Stopa revolucionarnih naučnih otkrića i tehnoloških inovacija usporava uprkos stalnom povećanju količine znanja, pokazuje analiza objavljena u sredu koja je obuhvatila milione istraživačkih radova i patenata.

Dok su prethodna istraživanja pokazivala opadanje u pojedinim disciplinama, ovo je prvi put da se „jasno i uverljivo dokumentuje ovo opadanje disruptivnosti u svim glavnim oblastima nauke i tehnologije,“ rekao je glavni autor Michael Park za AFP.

Park, doktorant na Carlson School of Management Univerziteta u Minesoti, naziva disruptivnim otkrićima ona koja „odstupaju od postojećih ideja“ i „pomera čitavu naučnu oblast u novu teritoriju.“

Istraživači su dodelili „ocenu prelomnosti“ za 45 miliona naučnih radova od 1945. do 2010. godine, i za 3,9 miliona patenata registrovanih u SAD-u od 1976. do 2010. godine.

Od početka tih vremenskih okvira, istraživački radovi i patenti su sve više skloni konsolidaciji ili nadogradnji prethodnog znanja, prema rezultatima objavljenim u časopisu Nature.

Rangiranje je zasnovano na tome kako su radovi citirani u drugim studijama pet godina nakon objavljivanja, pod pretpostavkom da će, što je istraživanje disruptivnije, to će manje prethodni radovi biti citirani.

Najveće smanjenje disruptivnih istraživanja zabeleženo je u fizičkim naukama poput fizike i hemije.

„Priroda istraživanja se menja“ jer su inkrementalne inovacije sve češće, rekao je viši autor studije Russell Funk.

Teret znanja

Jedna teorija o opadanju je da je sav „niskootporni plod“ nauke već ubrat.

Ako bi to bilo slučaj, disruptivnost u različitim naučnim poljima bi se smanjivala različitim brzinama, rekao je Park.

Međutim, „opadanja su prilično dosledna u svojim brzinama i vremenskim okvirima širom svih glavnih oblasti,“ rekao je Park, što ukazuje da teorija niskootpornog ploda verovatno nije krivac.

Umesto toga, istraživači su ukazali na ono što je nazvano „teret istraživanja,“ što sugeriše da sada postoji toliko mnogo što naučnici moraju da nauče kako bi ovladali određenom oblasti da im ostaje malo vremena za pomeranje granica.

To dovodi do toga da naučnici i izumitelji „fokusiraju se na uski deo postojećeg znanja, što ih dovodi do stvaranja nečega što je više konsolidacija nego disruptivno,“ rekao je Park.

Drugi razlog bi mogao biti što postoji sve veći pritisak u akademiji da se objavljuje, objavljuje, objavljuje, jer je to metrika na osnovu kojih se akademici ocenjuju,“ dodao je.

Istraživači su pozvali univerzitete i agencije za finansiranje da se više fokusiraju na kvalitet, a ne na količinu, i da razmotre pune subvencije za godišnje sabatike kako bi akademici imali više vremena za duboko čitanje i razmišljanje.

„Nismo postali manje inovativni kao vrsta,“ naglasio je Park, ukazujući na nedavne proboje kao što su upotreba mRNA tehnologije u vakcinama protiv COVID-19 ili merenje gravitacionih talasa 2015. godine.

Jerome Lamy, istoričar i stručnjak za sociologiju nauke iz Francuske CNRS istraživačke agencije, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da ono pokazuje da je „ultra-specijalizacija“ i pritisak za objavljivanje povećan tokom godina.

On je okrivio globalni trend akademika koji su „prinuđeni da razdvajaju svoje radove“ kako bi povećali broj svojih publikacija, rekavši da je to dovelo do „prigušenja istraživanja.“