Kada svet neizbežno završi usred apokalipse zombija, nadam se da će više ličiti na Dead Island 2 nego na The Last of Us. Ili čak i na Dying Light, da budem iskren. Ljudske patnje i/ili strahote sveta bez razaznatljivog zakona su sve u redu, ali uz gorenavedeni primer to sve deluje pomalo ozbiljno i tmurno. Na primer, u Dead Island 2, horde zombija se tretiraju kao manje neprijatnosti, i rano vas uče da se nikada ne plašite ničega što možete izbaciti iz najbližeg prozora kik-boks udarcem. Ovo je svet gde tugovanje zbog potencijalnog gubitka cele porodice zbog besnih zombi čudovišta balansira činjenica da možete otopiti njihovu hrpu u bazenu punom korozivne kiseline. Sve je to namerno smešno i svesno besmisleno, gotovo do tačke kampiranja, i dođavola, to je ono što žanru treba.
Smeštena otprilike pet godina nakon događaja u Dead Islandu i Dead Island: Riptideu, virus je ponovo pogodio, ovog puta ne samo ograničen na tropsko ostrvo Banoi i njegove susede. Umesto toga, virus je stigao do LA, pretežno Hollywooda, Bel Aira i drugih delova grada gde je nekako prihvatljivo videti stanovnike kako se jedu žive od strane zombija. Pretražujete domove super bogatih i komično ispraznih, i postoji opšti utisak da su većina njih to nekako zaslužila na neki način. Sigurno nije prolivena mnogo suza za mrtve ili nedavno mrtve ovde. Svako novo telo je nova zabavna poslastica.
Kao i u prethodnim igrama, vaš protagonista je imun na virus. Međutim, ovog puta su svi preživeli novi (mada se neki od prethodnog ansambla pojavljuju), i imate 6 likova između kojih možete da birate. S jednom ili dve izuzetke, većina njih predstavlja stereotipe internet influensera, nekoliko blago neizdržljivih „malih buntovnika“ Generacije X koji postanu mnogo simpatičniji kada igrate. Isprobao sam i fitnes entuzijastkinju Karl i vatrogasca Rajana, i na kraju se odlučio za Rajana za svoje igranje. Nema velike razlike između njih dvoje, kako bi slučaj imao, budući da su većina od šestoro uparena po veštinama (o čemu ćemo kasnije).
Svaki lik je potpuno ozvučen i iako se njihove ličnosti ne razlikuju dovoljno da bilo koji od njih kaže „Ma pusti ovo“ i ode, dovoljno su jedinstveni da se razlike primete. Što se tiče statistika, svako od njih ima niz atributa od Izdržljivosti do Pokretljivosti, i svako ima najviše ocene u jednoj kategoriji i najniže u drugoj, što naizgled menja način na koji se ponašaju. To je primetno u stvarima kao što su regeneracija energije i brzina trčanja, ali svaki je lik u suštini održiv izbor za solo ili grupno igranje.
Deo teksta je zaista smešan, ako i pomalo prepun duhovitih dosetki, ali glasovna interpretacija je sveobuhvatno veoma dobra. Naići ćete na mnogo NPC-ova, većina od kojih će ponuditi sporedne zadatke ili se pridružiti vašem malom svetu preživelih. Početno se sklanjate s megazvezdom Emom Đont i njenim pratiocima, ali postepeno raste broj članova vašeg ansambla (i povremeno se smanjuje) dok putujete po različitim okruženjima „Pakla-A“.
Istraživanje sveta čini 80% same igre. Nije otvoren svet, već je podeljen na okruženja koja su sama po sebi otvorena, omogućavajući slobodu kretanja i istraživanja. Često postoji više od jednog načina ulaska u određenu zgradu, i moraćete da zaobiđete sigurnosne sisteme i pronađete skrivene ključeve da biste otvorili određena vrata ili sandučiće. Ovi ključevi se ponekad mogu naći na određenim mestima, ali češće će ih nositi zombiji sa jedinstvenim imenima. Možda ćete pronaći ključ za određeni sef u sasvim drugom okruženju, što zahteva neko vraćanje unazad, što je posebno iritantno jer nema brzog putovanja između okruženja sve dok ne prođe oko pet ili šest sati igre. Morate trčati svuda, ponekad prelazeći više okruženja, i to može biti nešto od napora samo da se kretanje obavi.
I to ne zbog zombija. Jednom kada shvatite da nema pravog neuspeha, trčanje po LA-u i probijanje kroz otrčavajuće zombije deluje daleko manje preteće nego, recimo, šetnja kroz Veliki Mancester. Naravno, ima mnogo zombija, i Dead Island 2 redovno uvodi nove varijante, ali vaš preživeli je naoružan do zuba i svaki od njih uživa u nasilnom uklanjanju gornje polovine lobanje zombija, pa se osećaj pretnje brzo gubi.
Što nužno ne mora biti loše. Ima dovoljno igara koje pretvaraju zombije u verodostojnu pretnju. Dead Island 2 nije ta igra. Kada trčite okolo i ispijate energetske napitke i odsečete zombijima glave elektrificiranim baštenskim grabuljama, osećate se više kao oponašač Nik Kejdža nego preživeli apokalipse i to je potpuno namerno. Priča se na kraju kreće prema emotivnom patosu i postoji neki sjajan rad u interakcijama između likova, ali ovo je peskovnik zombija, ne noćna mora zombija.
Primer za to je oslanjanje na okolne štete kako biste se obračunali sa hordama. Od elektrifikacije lokvi vode do paljenja kanistera sa benzinom, šutiranja zombija u žive strujne kablove ili topljenja u kiselini, postoji mnogo načina da ostanete živi. Posebno je zabavno tokom rane šetnje kroz filmski studio, gde možete eksperimentisati sa raznim specijalnim efektima da biste skuvalli ili pržili svoje progonitelje. Kasnije, kada igra zaista počne mešati nasumične horde koje dolaze prema vama, takvo obučavanje okolinom isplati se.
Možete nositi neobično veliku količinu oružja sa sobom u bilo kom trenutku. Iako se oružje za blisku borbu vremenom troši, radionice su prilično dobro raspoređene, što vam omogućava da ih popravite, napravite potrošne materijale poput med-kitova i municije ili nadogradite svoj arsenal. Može proći oko pet ili šest sati pre nego što dobijete svoj prvi pištolj, zavisno o tome koliko istražujete, ali oni spašavaju život u trenucima nevolje. Proizvode buku, ali ne dovoljno da privuku horde na isti način kao, recimo, alarami. Čak i kada imate vatreno oružje, i dalje je verovatnije da ćete posegnuti za Bovi nožem koji ste nekako obogatili moći vatre kako biste prebrodili teškoće. Takođe imate predmete poznate kao „Curveballs“, koji su uređaji sa hlađenjem kao što su cevne bombe, mamci za zombije i Molotovljevi kokteli.
Veštine dolaze u obliku kartica koje opremate u sve veći broj slotova na svom liku. One sadrže direktne veštine poput stvarno preterane „dropkick“ (šutiranje skokom), pariranje, blokiranje i razne druge napade. Ali takođe primenjuju modifikatore na te veštine, poput regeneracije zdravlja ili pojačanja štete pri savršeno tempiranom vremenu. U kasnijoj igri postoji potencijal za neku vrstu kreiranja izgrađenog stila, ali do tog trenutka je potrebno neko vreme. Kao što se i očekuje, dostići ćete tačku gde ćete se osećati malo premoćno, iako se to barem uklapa u sandbox prirodu sveta. Poseban razvoj oko polovine priče pruža vam još više načina da zombije pretvorite u svoje trule „robove“.
Ipak, postoje problemi, često proistekli iz slobodnog raspoređivanja neprijatelja i dizajna oružja. Na PS5, zombiji će primetno iskakati iz postojanja, ponekad nestajati ili se pojavljivati tačno pred vašim očima. Povremeno će se fizika poremetiti na podrhtavajućem lešu, ili će zombiji ostati zaglavljeni u sceni. Jednom sam se zaglavio direktno kroz mapu i zapao u neki nedovršeni svet limba pre nego što sam pao u smrt u beskraj. To je neuredno, ali retko kada narušava igrivost.
Dead Island 2 je zabavan, jednostavno rečeno. Ponekad je strašno brutalan (posebno trenuci ubistava koja dobijate nakon savršenog pariranja oslabljenog zombija), i namerno preteran, ali istovremeno je izuzetno igriv. Neki se mogu osećati malo manje zainteresovanim nakon polovine igre, budući da se oslanja na često vraćanje koraka unazad i napušta svaki osećaj pravog izazova već na početku. Jedini problem koji ćete zaista imati su bossovi, jer smrt će vas samo ponovo oživeti blizu mesta gde ste umrli, bez stvarne kazne.
Čak i ako počnete da gubite malo entuzijazma, postoje neki zanimljivi dodaci koji mogu unaprediti igranje. Prvo, tu je kooperativni režim. U svakom trenutku možete se pridružiti prijateljima i zajedno se suočiti sa hordama, kombinujući svoje moći, veštine i oružja sa okolinom na izuzetno haotičan način. To malo povećava nesavršenost, što nije iznenađujuće, ali zabava je mnogo veća. Takođe, možda zvuči malo kao marketinški trik na prvi pogled, ali ako imate Alexu, možete direktno uticati na igru putem malih SKOPE kutija koje pronalazite u većini vila i kancelarija. One vam omogućavaju da ne samo skrenete pažnju hordi ili je izazovete, već čak i da direktno kontrolišete neke akcije svog lika putem svoje Alexe. To je interesantna ideja koja dodaje novu dimenziju igri, ali koliko će se zaista koristiti, ostaje da se vidi.
Ova igra jednostavno ne želi da se fokusira na emocionalno opterećenje zombi apokalipse. Nije zainteresovana da prikaže ljude kao prave čudovišta ili da vas prisili da donosite teške odluke radi preživljavanja. Ona uživa u tome što vas stavlja u male igračke prostore sa zaključanim vratima koja zahtevaju baterije, malom horom zombija za poraziti i možda korisnim lokvama vode, benzina ili kiseline kroz koje možete voditi zombije. Pakao, jedan sporedni zadatak je jednostavno da ih ubijete na maštovite načine kako bi influenserka mogla da impresionira svoje pratioce. Iako trenutno ne doseže dubine nove komedije, i dalje je zabavno.
Iako sistem brzog putovanja čini istraživanje malo dosadnim nakon nekog vremena, i sigurno pati od nekih interesantnih grešaka, Dead Island 2 je užasno dobar provod koji vraća neophodnu zabavu i haos u peskovnik zombi apokalipse.