Kao neko ko se na prvi pogled zaljubio u igru Journey kompanije thatgamecompany, LEGO Voyagers je već imao prednost u privlačenju moje pažnje. Da budem jasan, ne sugerišem da ove dve igre imaju mnogo toga zajedničkog u startu; Journey je, pre svega, avanturistička igra sa lakim platformskim elementima, dok je LEGO Voyagers čvrsto ukorenjen u žanru puzle-platformera. Ali u svojoj suštini, obe igre su usredsređene na ideju povezivanja i komunikacije, što je možda i razlog zašto me je LEGO Voyagers toliko prijatno iznenadio. Forma koju zauzima je svakako drugačija od umetničke igre kao što je Journey, ali je teško poreći da su obe izgrađene od nekih istih temeljnih kockica.
Iako se nećete naći u ulozi bezimenog putnika koji se uputio ka vrhu daleke planine, LEGO Voyagers počinje sa poznatom postavkom. Igrate kao mala, 1×1 LEGO kockica, ona vrsta zbog koje, ako je slučajno nagazite bosi, vrištite i psujete sve po spisku. Srećom, ova LEGO kockica, sa svojim jednim okom i sposobnošću da cvrkuće/peva, beskrajno je simpatičnija, i iako nije dobro opremljena za borbu ili ozbiljno platformisanje, njen sićušni skok i sposobnost da se kotrlja i prevrće gotovo svuda čine je savršeno pogodnom za istraživanje.
Možda sada vidite zašto me je LEGO Voyagers podsetio na Journey, ali što se tiče gejmpleja, tu se sličnosti završavaju. Umesto da pokušavate da stignete do vrha planine, vaša neustrašiva LEGO kockica ima svoju zvezdu vodilju, koja je u obliku lansirne rampe za spejs-šatl daleko u daljini. I umesto da nasumično nailazite na druge igrače tokom svog putovanja, vi ćete na ovaj put krenuti sa drugom LEGO kockicom pored sebe, od početka do kraja.
Bilo da igrate onlajn sa prijateljem ili lokalno, LEGO Voyagers sledi isti put kao i druge igre namenjene isključivo za co-op igranje, poput Split Fiction i It Takes Two. Da budemo pošteni, co-op LEGO igre nisu ništa novo, ali za razliku od mnogih licenciranih LEGO naslova koji su se oslanjali na reference iz pop kulture i pozajmljivanje fora iz vaših omiljenih letnjih blokbastera, Voyagers je daleko mirnije i opuštenije iskustvo, više u skladu sa prethodnim naslovom developera Light Brick Studios, LEGO Builder’s Journey. Tokom cele igre nema apsolutno nikakvog dijaloga, i iako bih morao da odigram još jednom da potvrdim, kunem se da nisam video nijedan jedini rez kamere tokom trosatne kampanje. Pojedi se od muke, God of War.
Iako bi sposobnost vaše LEGO kockice da se kotrlja, skače i komunicira putem cvrkutanja sama po sebi mogla da čini dobru igru, njena sposobnost da se spaja sa drugim LEGO delovima je poslednji delić slagalice zbog kojeg stvar konačno „klikne“. Ovo igra ključnu ulogu prilikom platformisanja, omogućavajući vam da skačete i kačite se na delove skela i druge objekte u okruženju, ali takođe možete prikačiti svoju LEGO kockicu na druge slobodne LEGO delove i pomerati ih. Proces gradnje može zahtevati minut da se naviknete, jer ćete morati pažljivo da orijentišete LEGO delove pre nego što ih spojite, ali ubrzo ćete sa lakoćom graditi improvizovane mostove i merdevine.
Ipak, moraćete da sarađujete sa svojim co-op partnerom kako biste savladali neke od većih izazova u igri, koji na neverovatan način uspevaju da rekonstruišu onu dečiju radost zajedničkog stvaranja LEGO kreacija sa prijateljima. Upravljanje čamcem (gde svako od vas kontroliše zadnji propeler) i vožnja kipera (jedan na gasu, drugi za volanom) možda ne zahtevaju isti nivo kreativnosti kao pravljenje vozila od nule, ali osećaj koji dobijete nakon rešavanja zagonetke je podjednako opipljiv.
LEGO Voyagers je prilično kratka avantura (moj prvi prelazak je trajao nešto više od tri sata), ali svaki minut donosi nešto novo i originalno. Bilo da zajedno radite na popravci železničke pruge ili odvajate trenutak da se opustite i igrate na improvizovanoj klackalici, igra je prepuna ovih posebnih trenutaka koji naglašavaju važnost prijateljstva u našim životima. Takođe je, iznenađujuće, i neverovatno emotivna igra (posebno tokom završnih trenutaka), ali ne usuđujem se da vam pokvarim bilo šta od toga. Čak i kada bi se LEGO Voyagers mogao preraditi u isključivo single-player iskustvo, rezultat ne bi bio ni upola dobar kao što je sada. Ovo je u velikoj meri igra u kojoj nije bitan cilj, već putovanje koje prelazite zajedno.
