Vizionari iza Rock Band-a vraćaju se sa Fuser-om, potpuno novim naslovom koji Harmonix-ovu sklonost ka ritmičkim igrama spaja sa složenošću modernog didžejinga.
Kada se žanr ritam igre srušio davne 2010/2011., svi su brzo požalili nad smrću Guitar Hero-a, ali naš um je bio potpuno usredsređen na implikacije na DJ Hero franšizu. U tom trenutku, serija Guitar Hero – iako zabavna đavolski dobro – nije videla nedostatak naslova tokom njenog vrhunca, ali podjednako vrhunska serija DJ Hero videla je samo dve igre objavlјene pod njenom oznakom.
Ovo je bila velika šteta, jer ne samo da je DJ Hero imao potpuno novu perifernu opremu koja je koristila skoro potpuno drugačiju postavku od njenih kolega iz Guitar Hero-a, već je i javnosti dao uvid u to šta znači biti DJ. Krivite David Guetta-u, ali nismo imali puno poštovanja prema profesiji dok se nije pojavio DJ Hero i pokazao nam šta može da se učini mešanjem nekoliko pesama da se stvori nešto novo.
Mučno desetogodišnje čekanje da nešto popuni prazninu konačno je završeno, Harmonix je zauzeo stav sa njegovom sopstvenom interpretacijom ritmičke igre inspirisane DJ-em, i ovog puta nema periferije na vidiku.
Činjenica da se Fuser igra sa ničim više od običnog kontrolera već ga izdvaja od periferno teških iskustava prethodnih ritam igara, ali kada uđete u igranje, lako je shvatiti zašto je Harmonix pokušao da upravlјački ulaz ostane jednostavan moguć.
Na prvi pogled sve deluje varlјivo jednostavno. Na dnu ekrana imate četiri prazne palube, a na vrhu kolekciju pesama. Ove špilove možete da napunite raznim komponentama bilo koje od ovih pesama kako biste stvorili miks. Na primer, možete da kombinujete ritam iz Billie Eilish-inog Bad Guy-a sa gitarom iz Smash Mouth-ovog All Star-a, dok Dolly Parton peva Jolene.
Zvuči apsurdno, i jeste, ali pola zabave je u testiranju ovih različitih kakofonija kako bi se pronašlo nešto što zapravo funkcioniše samo od sebe. Naše mišljenje u ovom pogledu je da izgleda da Sean Paull funkcioniše sa svime, dok Rage Against the Machine jedva da funkcioniše sa bilo čime. Postoji određena kriva učenja za zapisivanje najbolјih mešavina u memoriju, ali to je deo onoga što Fuser čini toliko zavisnim – to je takođe samo površina.
Jednom kada igra bude sigurna da je osnovno igranje srušeno, upoznali ste se sa konceptom Downbeats i Pickup Drops, koji uklјučuju bacanje različitih komponenata u određeno vreme tokom pesme da biste dobili više poena. Ovo je dodatak zahtevima publike – vremenski ograničena prilika da se publici još više udovolјi primenom određene pesme.
Kao da to nije dovolјno, igra zatim ide još dalјe bacanjem instrumenata u borbu, pri čemu možete da stvorite petlјu na digitalnoj tastaturi ili bubnjevima i smestite je u miks tamo gde smatrate da je potrebno.
Nakon značajnog vremena provedenog u igri, sada smo na mestu gde se očekuje da obavlјate sve gore pomenute zadatke, uz redovne promene tempa i tastera, kao i postavlјanje dodatnih pesama za potpuno menjanje kombinacije sa oba okidača. Dok se upoznate sa svim njegovim elementima, Fuser se manje oseća kao tipična ritmička igra, a više kao maskirani DJ simulator.
Ne može da se porekne da je Fuser daleko više tehničkog iskustva nego što je to DJ Hero ikada bio i oni koji su cenili elemente Guitar Hero-a da ih pokupe i igraju možda će ovde biti odloženi, ali jednostavno ne možemo da prestanemo da ih igramo.
Nekoliko puta smo tokom igre morali da odložimo kontroler kako bi shvatili kako se sve oseća besprekorno. Činjenica da su pesme u igri prilagođene kako bi se osiguralo da sve međusobno sarađuju nije lak podvig, a opet nas svaka sesija savija i neprestano lupkamo nogom.
Zbog ogromne količine kontrola koje vam stoje na raspolaganju, Fuser se takođe oseća kao prva ritam igra koja nagrađuje kreativnost. Više nije slučaj u pokušaju da pobedite nečiji visoki rezultat na određenoj pesmi, već u tome da napravite sopstveni pečat i koristite vašu intuiciju da biste stvorili nešto što, nadamo se, odjekuje kod drugih.
Naravno, da nam je neko poklonio DJ dek koji je pružao iste mogućnosti, ne bi imali pojma odakle da počnemo, pa je impresivno da je Harmonix sve to uspeo da svede u format koji ima smisla.
Izvan career moda u igri, postoji mnoštvo drugih opcija koje igri daju malo dugovečnosti. Slobodni stil je upravo ono što piše na limu – uklanjajući potrebu da se zasiti mnoštvo i jednostavno dozvolјavajući igračima da uživaju u glavnom igranju kako god žele.
Budući da u Freestyle modu nema vremenskog ograničenja, ovo biste mogli da koristite kao vaš lični DJ sistem i uz njega priredite zabavu. Međutim, sa trenutnim stanjem sveta verovatno će proći neko vreme pre nego što ćemo moći da uživamo u bilo kojim zabavama pod vodstvom Fuser-a, ali igra se oseća više nego spremna da preuzme takav zadatak.
Postoji i značajna mrežna komponenta za koju smatrate da su vaše DJ sposobnosti na pravom nivou i da možete da ih delite sa svetom. ‘Battles’ su ovde lako najfrekventnija opcija, omogućavajući vam da idete u susret sa drugim igračem dok pokušavate da budete taj koji može najbrže da ispuni zahteve igre.
U početku je pomalo nezgodno da se razume, ali kad shvatite kako mod funkcioniše, postaje neverovatno zadovolјavajuće videti da ste stvorili miks toliko jak da briše izbore pesama protivnika sa ploče.
Ako se bavite nečim jednostavnijim, onda ste pokrili ‘Co-op Freestile’ mod. Zauzvrat, do četiri igrača imaju priliku da polože njihov najbolјi miks i oduševe ne samo njihove konkurente, već i svakoga ko posmatra meč. Zvuči jednostavno? Pa, prethodni miks ostaje na palubi kada je vaše vreme da zablistate, pa morate da odlučite da li želite da usavršite tuđi miks do savršenstva ili stvorite nešto sasvim novo, ali rizikujete da u tom procesu prekinete prirodni tok.
Umanjujući energiju, Fuser-ov ‘Social’ mod je verovatno mesto gde će igra da zablista, posebno kod strimera i kreatora sadržaja, jer ima nedelјne izazove zauzvrat za stavke u igri. Ovi izazovi traže od korisnika da predaju mali miks koji je u skladu sa zahtevanim žanrom ili vajbom, pri čemu će odlučni pobednik ubrati blagodeti slave i karakterne odeće.
Kad smo već kod toga, ispod Fuser-ovih modova igranja leži prilično robustan kreator/editor likova. Ovo je ono gde se oseća da je igra najuže povezana sa serijom Rock Band, jer vaše likove možete ponovo da ukrasite nekim neobičnim kompletom, uklјučujući neke apsurdne maske za pokrivanje glave koje bi čak i Daft Punk začudile.
Čini se prikladnim da su ga, nakon dugog odsustva, originalni pioniri ritam žanra koji ga s punom snagom vraćaju u 2020-e. Slično kao Rock Band i Guitar Hero, Fuser u početku deluje dovolјno jednostavno, ali iako ti prošli naslovi zapravo nisu vas učili kako da svirate instrument, Fuser prelazi taj dodatan put dajući vam alate koje bi profesionalni DJ imao na njegovom raspolaganju.
Harmonix je konačno uspeo u konceptu miksovanj muzike koji je ponudila njegova DropMix kartaška igra pre nekoliko godina, stvarajući petlјu igranja koja će biti izuzetno zadovolјna za igranje i neverovatno zarazna kada shvatite mehaniku. Vreme je da zablista – ritam žanr se vratio.
Kao radosno slavlјe muzike, Fuser uzdiže ritam žanr na sasvim novi nivo gde igranje može da ostane zavisno kao i uvek, ali sada se igrači podstiču da istraže priručne alate i stvore nešto sasvim novo. Jednom kada pronađete vaš ritam, gotovo je nemoguće da se ne upijete u rejv jedne osobe – plešući uz miks koji ste stvorili. Fuser ne samo da revitalizuje ritam žanr, već mu daje potpuno novi stil.
Dobro:
- Izuzetno zarazna igra
- Inspiriše kreativnost za razliku od bilo koje druge ritam igre
- Pruža istinski uvid u to šta je potrebno da bi se bilo DJ
- Rasčlanjuje složene alate u svarlјivi format
Loše:
- Skupo
