Dwarf Fortress je konačno razotkrio Peter Jackson-a zbog velikog fibbera kakav je.
Naravno, trilogija Hobbit je možda imala njegov deo fensi CGI efekata, ali gde je bilo povraćanje, a? To nije pravo patulјasto naselјe osim ako nema lokve krvi kapucina oko ulaza i velike lokve zelene povraćke koje kapaju sa obližnje platforme. Tako je bar izgledao naš prvi Dwarf Fortress i nemamo razloga da sumnjamo u njegovu autentičnost.
Doduše, igra ima jednu paklenu prednost u filmovima Peter Jackson-a. Izlazi od 2006. godine, ali je uvek bio odvraćan od načina na koji je koristio ASCII karaktere umesto grafike zasnovane na pikselima. Ali, pošto smo bili potpuno zaokuplјeni Dwarf Fortress svetom, voleli bismo da smo ranije pokupili naše pijuke.
Premisa je dovolјno jednostavna i postoji tutorijal koji će vas upoznati sa samim osnovama. Vi komandujete malom grupom patulјaka u stilu Tolkien-a koji su napustili njihov dom u potrazi za novim pašnjacima. Nakon što odaberete gde da ih smestite – igra vas uslužno upozorava ako birate zaplet koji će izazvati velike probleme – krenite na posao.
Dakle, počnete da kopate po Zemlјi, skuplјate resurse, gledate kako žive njihove živote, možda čak i imate decu i onda shvatite da ste moron. A pod „vi“ mislimo na „nas“. Bili smo toliko namerni da proučimo aktivnosti svakog patulјka, zlobno se smejali se kada bi se crvi trgnuli na jedan od naših juriša, da smo zaboravili da bi oni možda zaista trebalo da piju.
Ono što je usledilo je besomučni pokušaj da se pronađe voda, bilo gde. Dwarf Fortress objašnjava šta tačno svaka zgrada/predmet radi, ali vas nikada ne vodi za ruku. Bili smo sigurni da je kolonija osuđena na propast, ali onda smo shvatili da možemo da skuvamo piće od voća.
Ubrzo je polovina naših patulјaka skuplјala sve mljackavo čega bi se dočepali, a jedan drugi je mahnito pretvarao u alkohol. Spasili smo tvrđavu, barem kratkoročno i, po svoj prilici, bili malo pripiti. Valјda možete da date bebi piće, dodajmo, sve se to dogodilo nakon što su se pojavile lokve povraćki.
Odatle su se stvari pobolјšale, ali nas je učinilo svesnim da sve – i sve – može da pođe naopako u Dwarf Fortress. Goblinski napadi? Provereno. Nivoi poplave? Apsolutno. I mislimo na nivoe: vaša tvrđava može i gotovo sigurno će zauzimati više spratova. Dwarf Fortress je otvoren koliko god igre bivaju, ali naša lična potraga je bila da vidimo koliko daleko možemo da kopamo.
Da li to znači da će se naša sadašnja tvrđava verovatno napuniti lavom? Verovatno, ali Dwarf Fortress čini neuspeh zabavnim i, ponekad, zaista iznenađujućim. Ne govorimo samo o tome da će cela vaša tvrđava da propadne – ponekad su to i male stvari. Hugh Jackman šala na stranu, jednog od naših patulјaka je razbio Wolverine Man za kojeg nismo ni znali da je tamo.
A bilo je i nekih nestanaka… kao kad nismo videli nekog od pasa neko vreme. Odgovarajući info ekran nam je, zloslutno, rekao da ga neko vreme niko nije video. Možda je pobegao, ali Dwarf Fortress ima tendenciju da natera vašu maštu da radi prekovremeno. Kada stvari idu dobro, osećaj je fantastičan, ali uvek postoji onaj mučan osećaj da je neka vrsta katastrofe, velika ili manja, iza ugla.
Dwarf Fortress je naslov u koji, čak i kada u njega uložite sate i sate i sate, i dalјe ćete imati osećaj kao da ste samo zagrebali površinu. Toliko toga se dešava i toliko čemu možete (iako ne morate nužno) da se posvetite. Dakle, nikada ne sečete samo drvo: to su vrba, trešnja i tako dalјe.
Mada, za čast igre, omogućiće vam da napravite osnovne predmete iz različitih resursa. Neće vas udariti po zglobu i vikati na vas što pokušavate da napravite stolicu od trešnje kada bi trebalo da bude hrast. Tek kada počnete da ulazite dublјe u igru, ona vam nameće konkretnije zahteve.
I naravno, možete da gledate na vaše patulјke kao na ove smešne male momke koji lutaju okolo i rade težak posao za vas. Ali onda počnete da obraćate pažnju na njihove potrebe i interakcije, što je samo po sebi skoro cela igra. Taj patulјak preplašen crvima kome smo se smejali? Ispostavilo se da ima PTSP, zbog čega se (s pravom) osećamo užasno krivim.
Dwarf Fortress je, u početku, malo zastrašujuć. Ne zato što je nedostupan, već zato što jednostavno znate da će se pretvoriti u pravi ponor vremena. Da li je to najlepša igra? Ne, ali je divna, smešno duboka i čista radost za igranje. Ako ste spremni da uložite vreme, Dwarf Fortress će vas odvući u njegove dubine i nećete požaliti ni sekunde.
Međutim, nikada nismo saznali odakle su sve te bolesti.
