Industrija video igara prolazi kroz fascinantne transformacije, a svaka nova sezona donosi nam naslove koji pokušavaju da redefinišu ono što smatramo zabavnim. U moru ozbiljnih, mračnih i hiperrealističnih simulacija preživljavanja ili masivnih igara otvorenog sveta koje zahtevaju stotine sati posvećenosti, povremeno se pojavi naslov koji nas podseti na to da je primarna svrha gejminga – čista, nepatvorena i često besmislena zabava. Upravo u tu kategoriju spada Stupid Never Dies, igra koja već na prvi pogled obećava sate neobuzdanog smeha i uništenih virtuelnih prijateljstava. Iza ovog ambicioznog i beskrajno šarmantnog projekta stoji kreativni razvojni tim Lunatic Studios, dok je za globalnu distribuciju zadužen izdavač Mayhem Publishing. Ovi timovi su prepoznali glad publike za kooperativnim naslovima koji ne shvataju sebe previše ozbiljno, i odlučili su da isporuče proizvod koji slavi ljudsku nespretnost.
Naša redakcija je imala ekskluzivnu priliku da provede nekoliko desetina sati uz ranu verziju ove igre, takozvani „hands-on“ pregled, i ono što smo iskusili ostavilo nas je u suzama – delom od frustracije, ali najvećim delom od histeričnog smeha. Stupid Never Dies nije samo igra; to je interaktivni eksperiment o tome koliko puta možete poginuti na najgluplji mogući način, a da pritom ipak poželite da pokušate ponovo. U ovoj izuzetno opsežnoj i detaljnoj najavi, proći ćemo kroz svaki aspekt ovog uvrnutog univerzuma, secirati mehanike koje ga čine toliko zaraznim, i objasniti zašto smatramo da će ovo biti jedan od najstrimovanijih naslova kada se konačno pojavi u prodaji.
Koreni haosa i evolucija kooperativnog igranja
Da bismo zaista razumeli fenomen koji Stupid Never Dies pokušava da stvori, moramo se osvrnuti na istoriju kooperativnog igranja na kauču (couch co-op) i mrežnog multiplejera. Naslovi iz prošlosti su nas naučili da je saradnja ključ uspeha, ali su nam takođe pokazali da je slučajna sabotaža saigrača često mnogo zabavnija od same pobede. Lunatic Studios je uzeo tu filozofiju i podigao je na potpuno novi nivo. Njihova vizija nije bila da naprave igru u kojoj morate biti savršeno sinhronizovani, već igru u kojoj je vaša nesinhronizovanost glavni izvor zabave.
U svojoj srži, Stupid Never Dies kombinuje elemente preživljavanja, platformera i rešavanja logičkih zagonetki (puzzle) pod ogromnim pritiskom. Vi i vaš tim, koji može brojati do četiri igrača, bačeni ste u seriju proceduralno generisanih nivoa koji su dizajnirani sa jednim jedinim ciljem – da vas ubiju. Ali ne na onaj epski, herojski način gde padate u borbi protiv zmaja. Ovde ćete ginuti jer ste stali na grabulje koje su vas lansirale u bazen sa radioaktivnim otpadom, ili zato što je vaš prijatelj slučajno pritisnuo dugme za samouništenje dok je pokušavao da otvori vrata od toaleta. Izdavač Mayhem Publishing je mudro prepoznao potencijal ovakvog dizajna, znajući da su upravo ovakvi momenti ono što igrači najviše dele na društvenim mrežama.
Fizički endžin i mehanike koje testiraju vaše reflekse
Centralni stub na kojem počiva celokupno iskustvo igre Stupid Never Dies jeste njen neverovatno kompleksan, ali namerno „klimav“ fizički sistem. Vaši likovi se kreću sa dozom nespretnosti koja podseća na takozvanu „ragdoll“ fiziku. Svaki skok, trk ili pokušaj hvatanja predmeta nosi sa sobom rizik od gubitka ravnoteže. Osećaj težine i inercije je fantastično pogođen. Ako trčite prebrzo i pokušate naglo da skrenete, vaš lik će proklizati i verovatno pasti sa ivice litice.
Interakcija sa okolinom je apsolutno ključna. Svaki nivo je prepun predmeta koje možete podići, baciti, iskoristiti kao alat ili, što je najčešći slučaj, pretvoriti u smrtonosno oružje protiv sopstvenog tima. Na primer, u jednom od nivoa smeštenih u napuštenoj fabrici eksploziva, zadatak je preneti osetljive pakete sa jedne strane na drugu. Međutim, podovi su prekriveni klizavom mašinskom mašću, a na plafonima se nalaze ogromni magneti koji privlače metalne delove vaše opreme. Koordinacija pokreta postaje noćna mora u najboljem mogućem smislu. Morate komunicirati sa saigračima, planirati svaki korak, i biti spremni na to da će plan propasti u prve tri sekunde.
Oružja i alati u igri su posebna priča. Nećete naći standardne jurišne puške ili mačeve. Umesto toga, branićete se bacačima plamenih gumenih patkica, usisivačima koji mogu da usisaju neprijatelje ali i vaše prijatelje, i bumeranzima koji imaju tendenciju da se nikada ne vrate onome ko ih je bacio, već obično pogode nekog nedužnog prolaznika u glavu. Svaki alat ima svoju skrivenu manu, što znači da je upotreba istog uvek rizik.
Dizajn nivoa: Smrtonosna igraonica bez granica
Razvojni tim iz Lunatic Studios pokazao je izuzetnu maštovitost prilikom dizajniranja okruženja. U ranoj verziji kojoj smo imali pristup, mogli smo da isprobamo četiri potpuno različite tematske zone, a svaka od njih donosi nove, unikatne načine da izgubite život.
Prva zona je takozvani „Urbani haos“, gde se krećete kroz grad u izgradnji. Ovde opasnost vreba odozgo u vidu kranova koji gube kontrolu, skele koje se ruše čim više od dva igrača stanu na njih, i radnika koji nasumično bacaju cigle. Druga zona nas je odvela u dubine „Uklete močvare“, gde su blato koje vas usporava i agresivne biljke mesožderke najmanji problem u poređenju sa halucinogenim gasom koji povremeno zameni kontrole na vašim džojsticima, pa levo postane desno, a skok postane napad.
Treća zona je „Svemirska stanica pred raspadom“. Ovde se igra poigrava sa nultom gravitacijom. Kretanje je potpuno drugačije, a svaki trzaj vas može lansirati u beskrajni vakuum. Kiseonik je ograničen resurs, a deljenje boca za kiseonik sa saigračima redovno dovodi do paničnih otimanja gde na kraju obojica ostanete bez vazduha. Četvrta zona, „Lava hram“, je klasik žanra, ali sa uvrnutim preokretima gde su platforme zapravo napravljene od leda koji se brzo topi, pa morate biti konstantno u pokretu.
Ono što je impresivno jeste dinamika ovih nivoa. Oni nisu statični. Mostovi pucaju, zgrade se urušavaju, a vremenski uslovi se menjaju u realnom vremenu. Ova nepredvidivost garantuje da ni jedan jedini prelazak (takozvani „run“) neće biti isti, što drastično povećava vrednost ponovnog igranja.
Kooperativno igranje i prijateljska vatra kao srž zabave
Iako Stupid Never Dies tehnički može da se igra samostalno, toplo vam preporučujemo da to ne radite. Igra je dizajnirana iz temelja sa kooperativnim (co-op) iskustvom na umu. Kada igrate sami, igra gubi oko osamdeset procenata svog šarma, jer nema nikoga da se smeje vašim greškama, niti imate koga da krivite kada stvari krenu nizbrdo.
Mrežni (online) i lokalni (couch) multiplejer funkcionišu besprekorno, a Mayhem Publishing se pobrinuo da mrežni kod (netcode) bude dovoljno stabilan da podrži sav taj haos na ekranu bez primetnog kašnjenja (laga). Prijateljska vatra (friendly fire) je uvek uključena i ne postoji opcija da se isključi. Ovo je namerna dizajnerska odluka. Igra vas tera da budete pažljivi, ali vas istovremeno stavlja u situacije gde je slučajno povređivanje saigrača neizbežno.
Kada vaš lik pogine, to ne mora da znači kraj za njega. Uveden je veoma inovativan sistem oživljavanja. Vaši prijatelji moraju da pronađu vaše „nespretne ostatke“, stave ih u specijalne mašine za regeneraciju koje se nalaze razbacane po nivou, i reše kratku mini-igru kako bi vas vratili u život. Naravno, ove mašine se obično nalaze na najopasnijim mogućim mestima, pa pokušaj spašavanja jednog igrača često rezultira smrću preostala tri.
Sistem komunikacije unutar igre, čak i ako ne koristite glasovni razgovor (voice chat), odrađen je fenomenalno kroz seriju komičnih gestikulacija i zvučnih signala (pingova). Ipak, glasovna komunikacija je mesto gde ova igra zaista sija, jer panično vrištanje vašeg prijatelja koji upravo pada u provaliju dodaje neprocenjivu vrednost celokupnom iskustvu.
Sistem napredovanja i rogelajt elementi
Da bi održali pažnju igrača na duže staze, kreatori su implementirali složen sistem napredovanja (progression system) sa izraženim rogelajt (roguelite) elementima. Nakon svakog završenog (ili neuspešnog) pokušaja, vraćate se u glavni centar (hub area). Ovde možete trošiti valutu koju ste sakupili tokom nivoa – takozvane „Novčiće gluposti“.
Ovaj sistem nije klasično unapređivanje statistika gde vaš lik postaje brži ili jači. Umesto toga, kupujete „Perkove“ (povlastice) koji uvek dolaze sa nekom vrstom mane. Na primer, možete kupiti perk koji vam omogućava da skočite dvostruko više, ali svaki put kada doskočite, vaš lik ispušta glasan zvuk trube koji privlači sve neprijatelje u okolini. Ili perk koji vas čini otpornim na vatru, ali vas zato čini ekstremno klizavim na ravnim površinama. Ovi modifikatori se mogu kombinovati na razne načine, stvarajući potpuno neverovatne i komične stilove igranja.
Pored perkova, ogroman fokus je stavljen na kozmetičke dodatke. Igra nudi stotine različitih kostima, šešira, naočara i dodataka. Možete obući svog lika u odelo dinosaurusa, staviti mu ronilačku masku i dati mu da nosi tiganj umesto ranca. Kozmetika ne utiče na gejmplej, ali dodaje dodatni sloj personalizacije i humora, posebno kada vidite ogromnu plišanu pandu kako se bezuspešno bori sa gravitacijom na svemirskoj stanici.
Grafička prezentacija i zvučni dizajn koji oduševljavaju
Umetnički pravac (art direction) za koji su se odlučili Lunatic Studios savršeno prati ton igre. Grafika nije fotorealistična, već koristi veoma stilizovan, gotovo crtani, cel-shaded pristup. Boje su jarke, kontrastne i vrišteće, što stvara bizaran ali prelep kontrast sa brutalnim načinima na koje vaš lik gine. Animacije su preuveličane i podsećaju na stare crtane filmove poput Looney Tunes, gde likovi stoje u vazduhu nekoliko sekundi pre nego što shvate da nema tla ispod njih i padnu.
Zvučni dizajn je podjednako briljantan. Muzička podloga se dinamično menja u zavisnosti od onoga što se dešava na ekranu. Tokom mirnijih delova nivoa, muzika je lagana i komična, ali čim nastane haos, prelazi u brze, panične ritmove. Zvučni efekti udaraca, padova i lomljave su oštri i preuveličani. Svako oružje ima svoj prepoznatljiv, često apsurdan zvuk. Posebno treba istaći glasovnu glumu samih likova – iako ne govore pravi jezik, njihovo mumlanje, vriska i uzdasi su univerzalno razumljivi i beskrajno smešni.
Prostor za napredak i stanje u ranom pristupu
Kako je ovo i dalje „hands-on“ pregled rane verzije, nismo mogli a da ne primetimo određene tehničke nedostatke koji će morati da se ispeglaju pre zvaničnog izlaska. Optimizacija je u nekim složenijim scenama, kada na ekranu ima previše eksplozija i predmeta koji se raspadaju, znala da zakaže, uzrokujući kratkotrajne padove broja frejmova po sekundi (FPS drops).
Takođe, nivo težine na pojedinim instancama deluje blago neuravnoteženo (unbalanced). Neki proceduralno generisani segmenti su bukvalno nemogući za prelazak bez savršene sreće, što može dovesti do frustracije, čak i u igri gde je neuspeh deo zabave. Mayhem Publishing je na sreću veoma transparentan u vezi sa ovim, a zajednica igrača aktivno učestvuje u testiranju i slanju povratnih informacija. Očekujemo da će ovi sitni problemi biti rešeni u narednim mesecima, kroz sistematska ažuriranja.
Nedostatak pravog sistema za pretraživanje mečeva (matchmaking) prema nivou veštine je još jedna stavka koja fali, jer ubacivanje potpunog početnika u tim sa prekaljenim veteranima obično rezultira katastrofom za iskusnije igrače. Iako je to u duhu igre, dugoročno bi moglo odbiti ljude koji žele makar privid organizovane igre.
Zaključak
Stupid Never Dies donosi pravo osveženje u svet kooperativnih naslova svojom beskompromisnom posvećenošću haosu i crnom humoru. Kreativnost razvojnog tima Lunatic Studios i odlična podrška izdavača Mayhem Publishing rezultirali su igrom koja je stvorena za deljenje sa prijateljima i stvaranje nezaboravnih, urnebesnih uspomena. Iako rana verzija pati od očekivanih tehničkih sitnica i povremenog disbalansa težine, potencijal za stotine sati kvalitetne zabave je i te kako prisutan. Ukoliko tražite naslov koji će vas nasmejati do suza dok bezuspešno pokušavate da preživite naizgled banalne prepreke, ovo je igra koju apsolutno morate dodati na svoju listu želja.
