U ovoj opširnoj recenziji delim svoje potpuno iskreno, lično iskustvo igranja nezavisnog naslova Gurei. Fokusiraćemo se na to kako igra briljantno koristi mehaniku smrti ne kao kaznu, već kao neophodan alat za učenje i napredovanje. Detaljno ćemo proći kroz borbeni sistem koji ne prašta greške, prelepu ručno crtanu grafiku inspirisanu japanskom mitologijom i fenomenalan dizajn bosova. Saznaćete zašto je nezavisni razvojni tim Lobo napravio naslov koji zaslužuje vašu pažnju, na kojim platformama ga možete igrati i da li je ova specifična kombinacija akcije i izazova pravi izbor za vaš gejmerski ukus.
Ako ste proveli barem nekoliko godina u svetu video igara, verovatno ste primetili jedan vrlo specifičan trend. Naime, igre su vremenom postale sve blaže prema igraču. U mnogim modernim naslovima, smrt vašeg karaktera predstavlja tek manju neprijatnost – brzo oživljavanje na tački koja se nalazi samo nekoliko koraka unazad, bez ikakvih stvarnih posledica. A onda se pojavi naslov kao što je Gurei, igra koja vas zgrabi za okovratnik, snažno protrese i podseti na stara vremena kada se uspeh morao krvavo zaraditi.
Razvijena od strane nezavisnog tima Lobo, igra Gurei donosi osvežavajući pristup žanru akcionih platformera i „boss rush“ igara. Od trenutka kada sam je prvi put pokrenuo na svom PC-ju (igra je dostupna preko Steam platforme, a postoje i planovi za prenos na moderne konzole), osetio sam tu specifičnu težinu u vazduhu. Znao sam da ovo neće biti lagana šetnja kroz park, već maraton u kome ću morati da napregnem sve svoje reflekse. I bio sam potpuno u pravu.
Priča o duhovima i neumornoj borbi
Japanska mitologija je neiscrpan izvor inspiracije za mnoge kreativce, ali Gurei uspeva da je predstavi na jedan vrlo sveden, ali istovremeno duboko atmosferičan način. Priča vas ne bombarduje dugačkim, dosadnim animacijama koje traju pola sata. Umesto toga, ona se otkriva postepeno, kroz svet oko vas, kroz kratke, kriptične dijaloge i, najvažnije, kroz vaše protivnike.
Svet u kome se nalazite je ispunjen raznim duhovima, demonima i božanstvima (kami) iz japanskog folklora. Vaš lik je postavljen u ulogu ratnika koji mora da se suoči sa ovim entitetima, a motivi su često obavijeni velom misterije. Dok sam igrao, stalno sam imao osećaj da sam uljez u svetu koji funkcioniše po nekim drevnim, neshvatljivim pravilima. Nema onog klasičnog narativa o spasavanju princeze; ovde se radi o pukom preživljavanju i razumevanju sopstvene sudbine. Atmosfera je često melanholična, pa čak i mračna, ali sa dozom neke čudne lepote koja vas tera da idete napred, iz bitke u bitku.
Borbeni sistem koji zahteva savršenstvo
Ako bih morao da izaberem jednu stvar koja definiše moje celokupno iskustvo sa igrom Gurei, to bi bez sumnje bio njen borbeni sistem. Ovo je srce i duša celog naslova. Kontrole su izuzetno jednostavne na prvi pogled – imate osnovni napad, mogućnost izbegavanja (dash) i mehaniku odbijanja napada (parry). Ali, kako to obično biva sa genijalnim igrama, lako je naučiti osnove, a neverovatno teško postati majstor.
Igrao sam koristeći kontroler, što toplo preporučujem svima, jer tastatura jednostavno ne pruža taj nivo preciznosti koji je ovde neophodan. Svaki vaš pokret mora biti promišljen. Ako nasumično pritiskate dugmad u nadi da ćete preživeti, bićete uništeni u roku od nekoliko sekundi. Svaki zamah vašeg oružja nosi određenu težinu i ostavlja vas ranjivim ako promašite.
Tokom prvih nekoliko sati igranja, ruke su mi se bukvalno znojile. Protivnici su agresivni i ne opraštaju ni mikrosekundu kašnjenja. Međutim, kada konačno uđete u taj specifičan ritam koji igra od vas traži, osećaj je fenomenalan. Uspešno odbijanje napada u poslednjem trenutku, nakon čega sledi razorna kontra, donosi onu sirovu dozu dopamina zbog koje svi mi zapravo i igramo ovakve naslove.
Smrt nije kraj, smrt je učiteljica
Naslov ovog teksta nije nimalo slučajan. U mnogim igrama, ekran sa natpisom „Game Over“ znači da ste podbacili. U igri Gurei, smrt je sastavni i potpuno očekivani deo progresije.
Svaki put kada sam poginuo – a verujte mi, to se dešavalo frustrirajuće često u početku – naučio sam nešto novo. Naučio sam da određeni boss ima napad koji se mora preskočiti, a ne izbeći kotrljanjem. Naučio sam da moj tajming za odbijanje napada mora biti za delić sekunde brži. Igra koristi mehaniku smrti da bi vas naterala da analizirate svoje greške.
Iako su neki elementi nasumični, borbe se u osnovi oslanjaju na prepoznavanje obrazaca ponašanja neprijatelja. Kada vas igra vrati nazad, to nije da bi vas kaznila, već da bi vam rekla: „Znaš šta si pogrešio, sada probaj ponovo“. Zbog toga osećaj napretka nije vezan samo za to što vaš lik postaje statistički jači kroz nadogradnje, već vi kao igrač zaista postajete veštiji. Svaka sledeća bitka je dokaz vaše lične evolucije.
Dizajn bosova kao ultimativni test živaca
Kao naslov koji se u velikoj meri oslanja na strukturu „boss rush“ igara, Gurei jednostavno nije smeo da podbaci u dizajnu glavnih neprijatelja. I na moju ogromnu radost, ekipa iz studija Lobo je ovde odradila majstorski posao.
Svaki boss je priča za sebe, sa potpuno jedinstvenim dizajnom, setom poteza i mehanikama. Ne postoji univerzalna taktika koja radi kod svakog protivnika. Jedan boss može zahtevati od vas da budete izuzetno agresivni i da mu ne dozvolite prostor za manevrisanje, dok će vas sledeći surovo kazniti ako niste strpljivi i ako ne igrate defanzivno.
Sećam se jedne konkretne bitke koja mi je oduzela više od dva sata života. Protivnik je imao više faza, od kojih je svaka drastično menjala ritam borbe. U prvoj fazi je bio spor i oslanjao se na razorne napade izbliza, da bi u poslednjoj fazi počeo da ispaljuje projektile takvom brzinom da se igra na trenutak pretvorila u „bullet hell“ žanr. Kada sam mu konačno zadao poslednji udarac, osetio sam onaj pravi, iskonski osećaj trijumfa koji mogu da pruže samo naslovi poput Hollow Knight ili Cuphead. Gurei deli taj genetski kod izazova i nagrade.
Audiovizuelni spektakl u ručno crtanom stilu
Grafička prezentacija igre Gurei je nešto što mora posebno da se pohvali. U eri kada tržištem dominiraju hiper-realistični naslovi pravljeni u Unreal Engine-u, videti ovakvu prelepu, ručno crtanu 2D grafiku je pravo osveženje.
Animacije su neverovatno fluidne. Način na koji se vaš lik kreće, težina njegovih koraka, vizuelni efekti pri svakom udarcu i prskanje energije – sve je odrađeno sa tolikom količinom ljubavi prema detaljima da igra često izgleda kao interaktivni japanski animirani film. Dizajn neprijatelja je groteskan i prelep u isto vreme, verno oslikavajući prirodu stvorenja iz narodnih predanja na kojima su zasnovani.
Zvučna podloga je podjednako impresivna. Umesto epskih, orkestarskih tema koje bi vas samo ometale, igra koristi tradicionalne japanske instrumente ukombinovane sa modernim elektronskim bitovima kako bi stvorila napetu, borbenu atmosferu. Zvučni efekti udaraca su oštri i jasni, što je od kritičnog značaja jer vam zvučni signali često služe kao indikator da je protivnik počeo da priprema svoj specijalni napad.
Tehnički aspekt i performanse
Kada igrate naslov koji zahteva ovakav nivo preciznosti, svako štucanje u broju sličica u sekundi (FPS drop) može značiti razliku između života i smrti. Moja iskustva sa PC verzijom igre su bila besprekorna. Igru sam testirao na mašini srednje klase i performanse su bile savršeno stabilne tokom celog prelaženja.
Razvojni tim je očigledno uložio mnogo truda u optimizaciju, što je za svaku pohvalu kada znamo koliko nezavisnih naslova pati od tehničkih problema pri lansiranju. Kontrole reaguju trenutačno, nema onog iritantnog kašnjenja (input lag), a učitavanja između smrti su neverovatno brza – što je apsolutno presudno za igru u kojoj ćete umirati i ponavljati bitke stotinama puta.
U daljoj budućnosti, bio bih zaista srećan da vidim Gurei i na prenosivim konzolama poput Steam Deck-a (gde verovatno već sada radi odlično) ili Nintendo Switch-a, jer je ovakav format nivoa idealan za kratke sesije igranja u pokretu.
Konačna presuda
Gurei nije igra za svakoga. Ako posle napornog dana na poslu želite da se opustite uz laganu šetnju kroz virtuelni svet gde vam igra drži ruku, ovo je naslov koji treba da zaobiđete u širokom luku.
Međutim, ako ste gladni pravog izazova, ako uživate u igrama koje vas teraju da pomerate sopstvene granice i ako cenite mehanike koje nagrađuju strpljenje, fokus i veštinu – Gurei je igra koju apsolutno morate probati. Studio Lobo je isporučio fantastično ispoliran, vizuelno prelep i brutalno težak naslov koji će vas naterati da grizete kontroler, ali i da se radujete svakoj pobedi kao malo dete.
Igra savršeno demonstrira svoju glavnu tezu: smrt ovde zaista nije kraj. Ona je samo bolna lekcija na vašem putu ka potpunom majstorstvu.
