U ovoj recenziji delim svoje lično iskustvo igrajući najnoviji naslov iz kultne serije taktičkih RPG-ova. Saznaćete zašto je Disgaea Mayhem savršena ulazna tačka za nove igrače (taj famozni „komad torte“ pristup), ali i kako uspeva da zadrži onu monstruoznu dubinu zbog koje fanovi obožavaju Nippon Ichi Software. Proći ćemo kroz suludu priču, detaljno secirati mehaniku borbe, objasniti zavisnost koju stvara Item World i sagledati kako se igra ponaša na modernim platformama. Ako ste ikada želeli da napravite štetu koja se meri u milijardama poena i da podmićujete demone u skupštini, na pravom ste mestu.
Zaboravite sve što znate o uravnoteženim, prizemnim taktičkim igrama gde je maksimalni nivo 99, a vaša najveća briga je da li imate dovoljno napitaka za lečenje. Serijal Disgaea nikada nije mario za ta pravila, a moj nedavni susret sa igrom Disgaea Mayhem me je podsetio zašto je to tako osvežavajuće. Izdavač i developer, legendarni Nippon Ichi Software (NIS America za naše tržište), ponovo nam donosi naslov koji prkosi zdravom razumu, matematici i bilo kakvom osećaju za meru. Dostupna za Nintendo Switch, PlayStation 4, PlayStation 5 i PC (putem Steam platforme), ova igra je dizajnirana da vas usisa i ne pušta mesecima.
Kada sam prvi put pokrenuo igru, dočekao me je šareni interfejs i tutorijal koji je išao toliko glatko da sam pomislio: „Ovo je zaista komad torte“. Ali, to je samo privid. Iza te slatke fasade krije se zver od igre koja će testirati vaše strateško razmišljanje i vašu toleranciju na beskonačni „grind“.
Priča koja ne shvata sebe ozbiljno – i to je pun pogodak
Moje iskustvo sa japanskim RPG naslovima je često obeleženo teškim, filozofskim temama o spasavanju sveta od propasti. Disgaea Mayhem taj kliše baca kroz prozor, a zatim baci i bombu za njim. Radnja nas smešta u Netheworld (Podzemlje), dimenziju gde vladaju demoni, pali anđeli i overlordi čiji su motivi apsolutno suludi. Bez otkrivanja previše spojlera, reći ću samo da je centralni konflikt u igri toliko apsurdan – u rangu borbe oko poslednjeg komada omiljenog deserta – da se nećete prestati smejati.
Karakteri su ono što me je zaista zadržalo prikovanog uz ekran. Od glavnog protagoniste koji ima kompleks više vrednosti, do njegovih nesposobnih, ali urnebesnih podanika. Tu su, naravno, i nezaobilazni Prinnies – stvorenja nalik pingvinima u koja su reinkarnirane duše grešnika, koja eksplodiraju kada ih bacite i svaku rečenicu završavaju sa „dood“. Glasovna gluma, bilo da izaberete japanski ili engleski dub, je vrhunska. Engleska postava je odradila fenomenalan posao prenoseći taj prepoznatljivi, sarkastični humor koji je zaštitni znak NIS America lokalizacija. Dijalozi su oštri, često probijaju četvrti zid i rugaju se samim mehanikama video igara. Bilo je trenutaka kada sam pauzirao igru samo da bih se ismejao nekoj bizarnoj situaciji u koju su se moji likovi uvalili.
Mehanika borbe – šah na steroidima
Ako niste ranije igrali Disgaea igre, zamislite partiju šaha gde figure mogu da bacaju jedne druge preko cele table, gde polja menjaju boju i daju vam bonuse, i gde jedan potez može da zbriše pola mape u eksploziji piksela. Disgaea Mayhem je potezni taktički RPG (SRPG) postavljen na mreži polja, ali to je samo osnovna definicija.
Ono što me je uvek fasciniralo, pa tako i u ovom delu, jeste mehanika podizanja i bacanja (Lift and Throw). Vaši likovi mogu da podignu saveznike, neprijatelje, pa čak i elemente okoline, i da ih bace na drugi kraj mape. Pravio sam žive kule od deset likova samo da bih dosegao neprijatelja na nepristupačnoj platformi, a zatim izveo sinhronizovani „Tower Attack“ koji nanosi ogromnu štetu.
Poseban sloj strategije donose Geo Panels i Geo Symbols. To su obojena polja na mapi koja daju određene efekte – recimo, daju vam 50% više iskustva, ali vam zabranjuju lečenje. Uništavanjem Geo simbola na određenoj boji možete pokrenuti lančanu reakciju koja menja boju cele mape, nanoseći štetu svima koji na njoj stoje. Jednom prilikom sam uspeo da napravim takvu lančanu reakciju da je cela mapa eksplodirala u pet različitih boja, brišući sve neprijatelje, ali i polovinu mog tima jer sam loše izračunao domet. Bilo je bolno, ali neopisivo zabavno.
Ono zbog čega je ova igra „komad torte“ za početnike je to što glavni deo priče možete završiti prilično lako. Igra vas ne kažnjava prestrogo ako niste maksimalno optimizovali svoj tim. Međutim, pravi izazov i ono što ovu igru čini legendarnom počinje tek kada završite glavnu kampanju (post-game sadržaj).
Item world – crna rupa mog slobodnog vremena
Ako bih morao da izdvojim jednu stvar zbog koje sam najviše neispavan poslednjih nedelja, to je Item World. Za one koji ne znaju, ovo je mehanika gde možete ući unutar svakog predmeta u igri (bilo da je to mač, oklop ili komad žvake) i boriti se kroz nasumično generisane spratove kako biste unapredili taj predmet.
Svaki pređeni sprat podiže nivo vašeg predmeta. U početku sam planirao da uđem samo na deset spratova da bih ojačao svoje početno oružje. Pet sati kasnije, bio sam na 70. spratu legendarnog mača, boreći se protiv Item Generala sa namerom da izvučem maksimalne statistike. Ovaj nivo dubine je ono što Nippon Ichi Software radi najbolje. Zavisnost koju stvara taj ciklus – uđi u predmet, pređi spratove, ojačaj oružje, nanesi još veću štetu – prosto je neizlečiva. Osećaj kada prvi put vaš napad probije granicu od milion poena štete, pa onda milijardu, pa onda trilione, teško je opisati nekome ko nije iskusio ovaj serijal.
Mračna skupština – gde je mito legitimna strategija
Još jedna mehanika koja me je ponovo oduševila je Dark Assembly (Mračna skupština). Kao overlord u Podzemlju, ne možete samo kliknuti u meniju da biste otključali bolje predmete u prodavnici ili kreirali novog, snažnijeg lika. Morate da podnesete predlog zakona pred skupštinu demona.
A demoni su, logično, korumpirani. Tokom glasanja, jasno vidite ko je raspoložen da glasa „Za“, a ko „Protiv“. Moja taktika? Mito. Delio sam slatkiše, oružje i zlatnike glasačima pre nego što glasanje počne. A šta ako i pored svega glasaju protiv mog predloga? Igra vam daje genijalnu opciju: „Persuade by Force“ (Ubedi ih silom). Tada glasanje prelazi u borbu gde morate da prebijete sve senatore koji su glasali protiv vas. Pobedite ih, i vaš zakon je usvojen. Ovaj sistem savršeno kombinuje RPG mehaniku napretka sa komičnom prirodom univerzuma u kojem se nalazite.
Vizuelni identitet, performanse i zvučna podloga
Igrao sam Disgaea Mayhem primarno na PlayStation 5 konzoli, uz povremeno prebacivanje na Nintendo Switch kada sam putovao. Na obe platforme igra radi fantastično. NIS America je zadržao prepoznatljiv 2D/3D hibridni anime stil. Modeli likova su neverovatno oštri, a animacije specijalnih napada (koje uvek možete preskočiti ako vam dosade, što je spas za grindanje) su raskošnije nego ikad. Neke od tih animacija su toliko preterane da uključuju bacanje neprijatelja u sunce, koje zatim eksplodira.
Performanse na PS5 su besprekorne, sa brzim učitavanjima koja su kritična kada prelazite desetine spratova u Item World-u za kratko vreme. Na Switch konzoli, performanse su sasvim solidne, i po mom mišljenju, ovakav tip taktičkih RPG-ova je apsolutno savršen za ručne konzole. Možete odigrati sprat-dva dok čekate autobus, ili se zavaliti u krevet na višesatnu sesiju.
Zvučna podloga je standardno odlična, najverovatnije ponovo proistekla iz genijalnog uma Tenpei Satoa. Melodije su mešavina orkestarske muzike, džeza i nekih potpuno otkačenih pop tonova koji se savršeno uklapaju u bizarnu atmosferu Podzemlja.
Grind kao stil života – reinkarnacija i nivo 9999
Nijedna recenzija ovakve igre ne bi bila potpuna bez pominjanja levelovanja. U većini igara, nivo 99 ili 100 je krajnji cilj. Ovde? Ovdje je nivo 9999 tek početak. Kada dostignete maksimalni nivo, možete uraditi reinkarnaciju vašeg lika. On se vraća na nivo 1, ali zadržava deo svojih statistika i sposobnosti iz prethodnog života.
Ovaj proces možete ponavljati iznova i iznova, gomilajući osnovne statistike do apsurdnih brojki. Iako ovo zvuči kao mučenje za nekoga ko nije navikao, igra vam daje toliko alata za ubrzavanje procesa (Cheat Shop gde možete povećati procenat dobijenog iskustva, mape specijalno dizajnirane za brzo levelovanje) da grind postaje više poput opuštajuće slagalice nego posla. Naučiti kako da manipulišete sistemom igre u svoju korist je srž iskustva koje Disgaea nudi.
Konačna presuda
Nakon više od stotinu sati provedenih u Podzemlju (a osećam da sam tek zagrebao površinu onoga što end-game nudi), mogu slobodno da kažem da je Disgaea Mayhem apsolutni trijumf. Igra uspeva u nečemu što je veoma teško za dugovečne franšize – uvodi dovoljno „komad torte“ mehanika za kvalitet života (QoL – Quality of Life) koje će privući nove igrače da se ne uplaše kompleksnosti, dok istovremeno čuva onu bolesnu, preteranu, matematičku dubinu zbog koje veterani kupuju svaki novi deo.
Ova igra nije za svakoga. Ako volite ozbiljne narative prepune drame i realistične borbe, ovo će vam delovati kao šareni cirkus. Ali, ako volite min-maxing statistika, taktičke slagalice, oštar humor i igre koje poštuju vašu želju da apsolutno razbijete njihov sistem balansa i napravite najjačeg lika u univerzumu – ovo je naslov koji ne smete propustiti. Nippon Ichi Software je ponovo dokazao da u žanru taktičkih RPG-ova igra po sopstvenim pravilima, a mi smo tu da u tom haosu uživamo.
