živopisnošću i veličinom u poređenju sa drugima, raspored table i strategija se na kraju svode na držanje male kružne staze tokom većeg dela partije, što na kraju čini da deluje prilično ograničeno. Ipak, u celini, zaista sam više nego zadovoljan tablama ovde, uprkos specifičnoj zamerci na jednu od četiri.
Table su takođe dinamične i imaju nekoliko varijacija/iteracija koje će voditi do različitih iskustava od partije do partije, što pomaže kod ograničenog ukupnog broja od četiri izbora. Svaka tabla ima polja na koja možete stati gde ćete moći da izaberete novi deo mape za izgradnju. Na primer, na mapi Zabavnog parka, možete izabrati da gradite vodene parkove, uklete kuće, dvorce od slatkiša i razne druge atrakcije.
Šta god da izaberete da izgradite, to će dovesti do novih prepreka na tabli, događaja, aktivnosti, pa čak i šanse da otkrijete više zlatnih kocki koje možete nagomilati ako odigrate kako treba. Ova mehanika nudi neku utehu svima koji bi mogli pomisliti da je broj mapa premali, jer na kraju krajeva postoji na desetine kombinacija mapa koje možete iskusiti.
Postoje i meta-događaji koji se odvijaju na svakoj mapi, poput svemirskog vanzemaljca protiv kojeg se treba boriti, Ninjago zlikovaca koje treba osujetiti, ili drugih raznih iznenađenja koja će se pojaviti kako broj odigranih rundi raste. Sve je to kul, i iako će njihova početna novina na kraju izbledeti, i dalje prodrmaju svaku partiju na zabavne načine koje ćete morati da uzmete u obzir za svoju krajnju strategiju igranja.
Postoje i prodavnice raspoređene po svakoj tabli za kupovinu predmeta, lopovi koje možete unajmiti da kradu „studove“ i kocke od protivnika, prečice koje treba otkriti i mnogo drugih stvari između. Čak i ako postoje samo četiri mape, i dalje sam bio izuzetno impresioniran količinom raznolikosti i uzbuđenja koja se mogu naći iz runde u rundu.
Takođe bih trebalo da pomenem da runde nariraju dva komentatora. Iako su uglavnom urnebesni, ne „pogodi“ svaka šala, a opcije dijaloga će se ponoviti pre ili kasnije. Ipak, prezentacija u stilu TV kviza sa duhovitim naratorima koji prikladno reaguju na akciju na ekranu je lep detalj, čak i ako na kraju postanu pomalo repetitivni.
Ovaj stil „party“ igara nikada nije bio preterano bogat modovima igranja, a LEGO Party! ne čini mnogo da proširi opseg tipičnih opcija. To je sasvim u redu, ali trebalo bi da znate to unapred. Postoji standardna „Challenge Zone“ (takmičenje na tabli koje znate i volite), nekoliko različitih načina da samo igrate mini-igre, i „single-player“ verzije nekolicine mini-igara za jurenje ličnih rekorda.
To je otprilike to. Ne postoji posvećen mod priče, niti bilo šta što doprinosi kreativnosti modova u žanru uopšte. Mislim da je to u redu, i jednostavno omogućava da LEGO Party! cveta kao upravo ona „multi-player“ igra kakva i pokušava da bude, ali to je ipak tačka za diskusiju.
To znači da ćete provoditi skoro sve svoje vreme u standardnom Challenge Zone modu, koji se definitivno najbolje doživljava sa što više ljudskih igrača koje možete da okupite do limita od četiri. Iako je CPU više nego adekvatan, igra je i dalje najbolja kada možete da okupite troje pravih prijatelja da igrate i takmičite se zajedno.
Kao što je ranije pomenuto, ovo je mnogo lakše u poređenju sa drugima u žanru, pošto je LEGO Party! multi-platformska igra sa omogućenim „crossplay-om“. Iskreno se nadam da to znači da će ova igra postati popularna kod široke publike. Ne postoji opcija za pronalaženje partija sa nasumičnim ljudima, ali onlajn „crossplay“ sa prijateljima je i dalje mnogo više nego na šta smo navikli u žanru, tako da veliki plus za to.
Ono što je dodatno kul je to što LEGO Party! takođe ima 300 različitih mini-figura sa kojima možete igrati. Iako je dobar deo njih otključan od samog početka (više nego dovoljno), lepo je napredovati i zarađivati valutu u igri koja se može koristiti za otključavanje sve više figura koje ćete dodati svom rosteru likova.
Ako ovo zvuči ili izgleda previše kao progresija otključavanja kozmetičkih skinova u „live service“ igrama poput Fortnite ili Fall Guys, zapravo uopšte nije tako (na sreću). Igra vam samo daje lepe ciljeve kojima težite i nagrade za nastavak igranja i uživanja u igri sa svojim prijateljima.
Iako ste više nego slobodni da jednostavno koristite ovih 300 unapred postavljenih opcija mini-figura, igra vam takođe omogućava da mešate i spajate različite LEGO glave, lica, ruke, torza, noge i dodatke kako biste zaista prilagodili svoju figuru tačno onako kako želite. Steam stranica za igru tvrdi da to znači da imate na raspolaganju preko milijardu kombinacija, što je zaista zapanjujuće.
U LEGO Party! je uloženo mnogo šarma i očigledne ljubavi prema LEGO franšizi u celini, i zaista je lepo videti kako to sija kroz sve opcije prilagođavanja koje su ovde predstavljene. To je šlag na torti jedne „multi-player party“ igre kojom sam se, sve u svemu, više nego oduševio, i jedva čekam da nastavim da otključavam još figura kako bih se vratio u igru.
