Krišom presretanje video signala možda deluje kao zastareli način elektronskog špijuniranja, ali novo otkriće istraživača daje ovoj metodi zastrašujući obrt.
Tim istraživača iz Urugvaja otkrio je da je moguće presretati bežično elektromagnetno zračenje koje dolazi iz HDMI kabla i interpretirati video pomoću veštačke inteligencije (AI). Trojica naučnika sa Univerziteta Republike u Montevideu objavila su svoja otkrića ranije ove godine na Cornell-ovoj ArXiv platformi, kako prenosi Techspot.
Prema radu, moguće je obučiti AI model da prepozna male promene u elektromagnetnoj energiji koje potiču iz HDMI kabla. Iako je HDMI standard ožičen i obično digitalno šifrovan, zračenje koje emituju ovi kablovi dovoljno je snažno da se detektuje čak i bez direktnog fizičkog pristupa.
Naravno, detektovanje i dekodiranje su dve različite stvari. Međutim, istraživači su otkrili da korišćenjem AI modela u kombinaciji sa softverom za prepoznavanje teksta, mogu “čitati” bežično zabeleženo elektromagnetno zračenje sa tačnošću do 70 procenata.
Iako je ovo daleko od klasičnog snimanja, predstavlja poboljšanje od 60 procenata u odnosu na prethodne metode—i više nego dovoljno za krađu lozinki i drugih osetljivih informacija. Štaviše, moguće je sprovesti ovakvo prisluškivanje bežično, bez fizičkog pristupa ciljnom računaru, pa čak i spolja, izvan zgrade, pod idealnim uslovima.
Prisluškivanje bežičnih elektromagnetnih signala u svrhu nadzora nije nova ideja. Ova ranjivost, poznata pod nazivom TEMPEST (akronim za Transient ElectroMagnetic Pulse Emanation STandard), ima korene u špijunaži još od Drugog svetskog rata. Međutim, HDMI kablovi, kao digitalni prenosni standard sa određenim nivoom enkripcije kroz HDCP sistem, nisu se smatrali posebno ranjivim. Istraživači su uz pomoć AI algoritma razvili metod napada koji nazivaju „Deep-TEMPEST,“ što otvara neke vrlo uznemirujuće mogućnosti.
Istraživači navode da ovakav sistem, ili slične alternative, već koriste državni špijuni i agenti industrijske špijunaže. S obzirom na složenost tehnike i potrebu za blizinom ciljanom sistemu, malo je verovatno da će obični korisnici biti pogođeni. Međutim, državne agencije i velike kompanije sa osetljivim podacima trebalo bi da budu na oprezu i razmotre mere elektromagnetnog zaštitnog oklopljavanja—posebno kada je reč o zaposlenima koji rade od kuće.
