Dobra pozadinska priča je odličan način da se započne svaka avantura, ali čini se da je Megame možda izgubio zaplet sa svojom divljom istorijom. Ovaj relativno novi studio, koji postoji tek od 2021. godine, doslovno je učestvovao u razvoju nekoliko igara za Nintendo Switch zajedno s drugim developerima. Međutim, čini se da su odlučili da se istaknu sa svojim izdanjem, CyberCorp, koji je izašao 20. avgusta. Sa njihovom istorijom koja uključuje igre poput Forklift Simulator, Survive on Raft, pa čak i Matreshka, jasno je da vas čeka divlja vožnja kada to imate na umu.
CyberCorp je, pre svega, top-down pucačina, ali tu ima još dosta toga. Svet CyberCorp-a se, sa stanovišta priče, naginje malo više na neodređenu stranu; preuzimate ulogu Agenta, kojeg vodi njegov Operater da izvršava misije. Međutim, dok je Agent možda bivši zaposlenik ‘CyberCorp’-a, sada radi ispod radara da bi razotkrio ozbiljnu korporativnu korupciju u ovom svetu inspirisanom cyberpunkom.
Vaša avantura počinje s vama na vrhu, s odličnom opremom i pristojnim arsenalom za početak, ali to brzo pada u vodu, i ostajete grebući po dnu kako biste obnovili svoju opremu dok idete na misije. Stvar u vezi s Agentom je da on fizički ne izlazi na teren. On kontroliše Synth robotsko telo iz udobnosti svog doma. Revolucija kauč krompira dolazi, i uskoro ćete moći da se borite bez ustajanja. Naravno, ovo je daleka budućnost u koju barem možete uskočiti sa CyberCorp-om.
Trebaće vam da obnovite i nabavite novu opremu kada se sve kaže i uradi. Srećom, to je lako ostvarivo jer ćete pronaći novu opremu na sve strane, i moraćete stalno da se nadograđujete ako želite da ostanete na vrhu. Dakle, vaša prva stanica će uvek biti dom. Jednostavno ne možete a da ne volite praktičnost svega kada je čak i prodavnica bukvalno odmah ispred vaših vrata. Dalje, vaš Synth dolazi s mnogo izmenjivih delova, od oružja (primarno, sekundarno i oružje za blisku borbu) do stvarnih delova tela (glava, telo i noge). Međutim, vaš Synth takođe dolazi s veštinama, mada ovde stvari postaju malo nekonvencionalne.
Za razliku od većine izdanja, gde ćete imati drvo veština ili neki oblik sistema nadogradnje gde možete dobiti nove veštine/sposobnosti, u CyberCorp-u ih možete jednostavno pokupiti i opremiti. Te veštine dolaze u svim vrstama, od jednostavnog Blink-a koji vam omogućava da se teleportujete na kratku udaljenost do zanimljivijih veština poput Auto Turret-a; na vama je da ih kombinujete i prilagodite svom stilu igre. Auto Turret je najbolji jer je dodatni pištolj kada vam je najpotrebniji.
Nažalost, vaš Synth neće imati šanse samo s veštinama; postoje i druge stvari koje treba uzeti u obzir, kao što su zdravlje i štitovi… Osim ako niste apsolutni majstor izbegavanja, to je lakše reći nego učiniti u CyberCorp-u. Kada nadograđujete svoj Synth, vaša glavna briga će verovatno biti preživljavanje, ali postoje i druge stvari koje treba uzeti u obzir, kao što su regeneracija zdravlja i štitova, brzina kretanja, pogodnosti, pa čak i karte (koje služe kao opcionalne pogodnosti).
Što se tiče nadogradnje, ništa nikada nije besplatno. Ovo važi i za stvarni život i za igru. Imaćete pristup prodavnici koja će vam prirodno naplaćivati kredite za sve delove koje želite da kupite, ali postoji i dodatna valuta koju možete koristiti za veštine i karte. Ta ista valuta nije laka za pronaći, i trebaće vam ako želite da izvučete karte iz delova ili nadogradite svoje veštine u kovačnici. Takav je život u CyberCorp-u; sve ima svoju cenu, ali nije sve pitanje straha od troškova života.
Postoji potpuno druga strana CyberCorp-a koja menja stvari. Bićete na misijama kada niste kod kuće i ne nadograđujete svoju opremu. Sada, postoji nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju, a najvažnije su vaše zdravlje i štitovi. Sledeća stvar je prilično očigledna, ali dolazi kao opšte pravilo za bilo koju pljačkašku pucačinu: istraživanje je ključno. Pustite svog unutrašnjeg goblina za pljačku i skrenite s puta do cilja. Naći ćete plen gotovo svuda i trebaće vam sve što možete pronaći.
Nažalost, doći će vreme kada jednostavno pljačkanje svega što nije prikovano neće biti dovoljno, i moraćete ponoviti nekoliko misija. Sve je to samo zbog toga da ili pokupite bolju opremu ili dovoljno kredita za kupovinu više. Nažalost, dok napredovanje postaje teže, gotovo kao da krediti koje dobijate iz misija zapravo ne prate skaliranje težine u smislu koliko dobijate. Ovo ima smisla da bi napredovanje bilo donekle glatko, ali nešto mora popustiti u nekom trenutku jer ćete na kraju mleti za najmanju nadogradnju samo da biste imali šansu na sledećoj misiji.
Zaronivši malo dublje u misije, moraćete biti spremni na sve, od jednostavnog trčanja i pucanja do stealth-a. Međutim, pripremiti se za sve je gotovo nemoguće, pa je vaša jedina opcija imati nekoliko rezervnih planova na umu, kao što su vaše veštine. Ipak, umiranje nije nužno kraj u CyberCorp-u. Umiranje dolazi s opcijom da se barem ponovo rodite, iako imate ograničen broj ponovnih rađanja dok ne morate ponovo pokrenuti misiju. To dolazi sa sopstvenim izazovima, sa najvećim primerom borbi protiv šefova ili novom vrstom neprijatelja koju jednostavno ne možete shvatiti.
Da, nove vrste neprijatelja se nasumično dodaju, a najfrustrirajući od svih su oni koji nose štitove. Oružje jednostavno ne radi protiv njih, pa su vaše jedine preostale opcije okruženje ili bliska borba. Međutim, postoji veliki slon u sobi koji treba adresirati. S obzirom na tip izdanja kakav je CyberCorp i kako se igra, očekivali biste da će bliska borba biti sjajan dodatak, a verovatno i dobar glavni izvor štete. Nažalost, šteta na bilo kom oružju za blisku borbu je toliko zanemarljiva da se ne mogu ni smatrati oružjem.
Ali čekajte, stvar sa bliskom borbom postaje još gora. Već znamo da je šteta od bliske borbe jednostavno tužna, ali napadi su takođe samo… Dosadni i nespretni. Osim borbe iscrpljivanja kroz štitove, jedina prava upotreba napada u bliskoj borbi je razbijanje kontejnera za plen. Dodavanje više štete da bi bila korisna u borbi i malo dodatne složenosti dodalo bi mnogo više CyberCorp-u. Ova sama ima toliko potencijala. Gotovo je zastrašujuće kako je ovo bilo zanemareno.
Barem vizuelna strana stvari donekle nadoknađuje nedostatak bliske borbe u CyberCorp-u; uz upotrebu jednostavnog umetničkog stila, fokus će skoro uvek biti na borbi. Lepa je stvar videti da top-down izdanja još uvek nisu mrtva. Iako možda izgledaju jednostavno, obično imaju svoju jedinstvenu atmosferu koja se lako prenosi s cyberpunk temama. Međutim, najbolji deo vizuelne privlačnosti morali bi biti jedinstveni dizajni za razne likove i neprijatelje koje ćete sresti.
Već znate da će izdanje poput CyberCorp-a imati neverovatan soundtrack koji odgovara temi, i definitivno pogađa cilj. Nikada nema dosadnog trenutka s načinom na koji vas muzika stalno tera napred, ali postoje i oni mirni trenuci koji vas drže na oprezu. Jedino što nedostaje je glasovna gluma koja bi išla uz razgovore između Agenta i Operatera, iako je ovo lična želja samo da čujem kako se njih dvoje prepiru.
Sve u svemu, CyberCorp je solidno izdanje, ali mu je potrebno više da bi se istaklo. Iako je borba prilično uravnotežena, a opcije nadogradnje održavaju stvari zanimljivim, nedostatak bliske borbe i ukočenost možda neće privući sve. Međutim, ako možete zanemariti to i ako vam ne smeta malo mlevenja, svakako je vredno pokušati ako ste fan top-down looter pucačina. Plus, ko ne voli malo izazova, pa čak i potencijalni speedrun?