I Am Bread programeri Bossa Studios izdali su duhovnog naslednika njihovog volјenog simulatora zdravice u obliku I Am Fish. Umesto da lepršate kao komad hleba u kuhinji, I Am Fish vas stavlјa u tela nekoliko riba. Grupa riba dobija ono što izgleda kao hleb iz I Am Bread, što im zauzvrat daje povećan nivo osećaja, omogućavajući im da se slobodno i agresivno kreću.
Budući da ribe ne mogu dugo da ostanu izvan vode, postoje različiti načini transporta ribe. Ponekad je to jednostavno kao tegla, dok je u drugim slučajevima to ogromna kanta za pranje točkova. Što se tiče obima svega, to je ogroman korak napred od velikih, ali sadržanih, kuhinja I Am Bread ili operacionih sala viđenih u drugoj igri Bossa Studios-a, Surgeon Simulator 2. Postoji čitav grad za istraživanje, od krovova do podzemnih kanalizacionih cevi, i kreativnosti ima mnogo – jedan nivo u noćnom klubu dozvolјava ribama da poseduju telo pijanog čoveka nakon što ih proguta.
Svaki nivo nudi njegove izazove i postavlјene delove, kao što je pokušaj da se nadmaši čovek koji juri za gorenavedenom kantom za pranje točkova koju je riba otela. Iako je ponekad ovo zabavno i daje pravu količinu izazova, očekivane i namerno frustrirajuće kontrole mogu da samelju u igru na cvileći zastoj. Postoji jedan poseban odelјak za koji se ne čini da je namerno težak koliko pati od lošeg izvršenja. Postoji tegla u koju igrač mora da se kotrlјa nakon što je njome upravlјao u parku, koja odvodi ribu na gradilište gde nastaje haos, ali sve vreme čini se da je teglu gotovo nemoguće kontrolisati.
Iako su igre poput I Am Fish i Surgeon Simulator 2 namerno smešne i u tonu i u igri, dolazi do trenutka kada to iskustvo postaje otežavajuće zbog nedostatka koherentnih kontrola. Ovo se pogoršava činjenicom da igra ima nedosledan sistem kontrolnih tačaka koji može da poništi veliki napredak ako se napravi jedna mala greška. Ponekad su nivoi I Am Fish zaista zabavni i igrači će se dobro nasmejati, ali postoji i velika šansa da će neki od njih ostaviti igrače s glavom u rukama dok pokušavaju pomere ribu od tačke A do tačke B preko desetak pokušaja koji su otežani neodgovarajućim kontrolama, i ne nedostatkom volјe ili kreativnosti u planiranju.
Moglo bi da se i pomisli da bi komadić ribe koja nespretno putuje gradom ostario nakon nekog vremena, ali postoji mnogo raznolikosti da stvari ostanu sveže za taj I Am Fish element. Postoji više riba za igru sa različitim sposobnostima, uklјučujući i onu koja neobjašnjivo leti. Za one koji vole izazovne igre poput Surgeon Simulator 2 ili imaju puno strplјenja, ovde verovatno ima dovolјno toga da zadrži igrače angažovane do kraja. Duga je oko 10 – 15 sati i odlično obavlјa korake, ali će i ostaviti neke da vrište na njihov televizor.
Šarm igre na kraju je drži i sprečava da postane potpuna mora. Glupa je i slatka, u suprotnosti sa potencijalno ugnjetavajućom prirodom igranja. Ima srca i odražava osnovnu premisu Finding Nemo, iako bez Pixar-ovog emocionalnog dodira. I Am Fish takođe može da bude iscrplјujuć zahvalјujući namerno frustrirajućim kontrolama. Možda je to poenta, ali ponekad to ne uspe i samo stvara razdražujuće iskustvo bez zadovolјavajućeg ishoda kada igrač to savlada. Da nije bilo različitih nivoa igre i čudnih scenarija, verovatno je da bi I Am Fish potonuo pod tom težinom, ali zahvalјujući preteranom šarmu, ipak uspeva da dobije dovolјno prava da opravda pogled od bilo koga ko ima dovolјno strplјenja da ceni to.
