Jixo je raznovrsna puzzle igra sa božićnom temom. U njoj možete igrati igre sa skrivenim objektima, slagalice, igre uparivanja i druge.
Kada uđete u igru, naći ćete meni koji vam omogućava da izaberete vrstu nivoa koju želite da igrate ili da odaberete nasumični nivo. Imate opciju slagalica, slagalica sa skrivenim objektima, slagalica sa klizačima, uparivanja objekata, zaključanih kutija sa klizačima, uparivanja pločica, spajanja kockica ili Solitaira.
Sve slike koje pretražujete ili popravite su božićne tematike, kao mače koje se igra sa božićnom kuglom, Santa-ina radionica ili snežni pejzaži. Postoji nekoliko nivoa težine, tako da možete isključiti savete ili ih zadržati. Laki mod zapravo čini i slagalice same po sebi lakšim. Kako igrate, dobijate novčiće, a te novčiće možete koristiti da otključate dodatne tipove slagalica, kao što su slagalice sa klizačima, koje nisu otključane na početku.
Za razliku od mnogih drugih igara sa skrivenim objektima, Jixo vam ne daje samo jednostavnu listu stvari koje treba pronaći, već su neki od predmeta navedeni kao „Mali lopov sira“ umesto Miša ili „Velika životinja sa kljovama“ umesto Slona. Ovo dodaje dodatni sloj izazova u puzzle igre.
Sve u svemu, nema mnogo raznovrsnosti ili izazova u puzzlama Jixo: The Season of Joy Collector’s Edition. Postoji nekoliko različitih slagalica koje se igraju na isti način, kao slagalice sa pokidanim papirom i klasične slagalice. Sve slagalice koje pronađete u ovoj igri su identične tipovima slagalica koje možete pronaći u bilo kojoj drugoj igri, samo što ova ima božićnu tematiku. Nije baš uzbudljivo, a slagalice su pomalo razočaravajuće za 10 USD. Mislim da bih bio prilično razočaran Jixo-om da sam ga kupio.
Ako je neko ovde već neko vreme i pročitao mnoge moje članke, znaće da imam prilično negativno mišljenje o AI-generativnoj umetnosti. Osnovno, to funkcioniše tako što uzima delove tuđih umetničkih radova i kombinuje ih na nove načine, slično kao da isečete gomilu slika iz časopisa i zalepite ih zajedno. Nije inherentno loša stvar, i jeftinije je nego unajmljivanje umetnika, što obično nije u budžetu za male indie igre.
Međutim, postoji problem da li su vlasnici AI-ja imali dozvolu da obučavaju svoje programe na određenim zaštićenim radovima. Kao neko ko zarađuje za život pisanjem, pomisao da gomila AI kompanija uzima moj rad da bi obučavala svoje AI modele pre nego što naplate gomilu drugih ljudi mesečnom pretplatom da ga koriste, prilično me besni.
Dok pokušavam da moje mišljenje o AI umetnosti ne utiče na to kako doživljavam igre, upotreba AI-ja u Jixo: The Season of Joy Collector’s Edition je bila toliko prisutna da nisam mogao da se uzdržim. Neke od umetnosti su bile ružne i mutne na jedinstven način za AI-generisanu „umetnost“, i to je stvarno umanjilo moje ukupno uživanje u igri.
Ne volim igre koje koriste AI; mislim da ne postoje mnoge upotrebe za AI u prostoru gde naplaćujete ljudima za krajnji proizvod. U kombinaciji sa činjenicom da me Jixo pomalo smorio, mislim da mi se jednostavno ne sviđa. Nije originalan ni na koji način, a umetnost, koja je glavna tačka igre, je i AI generisana i pomalo mlaka. Ne ružna po sebi, ali ima tu vrstu mutne čudnosti koja dolazi sa AI generacijom.
Jixo: The Season of Joy Collector’s Edition ima mnogo različitih slagalica, ali nisam bio previše impresioniran kombinacijom umetnosti koja mi se ne dopada, cene od 10 USD i generičkih igara unutra. Ako vam AI umetnost ne smeta, možda će vam Jixo biti mnogo zabavniji nego meni, zbog čega sam ovu igru ocenio sa „Nisam siguran“.