Zanimljiv debi za indie developere iz Nyctophile Studios, Death Relives ambiciozno ulazi u horor žanr sa jedinstvenom postavkom, unoseći astečku mitologiju u svet horor video igara u iskrenom pokušaju da se „igra sa velikim dečacima“ kao što su Resident Evil i Silent Hill. Iako je premisa jaka i igra se snažno oslanja na nju, povremeno deluje nedovoljno iskorišćeno. Sve u svemu, igra se, začudo, muči da se uklopi u sopstveni žanr, pri čemu se njena sopstvena tematika na momente bori protiv nje. Death Relives deluje kao entuzijastičan prvi korak za novu kompaniju, korak koji vredi ceniti. Iako bih rekao da bi trebalo sami da isprobate igru ako vas zanima, ona više služi kao uzbudljiv nagoveštaj onoga što tek dolazi iz ovog studija, pod pretpostavkom da nauče iz svojih grešaka.
I mislim da uče iz tih grešaka, pošto na Steam stranici igre stoji poruka od developera koji se zahvaljuju igračima na konstruktivnim kritikama i najavljuju da će budući apdejti i promene stići u igru. Koje su to tačno promene, ne bih znao da vam kažem, ali svakako mogu reći šta ja mislim da bi trebalo promeniti.
Death Relives prati protagonistu Adriana i njegov susret sa Xipe Totec-om, odranim bogom, mesoameričkim božanstvom života, smrti, ponovnog rađanja i još mnogo toga. Uključivanje ovog božanstva je istovremeno jedna od najjačih tačaka, ali i najvećih mana igre.
Korišćenje mesoameričke/astečke mitologije je očigledno ogroman adut za ovaj naslov. Igra ide u pravcu koji se retko viđa u horor igrama ili video igrama uopšte. Moja privlačnost ka igri Death Relives, kao i kod mnogih drugih igrača, bez sumnje leži u obećanju ove tematike.
Postoje delovi u igri gde se tema ističe. Svetilišta posvećena bogu su razbacana po starom vlastelinskom imanju preuređenom u njegovo svetilište, nosite ogrtač od kože da biste prevarili njegove sledbenike, itd. To je neverovatno jaka i evokativna tema koja vas uzbuđuje. U drugim delovima, stvari deluju kao generički nivoi u kući ubistava sa nabacanim astečkim simbolima, mada to ne narušava postavku s obzirom na ceo… aspekt žrtvovanja dranjem kože.
Implementacija samog boga je, po mom mišljenju, promašaj.
Korišćenje stvarnog božanstva kao horor antagoniste je super teško izvesti. Postavlja se, naravno, pitanje da li prikaz Xipe Totec-a u ovoj igri odgovara mitologiji; on je prikazan kao neka vrsta grubijana opsednutog smrću i dranjem kože, i dok su žrtvovanja dranjem kože deo njegove mitologije, uz to je vezana i čitava poruka o ponovnom rađanju koja prevazilazi okrutnost samog čina. Bog rata, da, ali takođe i žetve, obnove, života, itd. To pokreće svakakva komplikovana pitanja zbog kojih prikaz u igri može delovati „pojednostavljeno“.
Tu je i činjenica da je on bog; to što vas bukvalno bog, koji ima oblik momka visokog preko dva metra, fizički juri niz hodnik deluje kao grubo potcenjivanje moći lika.
Fizički izgled boga takođe deluje prilično mlako. Horor se često igra sa iskrivljavanjem poznatog i udobnog. Trebalo bi da vas učini anksioznim i nelagodnim. Dobro horor čudovište je dizajnirano da izazove vaše shvatanje normalnog, koristeći čudne siluete i izopačenu zloupotrebu poznatog kako bi gledaocu bilo neprijatno. Xipe Totec je opisan kao bog koji nosi kože svojih žrtava, nosi štap i ceremonijalni ukras za glavu. Samo u tom opisu postoji toliko prilika da se napravi zaista zastrašujuća silueta čudovišta. Umesto toga, igra ga prikazuje kao velikog tipa koji nosi oklop u obliku kostiju i simbole smrti. On nije strašan. Deluje kao lik iz igre Smite, dizajniran da izgleda kul i preteće, ali na onaj „vau, kako je žilav“ način, a ne na zastrašujući način.
Najstrašniji deo njegovog dizajna, ako mene pitate, bile su njegove pikselizovane genitalije.
Iako je tutorijal dug sat vremena u početku bio pun napetosti, uključivanje Xipe Totec-a pred kraj zapravo je ubilo sav horor za mene i glavni je razlog zašto igra ne funkcioniuje u horor žanru.
Da brzo sumiram, u igri rešavate izazove po imanju dok vas Xipe Totec juri. On prati zvuke koje pravite, ali poseban pištolj i bodež mogu da ga ubiju. Time dobijate ograničen period u kojem ne morate da brinete o njegovom prisustvu, ali morate ga na kraju vratiti, inače ćete i sami umreti.
Xipe Totec je zamišljen da podseća na Mister X-a iz Resident Evil-a ili druge negativce koji vas jure, ali Mister X, on to nije. Činjenica da možete, ne šalim se, ubiti ovo čudovište pre nego što izađete iz tutorijala, uništava svaku šansu da on bude preteći neprijatelj. Ne samo to, već u svakom trenutku možete pratiti njegovu lokaciju na mapi pomoću radara.
Postoje i sitni elementi igre tu i tamo koji ne idu u prilog njenom statusu horor naslova, kao što su loša glasovna gluma glavnog lika i prevelik broj izgovorenih rečenica, ne baš sjajno pisanje i mlake animacije. Sve u svemu, svodi se na činjenicu da zamišljeni horor jednostavno nije strašan. Mentalno sam se isključio iz igre prilično brzo. Pre bih opisao Death Relives kao avanturističku igru, ali onu koja takođe nije preterano privlačna zbog svog sporog tempa.
Death Relives je brzo izgubila interesovanje ovog ljubitelja horora. Iako je izgrađena na jakom konceptu, sam koncept nije dovoljno jak da nosi druge aspekte igre koji se ne uklapaju u njen žanr ili generalno ne uspevaju da uzbude. Iako ne bih nazvao Death Relives pobednikom, nestrpljivo iščekujem šta sledeće dolazi iz ovog studija i da vidim da li će naučiti iz grešaka svog prvog naslova.
